Будући руско-европски рат: равнотежа снага и изгледи америчке "Северне песнице"


По отпочињању украјинске кризе, талас антисовјетске пропаганде који је запљуснуо свет достигао је величину из времена СССР-а. Али ако већина земаља има релативно неутралне снаге, које су позивале на помирење, ставови земаља Скандинавије и Балтика постају све више радикални и деструктивни. А управо у тим земљама расте утицај САД: на Балтику нема више независних држава, а и у Скандинавији процес иде у том правцу. Занимљиво је да су од четири скандинавске земље (укључујући Финску, иако се она не укључује увек у овај географски концепт) само Норвешка и Данска у НАТО-у, док су Шведска и Финска неутралне, бар на речима. Међутим, и те две државе плави талас антируске пропаганде.

Алати су дезинформације и лажи на највишем нивоу - само се сетите прича о руским нуклеарним подморницама у шведским територијалним водама. Но нико не каже какав би био разлог њиховог присуства и како то да се присуство толиког објекта никако не успева да документује - неодговорност у тзв. великој политици је у моди.

Норвешка грца у крокодилским сузама и жали се на руску стратешку авијацију (која, узгред буди речено, никада није повредила нечију границу), а недавно је чак изнела смешну сумњу да је руски истраживачки бродови из некадашње подморничке базе Олафсон шпијунирају. Саме норвешке власти су базу продале пре неколико година, јер су трошкови њеног одржавања били превелики, а и зато што нема праву војну сврху - у рату против Русије не би помогла, иако је заиста моћно склониште за подморнице - јер су, гледајући у контексту глобалног сукоба, подморничке снаге Ратне морнарице Норвешке просто ништавне: само шест дизел-електричних подморница класе "Ула".

У Данској и Финској нису толико оштри на речима, а и нема те масе очигледних дезинформација које протурају званичници. Али речи су речи, дела им се не разликују. Данска је већ пристала да учествује у стварању система европске противракетне одбране, а Финска активно успоставља сарадњу својих оружаних снага са војскама других скандинавских и балтичких земаља. И САД, наравно.

Војни тандем Шведска - Финска

Највише активности има на стварању војног тандема Шведска - Финска. У ствари, иако је предлог да се створи војни блок у којем би учествовале ове две земље званично одбијен, дешава се супротно. Две државе су изразиле спремност да створе заједничке копнене и морнаричке јединице и да крајем марта одрже заједничке вежбе два ратна ваздухопловства, којима се придружило и Ратно ваздухопловство САД са естонског аеродрома "Амари". Шта више, интеграција ратних ваздухопловстава те две земље ће јачати - Финска ће уместо 62 "стара" америчка ловца Ф/А-18 купити или нову модификацију "Рафала" француског "Дасоа", или "СААБ"-ов ЈАС-39 "Грипен" - избор ће највероватније пасти на Швеђане. Интерактивност два ратна ваздухопловста ће у сваком случају значајно расти, а са куповином ЈАС-39 би достигла максимум, јер ће и оружје и резервни делови бити стандардизовани.

Садашњи основни циљ САД у овом региону је увлачење његових земаља у НАТО. Становништво се активно обрађује, да у случају даље ескалације украјинског сукоба приступање Шведске и Финске НАТО-у буде само формалност.

Балтички мостобран

Размештање америчких јединица у Летонију, Литванију и Естонију, као и сталне вежбе НАТО-а које се тамо одржавају, указују на то да ће ове три земље постати базе НАТО снага и авијација скандинавских земаља. Географски положај ових балтичких држава омогућава да се истовремено изведу напади на опкољену од НАТО-а Калињинградску област, и Лењинградску и Псковску област. Оружане снаге балтичких земаља су саме по себи изузетно слабе и мале - заједно могу да пруже тек 23,000 војника, не могу се похвалити ни иоле значајном војном опремом, а ратног ваздухопловства практично и немају. Према томе, основна улога ових земаља је да буду одскочна даска за НАТО снаге и бојно поље, што није најсветлија перспектива, али то њиховим ненародним владама не смета, играју како им свира "савезник" с оне стране океана.

Норвешки арктички нафтни залогај

Норвешка се међу нордијским земљама истиче - по највишем степену антируске хистерије. Али, за разлику од балтичких земаља, за то има бар материјалне основе, што су резерве нафте на Арктику, на које Норвежани озбиљно нишане (као и ми). Када се томе дода притисак САД, долази до неке врсте "резонанције". А Американци, подстичући глад Норвежана за арктичком нафтом, убијају две муве једним ударцем: Русији стварају још једног непријатеља и повећавају снабдевање за своје оружје. Према томе, Норвешка је у "замци" својих амбиција у погледу енергената. Што се тиче чисто војне компоненте, Норвешка има јако ратно ваздухопловство и ратну морнарицу, као и високообучену војску. Плус, ускоро ће почети испоруке америчких ловаца пете генерације Ф-35, Норвешка ће купити 52 примерка, који ће касније заменити садашњих 57 ловаца Ф-16.

