И оне ММФ-а и оне Европске централне банке. Али политика коју је спроводила влада у рационализацији грчког државног буџета је произвела резултате супротне очекивањима. Није било економског опоравка, развоја, ни уравнотеженог буџета. Једино је остварен раст у броју самоубистава, незапослености и сиромаштва, у броју банкротираних компанија, у томе да Грци емигрирају тражећи бољу будућност. А опет нико од оних "који нешто значе" није размотрио могућност мењања приступа проблему и ублажавања своје бескомпромисности.
Народ? Огорчен. Шта више, бесан. Јер види садашњу Грчку, а памти шта је била, шта је дала човечанству.
Какво је наравоученије грчке трагедије што се одвија пред нашим очима?
Замолили смо Пол Крејг Робертса да са нама подели своје погледе на ову тему, погледе базиране на његовом искуству економског саветника ранијег америчког председника Роналда Регана.
Др Робертс, можете ли нам укратко објаснити шта је то економија понуде коју је председник Реган настојао да спроведе?
Економија понуде је коришћена за "лечење" стагфлације. Изазов се састојао у томе што је требало постићи да запосленост и реални БДП расту, а да то не кошта повећања стопе инфлације. Кензијански модел управљања потражњом није имао решење. У послератној економској политици потражње, монетарна и пореска политика су коришћене за регулисање потрошачке потражње, било њеног повећавања, било смањивања. На пример, на смањивање пореза се гледало као на експанзивну фискалну политику. На повећавање пореза, као на контракциону политику (рестриктивна пореска политика - прим. прев.). Економисти заговорници економије понуде су открили да фискална политика преко опорезовања има директне ефекте на цену капитала, понуду радне снаге и инвестиција. Они су истицали да стагфлација проистиче из економије потражње - стимулисања потрошачке потражње јевтиним новцем и ограничавањем одговора на потражњу, тј. снабдевања, са високим каматним стопама. Према томе, стагфлација је резултат погрешног микса политика. Заступници економије понуде су говорили да је решење у смањивању маргиналних пореских стопа (стопа пореза на додатну зараду) и у пооштравању монетарне политике. Резултат би био раст реалне производње уместо раста цена. Та политика је била успешна, а погоршање "Филипсове криве", балансирање између незапослености и инфлације, је прекинуто.
Зашто кажете да је политика економије понуде делимично спроведена?
Реганова политика није спроведена како треба. Смањења маргиналних пореских стопа су одлагана и постепено су нестала. Прве године је било смањења пореских стопа само за 5%. Трезор је од Федералних резерви тражио да постепено смањују пораст новчане масе и кредита, како би смањивање пореза деловало. Међутим, Федералне резерве нису схватале нову политику, на њу су гледале као на инфлаторно повећавање потрошачке потражње. Кензијансци сматрају да је фискална политика моћнија од монетарне политике, па су Федералне резерве закључиле да би смањивање пореских стопа повећало инфлацију чак и уз веома рестриктивну монетарну политику. Дакле, уместо да постепено смањује повећање новчане масе како би смањење пореских стопа деловало, централна банка је једноставно прекинула доток новца. Смањење пореских стопа је било одложено, а чврста монетарна политика бацила привреду у рецесију. Рецесија је довела до великог буџетског дефицита, а Реганови политички непријатељи су његово смањивање пореза кривили за буџетски дефицит, иако смањивање није ни стигло да произведе неки ефекат. Сва та конфузија је довела до недостатка поверења у предузету политику, тако да није деловала као што је могла. Ипак, привреда се опоравила и расла је око две деценије, а да њен раст није морао да буде плаћен растом инфлације. Упркос успеху економске политике понуде, већина економиста и даље верује у Филипсову криву - основу тзв квантитативних олакшица (Quantitative Easing). Централне банке верују да је за економски раст неопходна инфлација.
Укидање Глас-Стигеловог закона је била прородна последица економије понуде или је то био независан чин?
Глас-Стигелов закон је укинут крајем другог мандата председника Клинтона. То није имало никакве везе са Регановом администрацијом која није имала програм финансијске дерегулације. Укидање закона је било засновано на апсурдном ставу да су финансијска тржишта саморегулативна.
Да размотримо један пример, трагичан и конкретан: економска криза тресе Грчку још од пре 2010. Који су узроци грчке кризе?
Грчка економска криза је последица Грцима наметнуте политике штедње, наметнуте како би се спречили губици банака на њиховим кредитима Грчкој.
Када са дистанце од пет година сада гледам резултате економске политике примењене на Грчкој, мислим да је учинак политике супротан ономе који је та политика, бар како се говорило званично, требало да произведе. Шта Ви мислите?
Сврха политике штедње је утемељавање одговорности грчког народа за грешке банкара, да за своје грешке банкари нису одговорни.
Искрено, како можемо говорити о економској шок терапији онима без посла, без хране, без будућности?
Политику штедње је створила елита да би обични људи покрили губитке банкара - прихватањем смањивања пензија, незапослености, смањивања јавних служби, и продаје јавне имовине по багателним ценама клијентима банака.
Да упоредимо: Грчка Међународног монетарног фонда и Мађарска виктора Орбана. По вашем мишљењу, који је од та два модела прихватљивији гледано на дужи рок?
Зајмови ММФ-а и условљени програми су механизам којим су многе земље опљачкане. Ниједна земља никада није имала користи од програма ММФ-а, корист су имали једино повериоци.
Које је решење за грчку кризу?
Револуција и свргавање владе која је грчки народ продала.
Последње питање. Грчка православна црква је на почетку економске кризе трпела жестоке нападе западних медија. Оптуживана је за похлепност и себичност. Лично, изненадиле су ме такве оптужбе. Можете ли нам рећи своје мишљење о томе?
Можда су тим нападима хтели да ућуткају Цркву, да не брани сиромашне.
Искрено смо захвални др Робертсу на стрпљењу и љубазности које је показао одговарајући на наша питања.
Аутор: Костантино Сеолдо
Извор: Conversation with Paul Craig Roberts: The Greek crisis - English pravda.ru
Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!