Данас ћу мало о такозваном новом таласу емиграната из Русије. Наши "западњаци" протурају идеју да су руски најкреативнији, најбољи и најслободољубивији грађани уморни од Путинове тираније и да беже из Русије. Прошле недеље у помоћ им притече и амерички Стејт департмент, објави да рекордан број људи жели да добије америчку визу:
"Стејт департмент наводи да се у последњих 10 година број Руса који су добили привремене радне и студијске виза удвостручио, 2014. године достижући 245,638 људи. Поред тога, 3.622 Руса је добило дозволу за стални боравак, од којих 56 кроз инвестициону имиграцију, што значи да су уложили најмање 500,000 долара у америчку привреду."
Волим да разбијам разне митове либерала. На пример, међу нашим западњацима распрострањено је мишљење да већина бизнисмена или "сувише стручних" професионалаца иду на Запад зарад професионалног испуњења, односно високих плата. Хајде да то мишљење проверимо бројкама, при чему ћу (пажња!) користити бројке ултралибералне Више школе економије. По њима, само 15% је оних који у САД иду тражећи посао. Оних који иду ближим и даљим рођацима је 60%. Следећих 15% нису могли да добију "зелену карту" на нормалан начин, али су је добили на Лутрији за зелену карту. И скоро 9% су избеглице.
Питањце за наше драге либерал-западњаке: зашто професионалци који траже посла чине само 15% емиграната у САД? Како се то слаже са њиховим изјавама да нам одлазе најбољи и најпаметнији?
Стално нам говоре да ће ствари бити јако лоше без оних који су већ отишли или одлазе. Хајде да спроведемо експеримент. Хоћемо ли моћи без политичких емиграната, рецимо креатора сајта "Медуза", који је напустио Русију? Или Артема Троцког, сада у Естонији? Нема нам живота без Гарија Каспарова, економисте Сергеја Гуријева или новинара Евгенија Киселева?
Мислим да је потребно да објасним зашто сам прилично скептичан према вапајима наших колега западњака због масовног егзодуса образованих и креативних људи из Русије. Прошле године је било прилично смешних инцидената, када су се либерални медији расписали о рекордном нивоу миграције из Русије.
На пример, Газета.ру:
"Време је да Русија почне да рачуна на нови талас емиграције. У првих осам месеци 2014. године, више људи је напустило земљу него у било којој читавој години владавине Владимира Путина. Одлазе сви, али највише квалификовани стручњаци који лако могу добити запослење у иностранству. То значи да један од главних структурних проблема руске привреде - недостатак искусног техничког, научног и руководећег кадра - неће бити ускоро решен ... У периоду јануар-август 2014. године, из Руске Федерације је емигрирало 203,659 људи. Поређења ради, у истом периоду 2013. године, 120,756 грађана је напустило земљу за стално."
Али, када се исти подаци из Росстата о "пропасти Русије" мало проанализирају, види се да је главни правац одласка био земље ЗНД, и да је већина "квалификованих" стручњака отишла у Узбекистан. Изгледа да либерални новинари једноставно не маре да читају такве "сензационалистичке" податке.
Да упоредимо данашњицу са "90-тим. У 90-им годинама, заиста је постојао осјећај да многи одлазе на Запад. Тај "коферашки став", уз депресију, посебно се осећао у великим градовима. Али, да ли сада осећате да вас сврбе ноге и жељу да побегнете из Русије?
Искрено говорећи, прилично чудна је та склоност да се квалитет живота у земљи или ефикасност владе мери процентом оних који желе да напусте земљу. Јасно је да, ако свака друга особа жели да оде, држава има стварне, озбиљне проблеме, али ако је проценат потенцијалних емиграната нижи од 30%, онда то никако није једнозначно, како се тумачи.
Према најновијим подацима ВЦИОМ-а, да из Русије оде заувек спремно је 13% испитаника.
Узмимо податке угледне америчке компаније "Галуп", која редовно обавља истраживања на ову тему у различитим земљама света. Имам податке из глобалног истраживања о миграцији (2008), и ево неких занимљивости.