"Северна песница" против Русије

Као што видимо, горе поменуте земље све се више милитаризују и окупљају око антируске идеологије. Под патронатом САД, формира се нека врста ратне "песнице", опасност по северозападне границе Русије. Које и какве снаге, и у којим правцима их ове државе могу бацити против Руске Федерације?

То су:

1) Моћна авијацијска група, способна да оперише од Мурманска до Калињинградске области - целом дужином потенцијалне линије фронта. То је укупно скоро 300 ловаца: 62 ловца Ф-18, 134 ЈАС-39 "Грипен" и 102 Ф-16. Све лаки авиони, али квалитетни и веома озбиљног квантитета.

2) Две морнаричке групе: прву у "северним морима" (Северно, Норвешко и Баренцово море) углавном чини Ратна морнарица Норвешке, са 5 фрегата класе "Фритјоф Нансен" опремљених са антибродским ракетама НСМ ( Naval Strike Missile - NSM) и "Аегис" системом за навођење, 6 ракетних чамаца класе "Скјолд" са истим ракетама и 6 дизел подморница класе "Ула".

Другу морнаричку групу, у Балтичком мору, чине ратне морнарице Финске, Шведске и Данске. Овде се у борбу може убацити: 5 данских фрегата са америчким "Нагрупи" противбродским ракетама и добрим системом противваздушне одбране; 5 шведских дизел-електричних подморница наоружаних торпедима и 9 корвета са противбродским ракетама РБС-15. од којих су пет корвета класе "Висби" са "стелт" технологијом; 8 финских ракетних чамаца са противбродским ракетама РБС-15 (максималног домета 200км), 6 полагача мина и 13 миночистача.

3) Копнене снаге - у које нећемо убројити данске, јер су мало по страни, удаљене од акције. Финска, Шведска и Данска заједно могу да обезбеде 31,000 војника, 284 борбена тенка "Леопард 2" немачке производње и око 1000 различитих артиљеријских оруђа. Балтичке државе имају додатних 23,000 војника, потпуно неопремљених. Као што се види, копнене снаге су најслабија тачка ових држава.

Поред наведеног, на Балтику су присутни и Американци са својим снагама - још увек малим, тек неколико десетина комада опреме и неколико стотина војника, који су ту званично због вежби, али им се некако не жури да се врате у САД.

Калињинградска област је мета бр. 1

Калињинградска област, окружена снагама НАТО-а, зато што дели границу само са Пољском и Литванијом, најрањивија је и тиме примарна мета непријатеља. Литванија већ ствара проблеме код испорука робе за ову територију, а теоријски је могућа и потпуна копнена блокада, исто и енергетска.

Руске оружане снаге стациониране у Калињинградској области нису посебно јаке, али се активно пренаоружавају, 2012. године, на пример, добиле су најсавременији противавионски систем С-400. међутим, број војника је мали, само око 10,000.

Из Пољске и балтичких држава се у борбу може увести до 80,000 војника, истовремено и без америчке помоћи. "Северна песница" може пружити снажну ваздушну подршку пољским копненим снагама, и покушати да створи поморску блокаду Калињинграда. Да се дође до опседнутог Калињинграда био би задатак Балтичке флоте Ратне морнарице РФ, чије су снаге приближно једнаке комбинованим снагама "Северне песнице". Ратна морнарица у тим водама располаже са: 2 разарача (класе 956), 2 савремена патролна брода (класе 11540) са "стелт" технологијом, 4 патролна брода (класе 20380), 12 ракетних чамаца и 3 дизел-електричне подморнице. Сви руски бродови су наоружани противбродским ракетама различитог типа, по већини карактеристика супериорнијим од скандинавских и америчких сличних система. Према томе, победа би зависила више од нивоа обучености посада и "трећих фактора", као што је обавештајна подршка, на пример.

Задатак Оружаних снага Руске Федерације у случају покушаја да се силом заузме Калињинградска област треба да буде хитно стварање копненог коридора кроз Летонију и Литванију, где ће копнена војска и авијација Шведске, Норвешке и Финске покушати да се умешају, тиме ангажујући нешто снага Западне војне области (ЗВО) у Лењинградској области. Наравно, снаге ЗВО су у том региону неупоредиво моћније, али би снаге "Северне песнице" могле да "купе време" до доласка појачања из Западне Европе и САД.

