Пређи на главни садржај

Пуковник Касад: О Путиновом декрету и хибридном рату


"Председник Путин је поверљиве информације о губицима руске војске у операцијама у миру прогласио државном тајном. Одговарајући председнички декрет је објављен на званичном сајту за информације које се тичу законских одлука.

Декретом су државном тајном проглашене и информације које су службе посебне намене и полиција прикупљале о потенцијалним припадницима обавештајне и контраобавештајне службе, и оперативним сарадницима. Раније су биле тајне само информације о особама које јесу регрутоване.

Такве промене је увео Борис Јељцин са декретом бр. 1203 од 30. новембра 1995. године - "О листи информација које се имају сматрати државном тајном". Пре тога су само информације о губицима за време рата биле државна тајна."
Извор: Новости Оренбурга и Оренбургской области - РИА «Оренбуржье» - В Кремле засекретили сведения о потерях военных на спецоперациях в мирное время

Рожин: Једино што ме изненађује јесте то што је декрет издат тек сада - потреба за њим је била очигледна још у августу-септембру 2014. године, када је, после добро познате приче о "залуталим" падобранцима, и у Русији и ван ње кренула масовна кампања с циљем да се демонстрира војно присуство Русије на територији Донбаса.

Амандмани су блокирали приступ и ширење информација о тајним операцијама служби посебне намене и њиховим губицима, чиме су постали још једна баријера у заштити информација о руском хибридном рату у Украјини. Опасност од кривичног гоњења због откривања државних тајни требало би да брбљивце подстакне да своје мишљење задрже за себе.

Очигледно је да је декрет донесен и због "ГРУ спецнац" хистерије, и неповољних показатеља о информативном раду у вези Украјине. Овдашња "пета колона" покушава да освоји поене у тој области, а на њену информативну делатност одговора се немаштовито, чак и касни.

У оквиру правила хибридног рата усвојених од обе стране, учешће разних специјалних саветника и инструктора, обавештајна делатност, приватне војне компаније и техничка подршка се званично негирају и биће званично негирани. Обе стране ће наставити да се међусобно оптужују за трансформисање индиректног у директно учешће, и обе стране ће наставити да негирају такве оптужбе, а повремена открића о учешћу својих "стручњака" прогласиће провокацијама друге стране, уместо да своје саветнике и инструкторе назову посматрачима и "члановима мониторинг групе".

У ствари, свако ко иоле разуме стварну ситуацију око Донбаса, схвата да је хунтин рат против Новорусије само први, видљиви слој сукоба покривеног маглом рата, иза којег се крије мање видљива борба између служби посебне намене, информативно-борбених група, приватних "извођача радова" и "представника" оружаних снага. Ни Русија ни САД то неће званично признати, једноставно зато што се води хибридни рат. А и САД су, наравно, усвојиле сличне мере тајности за своје операције изван САД. Како те мере изгледају видели смо у случају Бредли Менинг.

Што се тиче забринутости наивних интелектуалаца и њихове вриске да од нас скривају ИСТИНУ, ево мисли двојице људи чију памет сигурно поштују:

Ото фон Бизмарк: "Највише се лаже у рату, после лова и пред изборе."

Сун Цу: "Рат је пут обмане."

Прошле године сам много пута писао да у информативном рату медији приказују највише 10-20% од рата, тако да је наивно очекивати да се може стећи целовита представа, осим, а и то можда, када се рат заврши (нашом победом, надамо се), па чак и тада ће "истина" бити лакирана. То се дешава у сваком рату, тако је било и у совјетским хибридним ратовима у Анголи и Вијетнаму, или онима у Авганистану и Никарагви.

Неко ће рећи да се Русија званично не бори. Да није у рату. Па, да, истина је. Званично истина јесте. И остаће таквом све до одређеног тренутка.

Борис Александрович Рожин

Изворни текст на руском: Colonel Cassad - Засекреченные потери
Превод на енглески: Џ. ХоукИзвор: Fort Russ
Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Коментари

Популарни постови са овог блога

Гилад Ацмон: Вакси нација - изабрана нација

  Нетањаху: Моја основна мисија као премијера је да обезбедим 36 милиона вакцина против Короне у следећој години Пише: Гилад Ацмон Премијер Нетањаху је  изјавио  да је Израел спреман да обезбеди или произведе 36 милиона вакцина у следећој години. Ако се питате зашто нацији од девет милиона људи, која је половини свог становништва већ дала две дозе  Фајзерове вакцине  треба 36 милиона вакцина, одговор је поражавајући: масовна кампања вакцинације може помоћи Нетањахуу да обезбеди победу на предстојећим изборима, али је дугорочни утицај на здравље нације у најмању руку „непознат“. Да будемо мало реалнији, вероватно је катастрофалан. Током конференције за штампу Нетањаху је признао, „што се тиче вакцина које имамо, нико не зна колико трају ... Морамо се припремити за најгори сценарио. Најгори сценарио је да се морамо вакцинисати (два пута) сваких пола године “, што значи набавку чак 36 милиона вакцина, под претпоставком да се за свих 9 милиона Израелаца требују две дозе вакцина сваких шес

Стопа смртности експерименталним вакцинама за старије Израелце 40 пута је већа него од КОВИД-19

  Фотографија: Шатерсток Лајф сајт њуз је направио опсежну страницу о дешавањима у вези са вакцинама за КОВИД-19.  Погледајте овде   1. март 2021. ( Лајф сајт њуз ) -  Иако је група независних лекара у јануару закључила да експерименталне КОВИД-19 вакцине „нису сигурније“ од самог вируса, нова анализа стопе смртности због вакцина у Израелу показује да је заиста могуће да се случај подигне на драматичан ниво.  Поновна анализа података објављених од стране израелског Министарства здравља и др Хервеа Селигмана са Медицинског факултета за инфективне и тропске болести универзитета Екс-Марсеј и инжењера Хаима Јатива, укратко открива да је експериментална вакцина против мРНК из компаније Фајзер убила „око 40 пута више (старијих) људи него што би их сама болест убила“ током недавног петонедељног периода вакцинације.  Бројке истовремено показују да је стопа смртности код млађих људи 260 пута већа од оне коју би вирус КОВИД-19 изазвао у датом временском оквиру. Иако се пуна математичка анализа

Who is the Saker?

Almost a year ago to the day, I had the distinct displeasure of meeting the man who calls himself the Saker. Our professional relationship lasted less than a month, for reasons I will outline below. We parted on rancid terms and I swore to him that I would make his identity and ideological shortcomings public. I have waited until now due to milestone events in my own life and because, frankly, I was waiting to see what the loon would come up with next. As of the end of last year, I had been following the Saker blog for several years to get news of events in Donbass and when I learned he was looking for volunteers for a Serbian sister site, I applied for the job. My original idea was to contribute some translations on an ad hoc basis but Saker had just had a major falling out with the whole Serbian team and sacked the previous team leader, Aleksandar Jovanovic. He described Mr. Jovanovic as ,,a talented translator with paranoid psychotic tendencies". I didn't delve too de