Први део можете прочитати овде.
Променивши брзину и после заокрета ка јачању кинеско-саудијских односа, краљ Салман је са НР Кином потписао сет уговора вредних 65 милијарди долара, који покривају све - од развоја инфраструктуре, преко војне сарадње до финансија и енергената, па Салман сад може мало да одахне, јер му је земља протеклих година изгубила стотине милијарди долара због пада светских цена енергената и прескупог "рата против тероризма" у Јемену, а партнерство с Кином ће помоћи да Саудијска Арабија остане на ногама и не сруши се.
Како је саудијска привреда превише зависна од извоза енергената, краљевина гледа како да започне дуг и болан процес диверсификације путем структурних реформи названих "Визија 2030", које су, гле чуда, савршено комплементарне са "Једним појасом, једним путем".
Ријад хоће да у наредних 15 година суштински преобликује своју привреду, да постане "нормална", а једино средство да се примакне том циљу су кинеске инвестиције у реалан сектор, тј. производњу и трговину.
То сам, као коаутор чланка за московски Катехон објављеног прошле године под насловом China Chases Markets In The Mideast | Katehon think tank. Geopolitics & Tradition (Кина јури блискоисточна тржишта), и описао - у општим цртама, али нагласивши привлачност саудијске Источне провинције за кинеске предузетнике. Јер ако буде могуће саудијске раднике из енергетског и јавног сектора преквалификовати за рад у индустрији и трговини, онда ће тамошња деоница "Новог пута свиле" имати довољно јак извор радне снаге.
Поред сидришних инвестиција као што су фабрике и други производни капацитети, Кинези су заинтересовани и за остварење две повезане иницијативе.
На првом месту, за унапређивање физичких веза држава и региона. У том циљу, Пекинг вероватно разматра експанзију својих инвестиција у оманску луку Дукм (Port of Duqm), да би их повезао са уложеним у другим државама чланицама Заливског савета за сарадњу. Најизводљивији начин да се то постигне је свежим инвестицијама удахнути нови живот у застали пројекат Железница Заливског савета за сарадњу.
Можда звучи сулудо да Кина инвестира милијарде долара у пустињскку железницу, али је логика такве одлуке заснована на стварним економским и стратешким факторима. Као што рекох разматрајући замисао Црвеноморско-медитеранске железнице (Red-Med Railway) у Израелу, Кина увек покушава да створи "план Б" којим ће подупрети главни пројекат. а копненом саобраћајницом од Персијског залива до Арапског мора би се ем избегао Хормуски теснац, ем би Пекинг добио директан и неометан приступ енергентима држава Заливског савета за сарадњу (и, ако "Нови Пут свиле" буде остварен, њиховим трговинским и производним ресурсима).
У првом делу сам рекао и то да је Кина, мудро, искалкулисала да су највећа опасност њненом пројекту "Један појас, један пут" разноразне хибридноратовске америчке смицалице, али овде, исто као што зна да САД никада неће дестабилизовати или напасти Израел, калкулише да Вашингтон неће напасти земље чланице Заливског савета за сарадњу. Према томе, кинеске дугорочне инвестиције у израелску и "пустињску" железницу би требало да буду сигурне - из данашње перспективе гледано.
2. Заштита каравана
Следећа ствар коју треба анализирати када се расправља о кинеско-саудијским односима су војне везе између ове две идеолошки потпуно различите, чак и супротстављене земље.
Овде ћу рећи нешто што је једва који аналитичар с алтернативних медија раније учинио: признајем да сам погрешио када сам овај предмет анализирао пре годину дана за Руски институт за стратешка истраживања. У чланку Pakistan and India «Trade Off» allies, KSA and China start a cold war (Промена савезницика Пакистана и Индије - Краљевина Саудијска Арабија и Кина започеле хладни рат) сам написао да Пекинг и Ријад иду ка међусобном сукобу, постулирајући да ће САД употребити своје савезнике из вехабијског краљевства да посеју семе реметилачког хибридноратовског тероризма у свим транзитним државама "Једног појаса, једног пута", да би саботирале пројекте који ће изменити свет.
Признајем да је то било размишљање у стилу "што је баби мило, то јој се и снило", и да сам попио горку пилулу, али сам тада искрено веровао да Кина и Саудијска Арабија никада неће бити у стању да буду толико прагматичне па да послују ван оквира купопродаје енергената. Своје личне принципе и систем вредности сам пројектовао на Кину и, погрешно, моралне лимите видео тамо где владају хладни и неумољиви интереси.
Време је показало да је моја прогноза била погрешна, шта више, да су ствари кренуле супротним правцем. То указује да су јизгледи јавних (вероватно и приватних) послова између Кине и Саудијске Арабије, навели Саудијце да својим партнерима дају гаранције да су вехабистички терористи (истина, не једини који постоје на свету) под њиховом контролом и да неће нападати пројекте "једног појаса, једног пута".
