Александар Јовановић, Ћирилизовано: Дакле, не може се више ни Русу веровати. "Руски маљчик", блогер Едуард Биров саставио и објавио доњи текст, неко га приписао Захарченку, други преузели, међу њима и Fort Russ, па и ми, преводећи шта пише: "By Aleksandr Zakharchenko". Немам појма како и зашто је први пут текст приписан Захарченку, требало је проверити - без апсолутног поверења ма и у извор који се до сада стотинама пута показао као валидан. Извињавам се читацима, нарочито колегама који су овај превод преузели.
Ако ћемо без геополитичких сложености и нијанси, ситуација је крајње једноставна. Ово је борба за континент, за међународно уређење, за сопствену тајгу. Они нас очајнички нападају и покушавају да нас брзо оборе. Користе сва средства која имају на располагању, осим директне војне интервенције на територији Русије. Они уништавају Русе изван Русије, стварају и шаљу легије странаца да нападају нашу земљу. Запад је кренуо да нас уништи из простог разлога - покушава да избегне сопствено уништење. Главни фактори су уништавање привреде и политичке власти Русије.
А то би им најбоље омогућио расцеп унутар руске власти и ширење мржње међу људима. И отуд сталне провокације и политика завади па владај: међуетничка нетрпељивост, мржња спрам државе, према крупном капиталу (нарочито проруском), према Руској православној цркви, према сопственом народу и свему с њим у вези. Све се то чинило да би се Русија уништила изнутра. Али, управо тога нема. Све се разбија о јединствену власт која има подршку свог народа, који се осећа као да је у тврђави заједно са својим вођом. Чак су и капиталисти као Усманов, Векселберг и други, који су једном изабрали Запад, са офшор рачуна вратили своја средства назад у Русију. Шувалов се, у Давосу, Путину чак заклео на верност. Да не говоримо о обичним смртницима. Ма колико се причало о "Путину милијардеру" и да је власт поткупљива, упркос свим проблемима и погоршавању финансијске ситуације, солидарност са вођом нације не да не слаби, већ јача. Штавише, народ тражи да он буде чвршћи и да не прави компромисе са Западом. Без обзира на цену.
Што Запад избезумљује. Запад покушава да унесе поделе и хаос у Русију, али тога нема. Једино што је Западу преостало јесте да покуша да уништи руску привреду, да Русији ускрати приступ долару (што је за сам Запад исто што и харакири), или да Русе убеди да им је Путин злотвор и тако га лиши народне подршке. А да, ту је и такозвани патриотски Мајдан. Има ту Запад неких шанси, али малих. И зависе од ситуације у Донбасу. То је примитивна рачуница: вриштати "Донбас је остављен", "У Кремљу су идиоти", Сурков се продао", итд., итд. На Путина у првој тури нису отварали паљбу, нагласак је стављен на "дворски удар" (тј. "Путина су издали", "Варају га"). Али они такође говоре да је "Путин дигао руке од Донбаса", а пре или касније неко ће да завапи "Ми немамо цара!", или "Доле цар!". То би, у овој ситуацији сукоба са Западом, требало да помогне рушењу "Путиновог режима". Донбас се користи као средство да се повећа незадовољство са Путином: ако пошаље руску војску, постаће међународни парија и Хитлер (како га већ жигошу), ако је не пошаље, ето га издајник.
Москва је изабрала средњи пут у спречавању агресије Запада ( до часа "икс") и индиректни војни сукоб на територији Украјине. Да, то није најбоља варијанта са становишта људи из Донбаса. Штавише, то је изнуђена стратегија на основу тренутне реалности: руске снаге нису довољне за брзу победу над консолидованим Западом, који је, иако див на стакленим ногама, још увек доминантна сила на свету. Као део посткримске стратегије, Русија предузима неупадљиве кораке, али који ипак омогућавају да се агресија одбије. Да, позиција вечитих критичара, оних који захтевају кардинално решење украјинског питања, решење којем ће се морати прибећи пре или касније, може изгледати привлачно и родољубима који пате кад виде погинуле становнике Донбаса. Али критичари не схватају, да својим захтевима да се се сместа зада одлучујући ударац, помажу Западу, присиљавајући Кремљ да удари док је Запад још јак. Али време ради против Вашингтона. Иако састављају легије странаца и Русе свакодневно убијају, циљ није остварен, да се Русија уништи за неколико месеци. Да се почисти с мапе света као самостална политичка целина. Да се покида као организам. Ако желите борбу "пре", нећете имати Русију "касније".
Ако већина нас то буде и срцем и умом схватила, онда ће победити Русија. Али ако скренемо с тог пута, чак и са најбољим намерама, надајући се да ћемо проблем решити сместа, ми ћемо изгубити. Садашња дужност свакога од нас је Донбасу помогне колико може, а не да се препушта емоцијама, чак и ако су искрене или испровоциране. Буди потпуно спреман за час када се нареди "Покрет!".
Изворни текст на руском: Когда будет дан приказ "пора" ★ Политикус ★ InfoPolk.ru
Превео на енглески: Џ. Хоук
Извор: Fort Russ
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!