Генерал Петровскиј се за време викенда вратио у Новорусију после доста дуге паузе. Он је водио обавештајни директорат ДНР. Једно време је боравио у Ростову и имао проблема са одласком на територију ДНР, али очигледно је нађен начин да се врати и тако је "Мрки" опет тамо где је постао први човек војне обавештајне службе. Све је почело с малом групом, која је деловала од самог почетка славјанске саге. Они који су бранили Славјанск, Краматорск, Константиновку и друге градове ДНР, у најтежем периоду рата против фашистичке хунте, на челу су војне обавештајне службе све до сада.
Војна обавештајна служба се постепено развила у првокласну јединицу специјалаца, који су током рата обављали задатке различите сложености: прикупљање обавештајних података иза линије фронта, диверзантско- извиђачке и јуришне операције, рад са беспилотним летилицама, усмеравање артиљеријских напада, ликвидирање диверзаната и помагача непријатеља, борба против криминала и злоупотреба у безбедносним структурама ДНР, и извршавање различитих наређења које им је давао председник ДНР, Захарченко. Спецназ обично користе возила офарбана у црно и са симболом јединице слепим мишем са глобусом у позадини - амблемом веома сличним ономе војне обавештајне службе Руске Федерације. Неки ову јединицу погрешно називају "руски спецназ", што сугерише да се тамо боре Руси, али већину људства уствари сачињавају мештани који су после пуча у Кијеву узели оружје у руке. Генерал Петровскиј је постао њихов вођа за време бурног пролећа 2014. У ствари, због достигнућа обавештајаца, генерал Петровскиј је постао први, а дуго је био и једини генерал ДНР, све док генералски чин није дат и Безлеру, због његових достигнућа у одбрани Горловке.
Спецназ Главног обавештајног директората (Главное разведывательное управление - ГРУ, али ДНР, не РФ - прим. прев.) је, када је то било потребно, истовремено коришћена и као "обична" војна јединица, што свакако није, али је и тада (јединица специјалне намене) задатке извршавала веома добро. Међу скорашњим операцијама су: учешће ГРУ спецназ у нападу на Угљегорск (који је створио предуслове за стварање дебаљцевског обруча); одбрана Логвинова током покушаја деблокаде са стране Светлодарска, када је група за деблокаду, међу њима и пунитивци из "Донбаса", изгубила 18 оклопних возила и прилично пешадије, а спезназ имала пет погинулих. (У ствари, са "Донбасом" је вођена борба прса у прса. Један учесник нам је рекао да су налетели на јуришну групу "Донбаса" на ободу Логвинова и да је тада отпочела борба са веома мале удаљености, а да су наши момци неке ствари мало брже схватили од непријатеља.)
Трагови борби у Логвинову
Ови људи се веома ретко појављују пред камерама и себе промовишу, за разлику од командира и јединица - звезда. То је и разумљиво, због специфичности њиховог рада, па на интернету нећете наћи фотографије генерала Петровскија и већине његових спецназ командоса. Али њихов невидљиви рад је увек пратио борбу Донбаса против украјинске хунте. У случају Мрког и његових људи је за време рата створено робустно мишљење да су то људи људи од акције који раде сасвим ефикасно, што их чини једном од најважнијих борбених јединица војске ДНР. Повратак генерала Петровскија ће свакао помоћи у припремама за очекивану пролећну кампању. А треба напоменути и то да је генерал Петровскиј друга особа високог ранга која се последњих дана враћа у Новорусију - први је био атаман Козицин. Тешко је поверовати у повратак Стрелкова и Болотова, али не бих се изненадио кад би се после Петровскија вратио и Безлер.
И како би сад могли да заборавимо на чувени видео од летос, снимак како спецназ Доњецке Народне Републике кажу здраво хијевској хунти, поздрављају их а много се не показују.
Напомена преводиоца: Гледајући како да преведем надимак генерала - "Gloomy" тј. "Хмурый" (могло је и "Тмурни", али сам га са "Мрки" намерно мало више посрбио), наиђох не само на фотографију, већ и видео са Стрелковљевим пријатељем, генералом Сергејем Николавичем Петровскијем (Сергей Николаевич Петровский — генерал-майор Донецкой Народной Республики, начальник разведки ДНР, боевой товарищ Игоря Стрелкова). Рожин се неће ваљда љутити...
Аутор: Борис Александрович Рожин
Извор: Colonel Cassad (in English)
Превео и приредио за Ћирилизовано и СРБИН.ИНФО: Александар Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!