На дебати Оксфордске уније о Ирану у којој сам учествовао у четвртак увече, чекао сам на неизбежан аргумент да губимо време борећи се са Исламском републиком, јер је прави вук у јагњећој кожи, наравно, јеврејска држава. Стигао је неумитно, у првих тридесет минута, када се расправи придружио брадати исламски студент који није изгледао много другачије од мене (срећник, згодан ђаво). Он је тврдио да је Израел, држава апартхејда, одговорна за права зверства на Блиском истоку. Зашто се онда гњавити с одвлачењем пажње на Иран?
Дошло је време да интелигентни студенти који присуствују дебати почну да испаљују слична питања. Стварно ? Ви хоћете да упоређујете либералну демократију као Израел, са свим слободама од верске, слободе штампе и окупљања, и теократски кошмар као што је Иран ? Иран је прошле године 700 својих грађана осудио на смрт, веша гејеве и богохулнике јавно по крановима, и жене на смрт каменује под лажним оптужбама за прељубу тако да се њихови мужеви могу оженити млађим женама. Да ли ви озбиљно мислите поредећи Израел са земљом која је снајперима убијала политичке протестаната по улицама Техерана 2009., и срамно пуцала Неди Ага-Солтан у срце ? Иранска мученица чак има стипендију за Квинс колеџ, стипендију коју је Оксфорд назвао по њој.
Новински извештаји о оксфордској дебати били су на нашој страни и растурили сваког од оних из проиранске фракције, а свакоме ко је био тамо огроман аплауз који сам био толико срећан да добијем од све публике, а што се лепо види на видеу, показује колико смо добро повезани са студентима. Али…ипак смо изгубили. Када је реч о Израелу, британски универзитети су, како изгледа, имуни на разум.
Што намеће питање: да ли је Европа изгубљена за Израел ? Можда је неизбежно да континент, по коме се гноји антисемитизам и где су милиони Јевреја убијени за два миленијума буде једноставно неспособан да се икада одупре урођеним предрасудама ? Треба ли да просто одустанемо од Европе и фокусирамо се на САД ?
Одговор је недвосмислен: не. Као што сам се уверио на Оксфорду, били смо страна која је лако задобила поштовање студената и навела их да размишљају мимо прихваћене тенденције да се окривљује Израел.
Када је дебата завршена, исти студент муслиман који је Израел малочас назвао државом апартхејда дошао је да седне и да разговара са мном – више од сат времена смо о Блиском истоку разговарали на најљубазнији начин. Он је био један од многих који су ме окружили, желећи да разговарају, расправљају и размењују идеје. Био сам окружен десетинама студената који су тренутак раније гласали против Израела. Нису могли бити љубазнији, чак и кад су се расправљали, било је јасно да сам задобио њихово поштовање. Зашто ? Зато што су схватили да сам пристао да уђем у лављу јазбину да се борим за своја уверења и да сам дао све од себе. Оксфорд поздравља оне који су храбри да покажу своја уверења. А када је реч о Израелу и Европи, ми из јеврејске заједнице је премало показујемо. Волим Израел и нисам се плашио да то покажем. Борио сам се са непријатељима Израела, па иако је њихово противљење и даље ту, тише је, јер су увидели нашу способност да их свежемо рационалним аргументима на које немају прави одговор.
Пре неколико година су ме позвали на панел у Малагу, Шпанију, са једном од најпознатијих муслиманских жена лидера. Одмах после нас је говорио Гај Кавасаки, еванђелиста оригиналног "Епл" рачунара, који је толико помогао да компанија заживи. Кавасаки је рекао да оно што је маркетинг "Епла" учинило толико успешним јесте то да је "Епл" од почетка ишао на раздвајање своје публике. Прихватили су да ће, у свету у ком је свако ИБМ-овац, бити борбе. Њихова генијалност је била у томе што су прихватили борбу. Нису хтели да преобрате свет на "Епл". Нису се трудили да буду фини са ИБМ-овцима да би их придобили. Напротив. Нападали су их да су превазиђени, застарели давежи и конформисти.
У ПР борби за Израел ми се плашимо да поделимо своју публику. Не желимо да стварамо непријатеље. Желимо да све задобијемо за израелску ствар. Знате шта, Израел има стварне, неумољиве непријатеље. Борба је ту и многи неће прећи на нашу страну Прихватите борбу. Иступите и борите се као ђаволи за израелску ствар. Будите интелигентни, чињенични, методични. Али тако фини престаните да будете. БДС (1) гомила ни пет пара не даје за арапска права. Да им је стало, гласно би говорили о стварној масовној кланици Арапа, Сирији, о чему се не чује ништа. Уместо тога, они се боре да униште Израел. Омар Баргути, оснивач БДС-а, много пута је рекао да ће БДС с тим наставити, чак и ако се Израел повуче са Западне обале, јер је цео Израел окупирана палестинска земља. Љубазни исламски студенти које сам упознао на Оксфорду су ми рекли исто. Честитам им на искрености.
Морамо бити исто тако искрени и рећи да ми нигде не идемо. Драго нам је што делимо земљу са својом палестинском браћом, али Израел као јеврејска држава није привремена већ вечита.
Израел је земља која је увек показивала генијалност у рату и ПР некомпетентност. Ево у чему је разлика. Када је у питању војевање, Израел је увек разумевао да је наспрам непријатеља који жели да га уништи. И да не може себи приуштити финоћу. Морао је да побеђује своје непријатеље да Јевреји не би били сатерани у море као што су Насер, Арафат, Асад и Ахмадинеџад обећали. Али ПР, тада Израел изненада заборави да је у рату. Израел сматра да је логика његовог случаја очигледна, да је не треба доказивати. Свако ће, је ли, више ценити нацију што љуби књигу од терористичких група које грле калашњиков, као што је Хезболах. Али оно на шта Израел не рачуна јесте предрасуда, слепа сила што паметне људе прави глупим.
Европа није изгубљена за Израел, сва Европа сигурно не. Израелу није потребно да придобије 90 одсто Европе на своју страну. Али око 55 одсто јесте потребно. Зато напред. Поделите публику. Прихватите да вас велики део никада неће волети. Али се борите као ђаволи да придобијете већину. И будете ли давали чврсте, рационалне и чињеничне аргументе – што их представих на најпривлачнији и инспиративнији начин – плима ће се окренути у вашу корист.
________________________________________
1. БДС – Boycott, Divestment and Sanctions (BDS) је глобална кампања која користи економски и политички притисак на Израел да се повинује циљевима покрета: окончање израелске окупације и колонизације арапске земље, пуна равноправност арапско-палестинских грађана Израела и поштовање права на повратак избеглица… (Википедија: http://en.wikipedia.org/wiki/Boycott,_Divestment_and_Sanctions)
О аутору: Рабин Шмули Ботич (Shmuley Boteach), „амерички рабин“ за кога Вашингтон пост каже да је „најпознатији рабин у Америци“, је писац 29 светских бестселера, међу којима је и „The Fed-up Man of Faith: Challenging God in the Face of Tragedy and Suffering“. Можете га пратити на Twitter@RabbiShmuley.
Извор: Printed from The Jewish Press » Blog Archive » Is Europe Lost to Israel?
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!