Ограничени нуклеарни сукоб

Да ли је сценарио великог европског рата уверљив, с обзиром на велику количину стратешког и тактичког нуклеарног оружја код супротстављених страна? Ако главно "бојиште" треба да буду балтичке државе, Пољска, Белорусија, Украјина, Финска, Норвешка - тј. ненуклеарне државе, онда јесте. Нуклеарни удари неће бити нанети земљама које не поседују нуклеарно оружје. Међутим, у овом сценарију, не треба сумњати да ће бити употребљено тактичко нуклеарно оружје - што нарочито важи за нас, јер бројчаност НАТО војски нашу превазилази неколико пута по готово свим показатељима. Последица ће бити да ће у таквом рату губитници постати оне земље које се сада највише залажу против Русије. А победника неће бити - оба табора ће имати стотине хиљада погинулих војника и брда уништене војне опреме. Ипак, човечанство, како историја показује, без рата не може дуго - у Европи није било (великог) рата од 1945. године. Колико ће још година нуклеарно оружје одвраћати агресију и мржњу? Нема сумње да би рат у Европи букнуо још марта 2014. године, да није оваквог одвраћања.

Закључци и перспектива

1. "Северна песница" се заиста ствара. Њен циљ је геополитички притисак на на Русију и стварање претње Калињинградској области.

2.  Војску у Калињинграду треба држати у стању највише борбене готовости и бројчано је повећати.

3. Сједињене Америчке Државе стварањем "мини" војног блока од нордијских и балтичких држава сужавају прстен војног обруча око Русије

4. И поред свих својих амбиција, Норвешка је далеко од тога да може да се носи са Русијом на и око Арктика. Северна флота Руске Федерације је озбиљна сила којој је немогуће супротставити се са шест дизел подморница и неколико фрегата и ракетних чамаца. Русија тамо има 45 подморница (23 нуклеарне), носач авиона "Адмирал Кузњецов", тешку крстарицу на нуклеарни погон "Петар Велики" и много других бродова.

5. Уз геополитичке разлоге и борбу САД против Русије ту је и један много ургентнији задатак - омогућити војно-индустријском комплексу да ради пуном паром, и поред економских проблема већине европских држава. Сада чак и балтички банкроти од држава одвајају некакав новац за куповину војне опреме.

6. Велики рат у Европи се још увек може десити - напетост понекад достиже критични ниво. Сво то оружје и активне припреме за рат могу изазвати опасно самопоуздање.

7) Следећи корак у ширењу европског пројекта ракетне одбране могао би бити његово постављање у Скандинавији. ГМД систем (Ground-based Midcourse Defense) ће моћи да пресретне нешто руских интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ) у њиховом лету преко Северног пола на САД, и што је најважније, да их пресретне пре избацивања бојевих јединица,  јер већина савремених руских ИЦБМ ракета има вишеструке бојеве главе. Такав сценарио је могућ после 2020. године, када ће садашња фаза европске противракетне одбране бити имплементирана, а ГМД редефинисан. Искушење да се отпочне рат после овог корака биће још веће.

8) Земље новог антируског блока неће од њега имати користи, управо супротно, претрпеће највише, јер ће бити бојиште. А САД су, као и увек, далеко.

9) Све земље из суседства или близу Русије у којима се налазе елементи америчког "одбрамбеног" ракетног система треба званично и са највишег нивоа упозорити да ће бити примарни циљеви Стратешких нуклеарних снага Руске Федерације и да с тим системом не добијају на безбедности, већ супротно - да долазе у смртну опасност. Таква изјава не би требало да буде амбасадорског нивоа, као у Данској, већ највишег. Народ тих земаља треба да зна куда воде одлуке његове владе.

Дима Питерски: "Регнум" се из неког разлога фокусирао на Калињинград, иако је ово само мали део проблема. Главна опасност од напада из балтичких држава прети Санкт Петербургу на северу и по правцу Москва-Санкт Петербург, са могућношћу даљег напредовања ка Москви. Мурманск и база наше Северне флоте биће нападнути из Норвешке. Напад ће бити синхронизован са нападима на југозападном фронту, где ће задатак Украјинских оружаних снага бити да изгину херојски, привлачећи на себе што више наше војске, да би се сачували драгоцени животи англосаксонских Ubermensch-а. То је главна опасност, Калињинград никуда неће побећи. Али Нерсисјан је у праву када каже да је једини начин да се одбрани Калињинград пробијање коридора кроз балтичке државе, иако ће то одмах покренути питање потребе уништења америчких снага у Пољској или потписивања примирја и повлачења америчких окупационих снага из Источне Европе. Такво опасно суседство не може се толерисати.

Катарина Рус: Замолићу вас да делите овај чланак по целој Европи!

Аутор: Леонид Нерсисјан
Извор оригиналног текста: «Северный кулак» США против России: угроза Калининграду и ядерным силам - Политика, выборы, власть - Новости - ИА REGNUM
Катарина Рус превела са руског на енглески пренесен текст и коментар Диме Питерског са: ИМПЕРСКИЕ ВЕДОМОСТИ - «Северный кулак» США: угроза Калининграду и ядерным силам
Извор енглеске верзије: Fort Russ
За Ћирилизовано и Магацин превео: Александар Јовановић

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!