Немачку је 2008. године желело да напусти 27% испитаника. Резултат је био сличан у Великој Британији, где је такође 27% такође желело да емигрира. 18% испитаника желело је да оде из богате Француске. Подсећам да ово нису подаци РТ-а (Russia Today), већ "Галупови". Они указују на то да су 13% Руса потенцијални мигранти, што је, по мом мишљењу, нормалан број, и нижи него у многим развијеним земљама. Није потребно да се у масовним медијима подстиче хистерија због "Путиновог таласа емиграције".
Али хајде да покушамо да схватимо колико је мигрантима атрактивна Русија, чак не тзв. гостујућим радницима, већ најкреативнијим, добро плаћеним и високо образованим стручњацима о којима либерална штампа толико воли да пише. За ово ћу користити анкету коју је британска банка ХСБЦ спровела међу својим клијентима. Неколико речи о банци. Према њеном рејтингу у магазину "Форбс" из 2011. године, ХСБЦ је била највећа (у смислу тржишне капитализације) компанија у Европи и друга у свету. Банка је спровела истраживање међу 2000 својих клијената који раде у транснационалним корпорацијама или имају сопствени међународни бизнис. Циљ истраживања је био да се рангирају земље у којима је високо образованим и високо плаћеним професионалцима за живот и рад најбоље. Резултати су рангирали земље, и Русија је заузела 15. место.
Првих пет земаља:
Сингапур
Нови Зеланд
Шведска
Бахреин
Немачка
Занимљиво је испред којих је земаља Русијa. Дакле, ми смо на 15. месту, а САД на 16-ом (!), Чешка је 18., Велика Британија 23., Француска 29., а Италија 38. Ако погледате по специфичним критеријумима, занимљиво је да Русија по неколико параметара заузима прво место на ранг листи. На пример, у категорији "прилике за дружење" Русија је заузела прво место, а у категорији "прилике за уживање у друштвеном животу ван посла", друго место. Клијенти ХСБЦ банке су Русију похвалили и за квалитетно образовање за децу и прилике за брзо напредовање у каријери.
Истражујући нашу земљу очима странаца, могуће је доћи до закључка да код нас и није све тако лоше. Високо плаћени и високо образовани странци воле наш "Мордор", а посебно дружење са његовим становницима.
Приметио сам да су се ставови према имигрантима за последњих неколико година драстично променили. Посебно према политичким емигрантима. У случају оних који одлазе због "big money", уопштено гледано, важи изрека: "Риба тражи где је дубље, човек где је боље." Сасвим друго важи за такозване политичке емигранте. Друштво је уморно од толерисања њиховог пљувања, и када они који су се систематски изузимали из друштва наједном изјаве да хоће да напусте ову проклету земљу, реакција јавности је савршено јасна: неки кажу "путуј игумане...", а други чак нуде да учествују у трошку за карту за Сан Франциско. Нисам видео никога да се потресао... Добро је и исправно што нас напуштају људи који су последњих деценија од пљувања по Русији, руској историји и руском народу направили уносан посао. И добро је што од таквог бизниса у Русији више нема много вајде.
Тужно је што одлазе неки научници, али ово је проблем свих земаља у развоју, па и Кине. Вратићемо оне које можемо купити нудећи добре услове. То се већ дешава. Спорије него што се жели, али процес је у току.
Привредници који су суочени са западним маргиналним пореским стопама од 40% и рентабилношћу која се може видети тек под микроскопом, враћају се и сами. Бизнисмене који су у иностранство побегли пошто су оптужени за крађу неколико милијарди долара, као што је банкар Пугачев, вратиће полиција.
Али нико неће враћати стручњаке за пљување по Русији. Надајмо се да се ни они сами никада неће вратити.
Аутор: Руслан Осташко
Изворни текст на руском: Мифы о "путинской" эмиграции
Превод на енглески: Џ. Арнолдски
Извор: Fort Russ
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!