Продужена агонија дебаљцевског џепа у овом тренутку има две димензије: војну димензију и политичку димензију.
Војна димензија
До 19. фебруара је постало кристално јасно да светлодарска група УОС - чак и после повлачења резерви од Артјомовска и задржавања уског грла у области Светлодарска - не може да реши проблеме које јој је наметнула команда, и да одблокира пут М-103, плус да заузме суседна насеља и узвишења. И поред свих жртава, покушаји су се завршили тако што хунта није успела да успостави пуно снабдевање опкољених снага, па је у самом џепу отпочео процес деградације организоване одбране. Недостатак муниције за тешко наоружање, недостатак горива и мазива, опадање морала снага одбране - све је то довело до факта да су НОС најзад успеле да очисте Чернукино и заузму већи део Дебаљцева, где се јуче завиорила застава Новорусије (на шта бих вам скренуо пажњу: застава Новорусије, а не ДПР или ЛНР, што је, да тако кажем, симбол онога што ће можда произаћи из федерације или конфедерације народних република). Радови на чишћењу преосталих тачака отпора и група очајних непријатеља се настављају.
Предуслови за заузимање Дебаљцева су створени чак и пре тога, нарочито после заузимања железничке станице Дебаљцево-Сортировочнаја (у источном делу града), што је омогућило приступ јуришним и диверзантским групама право у урбани део, с јужног и југоисточног правца. Истовремено, хунтина смањена војна способност за пружање отпора је довела до тога да непријатељ напусти своје јужне и југоисточне положаје (нпр. упориште у Охловатки) и да своје јединице повуче према Дебаљцеву, где су ближе изласку из обруча. Хунта има проблем што не може да организује праву операцију евакуације опкољених снага, па су чак и ппокушаји да се пробије сеоским путевима завршили с великим с губицима, тако да је, упркос веселим сопштењима неких пропалица, главнина опкољених снага (2-2,5 хиљаде људи у борбеним редовима) и даље заглављена у џепу. Па је хунта извукла организационе закључке: Командант снага Антитерористичких операција (АТО) Попко је смењен и на његово место постављен претходно отерани Воробјов, који је, осим по "успеху" код Иловајска, познат и по својим медијским покушајима да се претвори у замену за шефа генералштаба, Муженка. међутим, док овог другог штити Порошенко, Воробјов мора да почисти што су му оставили претходници. Тешко да по хунту може бити још горе, с обзиром на изузетно лош рад највише командне структуре УОА, а што се видело у борбама у јануару и фебруару. Да ли ће бити каквих позитивних промена у погледу командовања хунтином војском, то ћемо видети у вероватној пролећној кампањи. Авај, Воробјов је можда дочекати неће, има и превише непријатеља међу војним и политичким вођством хунте.
Последња кап која је довела до колапса су биле катастрофалне процене генералштаба и команде сектора, који за Логвиново нису обезбедили одговарајућу одбрану, неопходност која се лако могла видети одмах пошто је хунта промашила изненадни напад на Угљегорск. Осим тога, одбрана Логвинова и оближњих узвисина се могла организовати или употребом снага које су тада биле у џепу, или правовременим прераспоређивањем појачања из Светлодарска и Артјомовска на подручје у опасности. Због ове катастрофалне грешке у прорачуну, хунта је морала да дан-два после губитка Логвинова убаци много веће снаге не би ли поново заузела несрећно село, од оних које су биле потребне за његову одбрану, да се то организовало на време. Већ после губитка Угљегорска и и уласка у Калиновку, следећи корак је био очигледан, чак и за војне хобисте. Генералштаб и команда АТО су били криминално неактивни (или криминално немарни), што је довело до обруча и значајних материјалних и губитака у људству.
Војно питање Дебаљцева је у овој фази ефективно решено, једино остаје питање колико ће још агонија трајати и колики ће бити хунтини губици у људству (погинули, рањени, заробљени), и, наравно, колика магнитуда материјалних губитака. Хунта више не може да избегава губитке, јер је офанзива НОС на овај или онај начин већ остварила свој циљ, мада уз велике напоре. Постигнут је конкретан резултат: хунтина дебаљцевска група је сада поражена. Без обзира колико ће од хунтиних снага успети да се пробије из обруча, НОС су заузеле велико саобраћајно чвориште Новорусије (што ће умногоме поједноставити логистику НОС) и поразиле велику војну групацију непријатеља, што нам дозвољава да кажемо да је постигнут велики оперативни успех.