Занимљиво, Саудијска Арабија је спремна да Кини да удео у "Путу свиле" све до јужне обале Персијског залива, док јој Пекинг продаје технологију за дронове, и поред очигледних изгледа да то оружје буде употребљено у "рату против тероризма" у Јемену. Уговор је потписан септембра 2016. године. По уговору, кинеска компанија ће Саудијцима испоручивати системе беспилотних летелица, али је један од резултата посете краља Салмана и то да је уговор измењен, па ће се кинески дронови производити на територији његовог краљевства.
Нисам сигуран да је таква кинеска одлука баш најмудрија, ал' опет, ако Русија озбиљно разматра да системе С-400 прода једној чланици НАТО-а, Турској, зашто Кина не би своје дронове производила у Саудијској Арабији.
3. А Јемен?
И Анкара и Ријад су били, и у неком погледу још увек јесу, главни амерички савезници и извођачи радова у "борби против тероризма" у Сирији, иако им је геополитичка лојалност варирала од почетка тамошњег сукоба.
Немам намеру да се у овом чланку нашироко бавим овом "империјалистичком трагедијом". Међутим, осећам потребу да изнесем напомену о Јемену, која неће бити топло примљена, без обзира на чињеничну заснованост. Такође, није ми намера да Кину "разрешим греха" продаје дронова Саудијцима, нити да за то тражим оправдања, него да објасним како неке од државе које су међу најистакнутијим припадницима мултиполарне заједнице виде шта се тамо дешава.
Веровали или не, ни у оној из 2015., ни у Декларацији БРИКС-а из 2016. године нема ни помена о Јемену. Ни једне речи. Према томе, очигледно је да тих пет земаља, као заједница, не маре за рат у Јемену толико да би допустиле да их омета у "игри" на деветнаестовоковној шаховској табли за велике силе.
Није мој посао да објашњавам зашто БРИКС две године заредом не спомиње Јемен у својим заједничким изјавама, али ћу, с трунчицом цинизма, рећи да је таква "заборавност" можда резултат рачунице да није паметно Саудијцима стати на жуљ.
Руска храбра и ефикасна антитерористичка интервенција у Сирији наноси неупоредиво више штете саудијским интересима него што би то учинило неко БРИКС-ово саопштење о Јемену. Међутим, "квака" је у томе што су Саудијци у стању да схвате зашто је Русија решила да се умеша у сиријски сукоб (ма шта јавно причали), док би БРИКС-ову колективну осуду злочина у Јемену, ма колико оправдана и исправна била, доживели као непотребну, неприхватљиву и бесмислену провокацију Ријада - а што увиђају и чланице БРИКС-а.
Поред тога, прећуткивање "рата против терора ратом против Јемена" - у смислу заједничког одговора, а не појединачних саопштења, каквих је, и то снажних, упутила Русија - служи и неким интересима великих сила.
На пример, Русија је успела да са ОПЕК-ом постигне историјски договора, а "Спутњик" је и 2015. и 2016. писао да је Москва у преговорима с Ријадом око продаје оружја (од чега не би ништа, бар до сад). Ништа од тога не би било могуће да су Саудијци одбили да разговарају, бесни због осуде БРИКС-а, за коју би Москву сматрали одговорном.
Што се тиче Индије, премијер Моди је чинио све могуће да интензивира односи између Њу Делхија и Ријада - због енергетских интереса своје земље, и да покуша да Краљевину удаљи од њеног историјског савезништва са индијским архинепријатељем Пакистаном. У ствари, Моди је чак добио највиши саудијски цивилни орден када је прошле године посетио Ријад, а раније овог месеца је објављено да ће Саудијска Арабија и Индије испитати могућности за заједничку производњу војне опреме и технике.
О кинеским интересима је већ било речи.
Колико год "политички некоректна" била, и неумољива спрам разочарања и беса многих кербера с алтернативних медија, сурова истина гласи да су Кина и друге државе БРИКС-а углавном "заборавиле" на Јемен, јер им није, у дугорочном и најбољем интересу у погледу Саудијске Арабије, да чине опипљиве кораке којима би се ублажила патња јеменског народа и те, са свих страна нападнуте, земље. Штавише, Пекинг, а ускоро можда и Њу Делхи, својим дроновима продатим Ријаду учиниће да им буде и горе.
Крај у следећем наставку: Како мултиполарност и униполарност могу да иду руку под руку
Аутор: Ендрју Корибко
Извор: Why is China choosing to partner with Israel and Saudi Arabia?
