Александар Јовановић: Уредничко /администраторско биће које овако у ћирилицу пресловљава текст објављен на латиници не да не доприноси српској култури и српском писму већ је штеточина. Опањкавање због "пропуста"? Никако, само кап је прелила чашу, јер бахату аљкавост на истом месту (и многим другима) гледам сваки дан.
Нови докази да су напредне древне цивилизације заиста постојале
 |
| (Фото: http://www.arheo-amateri.rs/) |
Што ако је све што смо учили о пореклу цивилизације погрешно? Било то због тога што су одређени делови наше историје намерно скривени, или због тога што имамо још пуно тога да откријемо и саставимо истинску причу о нашој прошлости, нова археолошка и геолошка открића откривају да су софистициране цивилизације вероватно постојале још у праисторији.
Све до недавно, археолошка заједница се држала стајава да су почеци људске цивилизације започели након последњег леденог доба, које је завршило око 9.600 година пре нове ере. Сви људски преци пре тога се сматрају као примитивни, нецивилизовани ловци-сакупљачи који су били неспособни за комуналне организације и архитектонски дизајн. Тек након леденог доба, када се огромни ледени покривач који је покривао већи део Европе и Северне Америке отопио, наши људски преци су почели да се развијају и усавршавају пољопривреду, стварајући сложене привредне и друштвене структуре, око 4.000 година пре нове ере. Археолози верују да су први градови настали око 3.500 година пре нове ере у Мезопотамији, а убрзо након тога, у Египту. На европском континенту, најстарије су мегалитске грађевине настале око 3.000 година пре нове ере, а популарни Стоунхенџ датира између 2.400-1.800 година пре нове ере.
То је отприлике уобичајена хронологија која се учи у школама и у коју се у модерном друштву верује. Праисторијске цивилизације попут Атлантиде сврставају се у митове.
Све до сада. Ново истраживање открива да су цивилизовани људи живели на Земљи још у праисторијско доба.
“Све што смо учили о пореклу цивилизације може да буде погрешно. Старе приче о Атлантиди и осталим великим изгубљеним цивилизацијама праисторије, које археолози сматрају митовима, могу да се покажу за истините. ” говори Даннy Натаwидјаја, др.сц., виши геолог из истраживачког центра за Геотехнологију на индонезијском Институту Науке.
Од 2011, Др. Натаwидјаја и његов тим раде на геолошком налазишту у Индонезији око 100 км од града Бандунг. Значај налазишта први је пут препознат још 1914-те, када су откривени мегалитни блокови од базалта око великог брежуљка. Након што је налазиште очишћено, дошло се до сазнања да су блокови формирани у пет тераса. Веровало се да су се терасе користиле за медитацију и одвајање од света због духовних спознаја. Налазиште се сматра светим од стране мештана и названо је Гунунг Паданг, што значи “планина светлости” или “планина просветљења”. Процењена старост терасасте структуре је око 1.500-2.500 година пре нове ере.
Али оно што је Натаwидјаја открио на Гунунг Падангу је запањујуће. Брежуљак заправо није природно брдо, већ 90 метара висока степенаста пирамида. А оно што је још контроверзније је то да је пирамида старија него што би ико то могао да замисли. Коришћењем радиоактивног угљеника Натаwидјаја открива да се старост терасе отприлике поклапа са оном већ процењеном од око 500 до 1.500 година пре нове ере. Али коришћењем цевастих бушилица успео је да дође до дубљих нивоа испод површине мегалита. Што би дубље копали, Натаwидјаја је почео да открива да базалтне структуре дубоко испод површине доносе пуно старије датуме. Старост материјала на дубини од 90 метара и више, сеже у време 20.000-22.000 година пре нове ере. Будући да је човек направио мегалите, Натаwидјаја и његов тим, су доказали да је праисторијска људска цивилизација постојала и у време леденог доба.
“Ово истраживање открива да је историја коју учимо у школама и на универзитетима задњих стотињак година погрешна. Време је да прихватимо да је цивилизација, као што сам тврдио у свом контроверзном бестселеру из 1995-те “Фингерпринтс оф тхе Годс“, много старија и много тајанственија него што смо мислили.” – Грахам Ханцоцк
“Гунунг Паданг није природно брдо, већ пирамида коју је направио човек, а порекло датира давно пре краја задњег леденог доба. Будући да је грађевина масивна и врло дубоко постављена, то сведочи софистицираним грађевинским вештинама попут оних које су коришћене за изградњу пирамида у Египту или највећих мегалитских грађевина Европи, из чега можемо да закључимо да смо на трагу поприлично напредне изгубљене цивилизације.” Др Даннy Натаwидјаја
Грчки филозоф Платон је такође веровао да је напредна висока цивилизација постојала и за време последњег леденог доба. Његови записани дијалози с другим научницима свога времена говоре о Атлантиди и поплави и потресима који су је задесили око 9.000 година пре нове ере, што је у складу са модерним научним спознајама о брзом порасту нивоа мора пред крај леденог доба, 9.600 година пре нове ере.
Шта се догодило са праисторијским цивилизацијама?
Намеће се питање: Шта се догодило са праисторијским цивилизацијама? Зашто нису преживеле раздобље “Млађег Дријаса” које датира од 10.900-9.600 пре нове ере? Познато је да је Млађи Дријас било врло катаклизмичко раздобље на Земљи, са огромном климатском нестабилношћу и застрашујућим глобалним условима. Научници су дуго расправљали о овој мистерији као и о разлозима масовног изумирања северноамеричке фауне попут медведа кратког лица и сабљастих мачака које датирају око 11.000 година пре нове ере. Да ли је иста мистерија одговорна за велики пад броја људског становништа и нестанак напредних праисторијских цивилизација?
Ново истраживање које су спровели геолози широм света, укључујући и Јамес Кеннетта, професора на Одсеку за науку о Земљи на Универзитету Калифорнија у Санта Барбари, повезује раздобље Млађег Дријаса са космичким догађајем, попут судара комете са Земљом. Међународни истраживачки тим из 21 универзитета и 6 земаља је идентификовао раширено присуство нано дијаманата ванземаљске природе на 32 локација у 11 земаља, што се протеже на површини од 50 милиона квадратних километара у целој северној хемисфери.
Деценијама се расправљало о томе шта је искоренило бројне гигантске животињске врсте које су настањивале планету пре 13 миленијума, научна заједница је била збуњена савршено очуваним телима мамута и њихових младунаца који су се замрзли у свега неколико секунди још увек жвачући свежу зелену траву.
Осим мамута, сличну судбину су доживели и гигантски; велики љењивци, сабљасти тигрови, пећински медведи и друге необичне врсте чији се остатци налазе широм Канаде, Сибира, неким пећинама по Сицилији, Алпама итд. О овом потресном и до сада мистериозном догађају се јако пуно писало и шпекулисало, али он није само погодио флору и фауну планете већ је оставио дубок траг и у бројним људским митовима и религијским текстовима.
Научници су на бази новооткривених доказа схватили да је пре 12.900 година комета ударила у планету стварајући катаклизму чије последице осећамо и дан данас. До сада су поборници удара неког ванземаљског тела имали јако пуно проблема да објасне да се нешто тако догодило, јер класичних доказа као што је кратер или делови таквог тела никада нису нађени.
Уместо тога широм планете су недавно пронађени микроскопски делићи растворене стене, који се у стручном језику називају сферуле или нано дијаманти, они су ископани из прастарих слојева тла и јасно доказују силину ударца који се догодио пре скоро 13 миленијума. Мешавина ових малених комадића стена је могла настати само уз помоћ екстремних температура, које су на површини наше планете могле да настану једино ударом огромног небеског тела. Научници Америчког Геолошког Савеза (АГУ) су по први пут јавности презентовали откриће нано дијаманата 2007. године, и то на местима прастарих археолошких налазишта, у слоју тла који је задњи пут видео светлост дана пре тачно 12.900 година.
Додатна независна истраживања о истој теми су у јавност изашли 19.09.2012. у журналу ПНАС (Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес). Вођа тима истраживача, проф. др. Малцолм ЛеЦомпте са Универзитета Северне Каролине је потврдио настанак сферула на додатним налазиштима у: Новом Мексику, Јужној Каролини и Марyланду.
Додатним истраживањем ледених поља у источној Канади, откривено је да је та локација највероватније место удара комете која је толико променила изглед Земље на крају задњег леденог доба.
Иако се у школама уче деца о удару астероида који је избрисао диносаурусе са лица планете, јавности је мало позната чињеница да су сви велики сисавци неповратно збрисани пре 13 миленијума, па је на Америчком континенту чак нестала и једна врста људи, захваљујући истој катастрофи, реч је о људима из културе Цловис, високо развијеној цивилизацији из неолита која је нестала без трага у изузетно кратком временском периоду.
Управо су налазишта културе Цловис помогла у идентификацији сферула, у слојевима непосредно изнад остатака њихових артефаката, научници су пронашли 30 пута више сферула.
Ударац комете такође објашњава настанак Млађег Дријаса, периода од 1.300 година у којем се показао нагли пад температуре на планети, што се сад може објаснити наглим ослобађањем огромне количине енергије након удара комете, са којом се отопила велика количина глечера, стварајући потпуни хаос у морским струјама које су контролисале планетарну температуру. Након што су велике количине ледене воде доспеле у море, пореметила се сланост океана и термалинске струје су тада нестале.
Овај механизам би требао да нас замисли над сличном ситуацијом коју можемо видети у нашем данашњем свету, отапање глечера и глобално загревање дефинитивно утиче и на термалинске струје у данашњим океанима.
С друге стране митови и предања о несретном крају Атлантиде се најчешће повезују са неочекиваним климатским обртом у Млађем Дријасу, али за таква истраживања већина научника никад не би добила потребан новац, јер опште прихваћена научна парадигма тврди да се друштва развијају линеарно, од једноставних ка сложенијим, а не како неки модерни ‘научни херетици’ и древни списи попут Веда, предлажу – циклички с великим периодима напретка и разарањем на крају циклуса.
Архео – аматери
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!