Не, Руси неће војно интервенисати у Сирији!

Извор: Al-Manar News

Пре пет дана је објављено: ШАМАНОВ: Руски падобранци би се могли наћи у Сирији.

Ако нисте "просечан" читалац, и не информишете се из наслова и отворених уста у која само треба усути поруку, већ сте заиста прочитали вест, а већ знате како Руси (и не само они) саобраћају у ситуацијама сличној овој, када би се хтело више али се објективно не може, онда вам је одмах било јасно:

• да је у питању пропагандна порука,јер ће се чути шта се жели чути, и превидети ограђивања генерал-пуковника (и онога ко му је изјаву саставио);
• да се нешто спрема с руске стране
• и да то нешто не само да неће бити "Ура!", већ дипломатски потези
• које неће бити једноставно објаснити.

Стога се Руси нису много ни трудили, само су преко Путиновог портпарола Пескова упутили поруку да неће слати војску у Сирију: Russia not planning to send troops to fight ISIS in Syria – Putin’s spokesman — RT News 

Пустили су - а шта ту могу, јел - да се шири генерал-пуковниково "јуначење", а изјава колекционара сатова Пескова... па, ко објавио - објавио...

У српским медијима, али стварно српским, објављивано је шта рече војник, али званичан став руске државе стручњаци на месту уредника/администратора оценише.. малкице незгодним (не би то наш читалац читао, а и превише је глуп да разуме), па или прећуташе ИСТИНУ (уз по који редак изузетак), или наставише по старом, чак и данас, чак досољавајући, четири дана по саопштењу Пескова. На пример: ОВО БИ МОГЛО БИТИ КРАЈЊЕ ОПАСНО: Руски командоси у Сирији!? - Правда

Ни говора да се објави нешто слично: Sirijska pro-zapadna opozicija stiže u Rusiju: Delegacija SNC-a sastati će se s visokim dužnosnicima | advance.hr vijesti

Ни говора да се одговори на "ЗАШТО?".

Ни говора о некој сопственој анализи или преводу квалитетног рада на ту тему. А има их, овде, рецимо, бивши индијски дипломата (пре свега Индус, али више него наклоњен Русији) објашњава шта и зашто Русија чини у вези Сирије, и зашто је то оптимум.

Дакле, српско медијски родољупци читаоца третирају као потенцијално корисног идиота, биће које треба снабдевати само пожељним и вестима какве интелектуална нејач може да свари.

Због чега се не треба љутити.

Јер како да редакције са (не)знањем којим располажу и парама којих немају учине нешто више, плате некога ко зна и уме да пише, купе средства за рад (нису сви извори и алати бесплатни)... Уосталом, оно што је исказано није искрено презирање и потцењивање читаоца, већ покушај, истина трајни, самооправдавања сопственог незнања и немоћи.

Али, биће боље. Кад и уредници и читаоци буду више читали. И захтевали, а знали како се то остварује.


Александар Јовановић / Ћирилизовано