The Saker: Највећа претња Русији и Путину

Путинов недавни говор у Федералној скупштини састојао се из два дела: дела о спољној политици - историјског, и дела о унутрашњим економским питањима, који је био врло разочаравајући, најблаже речено. У ствари, рекао бих да је био потпуно застрашујући. Нећу постављати цео текст, можете га погледати ако кликнете овде. Али ево мог резимеа Путинове поруке:

Учинићемо све да помогнемо нашој пословној заједници, такође ћемо уложити сав потребан труд да вратимо велики део руског новца сакривеног на рачунима у иностранству, и створићемо стабилност и предвидљивост. Све је то лепо и красно, осим онога што није рекао.

- Путин није осудио рад Централне банке Русије и њене председнице.
- Путин није обећао да ће продати америчке обвезнице и вратити руски новац кући.
- Путин није сменио ниједног руског функционера због некомпетентности, још мање због саботаже.
- Путин није најавио велику промену статуса рубље, нпр. "златну рубљу".
- Путин није одбацио западни економски модел.
- Путин није најавио никакву реформу или да ће држава преузети Централну банку Русије.
- Најважније, Путин није најавио никакву велику промену у економској политици.

Не могу знати да ли Путин искрено верује у западне економске догме, или нема друге могућности до да се претвара да верује, али резултат је исти: Путин одбацује западни политички модел, док истовремено потпуно одобрава економски модел Запада.

Управо сам одслушао интервју Михаила Хазина и Евгенија Феодорова на радију Руска служба новости и јасно је да обојица отворено упозоравају на опасност. Хазин захтева да се директорки Централне банке Русије уручи отказ и да се ухапси, док Федоров тражи да се Централна банка сасвим затвори. Слажем се са обојицом.

Руска економија уопште, посебно рубља, изложена је директном нападу, не само званичних санкција, већ и нападу спекулативним операцијама. Вероватно да цена нафте пада због комбинације објективних разлога (светска рецесија) и намерних америчких операција, а Путин ипак не мења економски курс на фундаменталан начин, чак и хвали Централну банку због њених активности. Подсећа ли вас то на нешто ?

Мене подсећа на оно што се догађало Анатолију Сердјукову у последњим месецима узастопних скандала са Оружаним снагама Руске Федерације, када је Путин настављао да хвали Сердјукова и његов рад. Наравно, Сердјуков је на крају отпуштен, и заменио га је изванредни Шојгу, али је требало доста времена и напора да Сердјуков ипак добије отказ ( чак му ни данас не суди никакав суд за његове безбројне криминалне активности).

Да ли то значи да Путин оклева, да је слаб или збуњен ?

Не бих рекао. Мислим  да је један од најтежих и најопаснијих Путинових задатака то да се отараси саботера у врху власти. Управо је Михаил Хазин недавно изјавио да је група "Евроазијских суверениста" тек сада по снази отприлике равна проамеричким "Атлантским интеграционистима" (мада није користио ове изразе, моји су).

Надајмо се да ће Набулина добити отказ "а ла Сардјуков", али то уопште није извесно. Све већи је притисак на Путина да предузме драстичне мере и пресече међусобне везе руске економије и западне економске ортодоксије познате као Вашингтонски консензус, али има и много отпора.

Дакле, у овом тренутку далеко највећа претња Русији и Путину су петоколонашки саботери у врху власти, нарочито у влади. Докле год су ти и такви на власти, Русија ће остати слаба и крхка, веома осетљива на економски рат Запада.

The Saker

Извор:The Vineyard of the Saker: The biggest threat for Russia and for Putin
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски