Дмитриј Орлов: Границе пропаганде

Џон Брид (John Breed)

Што рече Пол Крејг Робертс, америчка влада креће у свеопшти рат против истине. Они који изражавају ставове супротне партијској линији Вашингтона биће обележени и претиће им се. Могу да заглаве и у једном од концетрационих логора које је "Халибартон" (некадашња компанија Дика Чејнија) градио за 385 милиона долара. Али то може потрајати. У међувремену ће бити мање драматично. Уствари, већ се догађа. Наведено по тежини:

1. Аутоцензура. Они који су раније ишли за истином по сваку цену сада су постали уздржани и двосмислено се изражавају када обрађују "вруће" теме.
 
2. Избегавање теме. И почели су да избегавају "врућа" питања за која мисле да ће их увалити у невољу.

3. Реаговање на притисак, узнемиравање. Неколико инцидената, неколико благих притисака и мало узнемиравања и блог почиње да разводњава садржај.

4. Стављање на црне листе. Власт је почела да цензурише садржаје од случаја до случаја, и блокира и гаси "непоћудне" интернет сајтове.

5. Блокирање комуникација.  Власт је почела да "тежим случајевима" - оно мало што је још остало и одбија да сарађује - сече комуникације тако што им искључује мобилне телефоне, ускраћује приступ интернету и ограничава путовање, па су тврдоглави принуђени да седе где су, да би их могли надзирати.

6. Хапшење. Следи стварно некооперативнима, који покушају да изврдају ограничења, њих купе и шаљу у горепоменуте логоре.

Ово може изгледати злослутно, али само желим да вам на разматрање ставим релативно потпун списак мера. Да, биће неколико "тежих случајева", оних који ће сасути у лице вашингтонској власти што јој припада, у јаловој нади да ће тако утицати на политички процес или освестити неколико сународника, али ће такве појединце у једном тренутку постати тешко разликовати од људи са менталним проблемима. Јер, ако живите у Сједињеним Америчким Државама и знате како функционише тамошњи политички систем, а и даље мислите да су САД демократија, онда ИМАТЕ ментални проблем. Не може и јаре и паре: или знате шта је званична пропаганда или не.

Има још. Велика већина Американаца сва блажена слуша пропаганду Вашингтона, било преко "Фокса" или НПР-а, не сматра је пропагандом и условљена је да на сваког ко се усуди да покуша да им каже истину гледа као на сулудог теоретичара завере. А то значи да и луди теоретичари завере имају своје место и улогу. Теоретичари завере су потребни исто као што су потребне сеоске будале, тако да дечица могу да уче како звучи и изгледа идиотија. Чему их онда слати у концентациони логор?

Стога ће сеоске будале... пардон, истинољубиви, слободно тумарати около још неко време, осим ако им се деси да стварно одлепе и крену да мељу као воденице. Али онда је то већ прави ментални проблем.

И ако не завлада ратна хистерија. У том случају, док се светске силеџије претварају да им је да "нит губе, нит побеђују" већ да "Америка буде безбедна" - у још једном несрећном делу света, треба нечим забавити и домаће табаџије. Прогон непожељних би их запослио.

Такво је стање ствари у Сједињеним Америчким Државама и на подређеним територијама: Канади, Европи, Аустралији, Новом Зеланду и пар других. Али пропаганди Вашингтона не иде добро у "остатку света", Русији, Кини и Јужној Америци. Тамо је контрола поруке мање-више оманула. Због тога су се у Вашингтону мало успаничили и кривце пригодно нашли у домаћим дисидентима. Означили су их као "претњу" и почели да прогањају, јер не могу да престану да лажу и чак не могу да се претварају да владају светом када сви знају да лажу, па им је једина опција да ућукају сваког, да се само они чују. У Сједињеним Америчким Државама то можда и прође, али у остатку света - good luck!

Напомена преводиоца: Дмитриј Орлов се у другом делу текста осврће на реакције на чланак који је написао у сарадњи са дописником Клуба Орлов из Кијева, Ју Шаном. Може се читати као пример за горе изнето... Али је предугачко, стилски је сасвим другачији рад, за право разумевање треба знати поред енглеског и руски, па ко уме и хоће - good luck!


Аутор: Дмитриј Орлов
Извор: ClubOrlov: The Limits of Propaganda
За Ћирилизовано, Магацин, ЕВРОАЗИЈА.ИНФО и СРБИН.ИНФО превео: Александар Јовановић