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux-у
Салман у Потрази за "Путем свиле"
 |
| Извор: Saudi Vision 2030 |
1. Чари Истока
Променивши брзину и после заокрета ка јачању кинеско-саудијских односа, краљ Салман је са НР Кином потписао сет уговора вредних 65 милијарди долара, који покривају све - од развоја инфраструктуре, преко војне сарадње до финансија и енергената, па Салман сад може мало да одахне, јер му је земља протеклих година изгубила стотине милијарди долара због пада светских цена енергената и прескупог "рата против тероризма" у Јемену, а партнерство с Кином ће помоћи да Саудијска Арабија остане на ногама и не сруши се.
Како је саудијска привреда превише зависна од извоза енергената, краљевина гледа како да започне дуг и болан процес диверсификације путем структурних реформи названих "Визија 2030", које су, гле чуда, савршено комплементарне са "Једним појасом, једним путем".
Ријад хоће да у наредних 15 година суштински преобликује своју привреду, да постане "нормална", а једино средство да се примакне том циљу су кинеске инвестиције у реалан сектор, тј. производњу и трговину.
То сам, као коаутор чланка за московски Катехон објављеног прошле године под насловом China Chases Markets In The Mideast | Katehon think tank. Geopolitics & Tradition (Кина јури блискоисточна тржишта), и описао - у општим цртама, али нагласивши привлачност саудијске Источне провинције за кинеске предузетнике. Јер ако буде могуће саудијске раднике из енергетског и јавног сектора преквалификовати за рад у индустрији и трговини, онда ће тамошња деоница "Новог пута свиле" имати довољно јак извор радне снаге.
Поред сидришних инвестиција као што су фабрике и други производни капацитети, Кинези су заинтересовани и за остварење две повезане иницијативе.
На првом месту, за унапређивање физичких веза држава и региона. У том циљу, Пекинг вероватно разматра експанзију својих инвестиција у оманску луку Дукм (Port of Duqm), да би их повезао са уложеним у другим државама чланицама Заливског савета за сарадњу. Најизводљивији начин да се то постигне је свежим инвестицијама удахнути нови живот у застали пројекат Железница Заливског савета за сарадњу.
Можда звучи сулудо да Кина инвестира милијарде долара у пустињскку железницу, али је логика такве одлуке заснована на стварним економским и стратешким факторима. Као што рекох разматрајући замисао Црвеноморско-медитеранске железнице (Red-Med Railway) у Израелу, Кина увек покушава да створи "план Б" којим ће подупрети главни пројекат. а копненом саобраћајницом од Персијског залива до Арапског мора би се ем избегао Хормуски теснац, ем би Пекинг добио директан и неометан приступ енергентима држава Заливског савета за сарадњу (и, ако "Нови Пут свиле" буде остварен, њиховим трговинским и производним ресурсима).
У првом делу сам рекао и то да је Кина, мудро, искалкулисала да су највећа опасност њненом пројекту "Један појас, један пут" разноразне хибридноратовске америчке смицалице, али овде, исто као што зна да САД никада неће дестабилизовати или напасти Израел, калкулише да Вашингтон неће напасти земље чланице Заливског савета за сарадњу. Према томе, кинеске дугорочне инвестиције у израелску и "пустињску" железницу би требало да буду сигурне - из данашње перспективе гледано.
2. Заштита каравана
Следећа ствар коју треба анализирати када се расправља о кинеско-саудијским односима су војне везе између ове две идеолошки потпуно различите, чак и супротстављене земље.
Овде ћу рећи нешто што је једва који аналитичар с алтернативних медија раније учинио: признајем да сам погрешио када сам овај предмет анализирао пре годину дана за Руски институт за стратешка истраживања. У чланку Pakistan and India «Trade Off» allies, KSA and China start a cold war (Промена савезницика Пакистана и Индије - Краљевина Саудијска Арабија и Кина започеле хладни рат) сам написао да Пекинг и Ријад иду ка међусобном сукобу, постулирајући да ће САД употребити своје савезнике из вехабијског краљевства да посеју семе реметилачког хибридноратовског тероризма у свим транзитним државама "Једног појаса, једног пута", да би саботирале пројекте који ће изменити свет.
Признајем да је то било размишљање у стилу "што је баби мило, то јој се и снило", и да сам попио горку пилулу, али сам тада искрено веровао да Кина и Саудијска Арабија никада неће бити у стању да буду толико прагматичне па да послују ван оквира купопродаје енергената. Своје личне принципе и систем вредности сам пројектовао на Кину и, погрешно, моралне лимите видео тамо где владају хладни и неумољиви интереси.
Време је показало да је моја прогноза била погрешна, шта више, да су ствари кренуле супротним правцем. То указује да су јизгледи јавних (вероватно и приватних) послова између Кине и Саудијске Арабије, навели Саудијце да својим партнерима дају гаранције да су вехабистички терористи (истина, не једини који постоје на свету) под њиховом контролом и да неће нападати пројекте "једног појаса, једног пута".