Политичка димензија
Када је вођство хунте схватило да не постоји начин да се војно среди ситуација код Дебаљцева, почели су грчевити покушаји да се спасе што се спасти да. Ко се пробио из обруча сместа је проглашен за хероја, иако је колико јуче био део другачијег пропагандног мита, о држању "Дебаљцевског мостобрана". Али тај мит је срамно срушен, као и онај о "киборзима". "Украјински Стаљинград" се претворио у нови обруч, још један снажан ударац војном и политичком вођству хунте. Приче о опасности не могу да војну реторику надограде војним успесима. Порази у биткама за аеродром и Дебаљцево збрисали су успех који је хунта остварила у одбрани појаса Пески-Авдејевка и пута за Бахмутку, где се офанзива НОС заглавила. Зато је сасвим природно што је хунта огласила своју мирољубивост и почела да јури РФ и ЕУ да се потпише привремено примирје. Хунти сада треба да мало дане душом, предах, не би ли тужна прича о Дебаљцеву била заборављена, и да стабилизује фронт код Светлодарска, после чега примирје има све шансе да заживи, с војним дејствима ће се паузирати до априла. Треба рећи да је хунта могла да у Минску испреговара повлачење својих снага из дебаљцевског џепа (с оправдањем да Европа то захтева) и тако избегне срамоту војног дебакла, међутим, Кијев је, подбадан од Вашингтона и украјинских присталица ескалирања хибридног рата, био суицидално тврдоглав по питању Дебаљцева, због чега је оно остало ван оквира било којег од споразума из Минска. То је Новоруским оружаним снагама омогућило да ситуацију доведу до логичног завршетка и УОС задају прилично опипљив пораз.
Порошенко је сада спреман да озбиљно разговарања о питању распоређивања мировних снага у тампон зони (питању које укључује за РФ неприхватљиву форму њиховог распоређивања на границу између РФ и ДНР и ЛНР), што би требало да обезбеди ефикасније раздвајање зараћених страна. Али је овде проблем то што би мировњаци, с обзиром на непостојање заједничке основе за трајни политички компромис, вероватно само појачали постојећу линију фронта - будућу границу између држава. То никако није у интересу Кијева и САД, а још мање у интересу ДНР и ЛНР, али логика покушаја Европе да замрзне сукоб (што наилази на извесно разумевање код РФ, која је и сама заинтересована за смањивање интензитета конфликта) не искључује такву радикалну форму замрзавања ситуације. Са становишта територијалног интегритета Украјине, појава мировњака ће значити да Кијев признаје да више не може сам да реши ситуацију и да су његове претензије на Донбас подржане само од међународних организација и ранијим гаранцијама добијеним од САД и ЕУ.
Кад питање Дебаљцева буде скинуто с дневног реда, Порошенко ће покушати да искористи примирје за наоружавање, тако да, без обзира на сву јавну причу о "мировном процесу", паралелно тече систематски рад на испорукама наоружања из САД и сателита. Нови шеф Пентагона, за разлику од претходног, отворено подржава наоружавање хунте и у томе се савршено слаже са републиканским јастребовима - међу којима је Џон Мекејн, председник сенатског Одбора за одбрану. Зато што у САД не верују да ће примирје трајати довољно дуго и да ће се наћи политички компромис, Американци настављају с радом на продужењу хибридног рата против Руске Федерације. Примарни задатак хунте је да легализује страну војну помоћ и да у њу укључи што више савременог наоружања, укључујући америчко. У међувремену ће хунта морати да гледа како да своју привреду спаси од колапса ( колапс социјалне сфере је већ неизбежан, али не исплати се чекати привредни колапс - привреда ће бити подржана спровођењем канибалистичких захтева ММФ-а), јер ће се социјалне тензије повећати због накнадног погоршања економске ситуације (празни новчаници и огромни рачуни за комуналне услуге ће прочистити мозак много брже него ковчези из Донбаса), па ће хунта покушати да догура до краја примирја са донаоружаном и бројчано јачом војском (покушаће да је дигне до 100-120 000 у Донбасу). Други проблем ће бити како надокнадити садашње губитке у оклопним возилима, а што ће бити посебно тешко, јер ће оних неколико релативно савремених примерака изгубљених у зимској кампањи бити замењени са репарираним возилима из трајних складишта и разноразним ђубретом из Источне Европе. Све то од хунте захтева нове куповине оружја и материјала, као и даље прераспоређивање војне индустрије и служби позадинске подршке, како би имала релативно дугорочне капацитете за вођење хибридног рата.
Хунта нема неких шанси да војно победи - они који у то нису веровали после Иловајска почели су да верују и уверили се када су се хунтине офанзиве и контраофанзиве показале импотентним и поред бројчане супериорности. Зато ће се хунта на неко време фокусирати на стратешку одбрану, рачунајући на то да ће војни, политички, економски и друге врсте притисака од САД и сателита на Руску Федерацију натерати Кремљ да одустане од својих позиција у Украјини. У складу с таквом логиком, Кијев ће неминовно кршити примирје и војна дејства ће се наставити. Као и рат, који итекако одговара Америци.
Аутор: Борис Александрович Рожин
Изворни текст на руском:Colonel Cassad - Дебальцевский котел. 19 февраля
Извор: Colonel Cassad (in English) - The Debalcevo encirclement. February 19th.
Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!