Занимљиво, Саудијска Арабија је спремна да Кини да удео у "Путу свиле" све до јужне обале Персијског залива, док јој Пекинг продаје технологију за дронове, и поред очигледних изгледа да то оружје буде употребљено у "рату против тероризма" у Јемену. Уговор је потписан септембра 2016. године. По уговору, кинеска компанија ће Саудијцима испоручивати системе беспилотних летелица, али је један од резултата посете краља Салмана и то да је уговор измењен, па ће се кинески дронови производити на територији његовог краљевства.
Нисам сигуран да је таква кинеска одлука баш најмудрија, ал' опет, ако Русија озбиљно разматра да системе С-400 прода једној чланици НАТО-а, Турској, зашто Кина не би своје дронове производила у Саудијској Арабији.
3. А Јемен?
И Анкара и Ријад су били, и у неком погледу још увек јесу, главни амерички савезници и извођачи радова у "борби против тероризма" у Сирији, иако им је геополитичка лојалност варирала од почетка тамошњег сукоба.
Немам намеру да се у овом чланку нашироко бавим овом "империјалистичком трагедијом". Међутим, осећам потребу да изнесем напомену о Јемену, која неће бити топло примљена, без обзира на чињеничну заснованост. Такође, није ми намера да Кину "разрешим греха" продаје дронова Саудијцима, нити да за то тражим оправдања, него да објасним како неке од државе које су међу најистакнутијим припадницима мултиполарне заједнице виде шта се тамо дешава.
Веровали или не, ни у оној из 2015., ни у Декларацији БРИКС-а из 2016. године нема ни помена о Јемену. Ни једне речи. Према томе, очигледно је да тих пет земаља, као заједница, не маре за рат у Јемену толико да би допустиле да их омета у "игри" на деветнаестовоковној шаховској табли за велике силе.
Није мој посао да објашњавам зашто БРИКС две године заредом не спомиње Јемен у својим заједничким изјавама, али ћу, с трунчицом цинизма, рећи да је таква "заборавност" можда резултат рачунице да није паметно Саудијцима стати на жуљ.
Руска храбра и ефикасна антитерористичка интервенција у Сирији наноси неупоредиво више штете саудијским интересима него што би то учинило неко БРИКС-ово саопштење о Јемену. Међутим, "квака" је у томе што су Саудијци у стању да схвате зашто је Русија решила да се умеша у сиријски сукоб (ма шта јавно причали), док би БРИКС-ову колективну осуду злочина у Јемену, ма колико оправдана и исправна била, доживели као непотребну, неприхватљиву и бесмислену провокацију Ријада - а што увиђају и чланице БРИКС-а.
Поред тога, прећуткивање "рата против терора ратом против Јемена" - у смислу заједничког одговора, а не појединачних саопштења, каквих је, и то снажних, упутила Русија - служи и неким интересима великих сила.
На пример, Русија је успела да са ОПЕК-ом постигне историјски договора, а "Спутњик" је и 2015. и 2016. писао да је Москва у преговорима с Ријадом око продаје оружја (од чега не би ништа, бар до сад). Ништа од тога не би било могуће да су Саудијци одбили да разговарају, бесни због осуде БРИКС-а, за коју би Москву сматрали одговорном.
Што се тиче Индије, премијер Моди је чинио све могуће да интензивира односи између Њу Делхија и Ријада - због енергетских интереса своје земље, и да покуша да Краљевину удаљи од њеног историјског савезништва са индијским архинепријатељем Пакистаном. У ствари, Моди је чак добио највиши саудијски цивилни орден када је прошле године посетио Ријад, а раније овог месеца је објављено да ће Саудијска Арабија и Индије испитати могућности за заједничку производњу војне опреме и технике.
О кинеским интересима је већ било речи.
Колико год "политички некоректна" била, и неумољива спрам разочарања и беса многих кербера с алтернативних медија, сурова истина гласи да су Кина и друге државе БРИКС-а углавном "заборавиле" на Јемен, јер им није, у дугорочном и најбољем интересу у погледу Саудијске Арабије, да чине опипљиве кораке којима би се ублажила патња јеменског народа и те, са свих страна нападнуте, земље. Штавише, Пекинг, а ускоро можда и Њу Делхи, својим дроновима продатим Ријаду учиниће да им буде и горе.
 |
| The Duran |
Крај у следећем наставку: Како мултиполарност и униполарност могу да иду руку под руку
Аутор: Ендрју Корибко
Извор: Why is China choosing to partner with Israel and Saudi Arabia?
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux-у
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!