Ћирилизовано : Израел коначно забио клин између Ирана и Русије

Израел коначно забио клин између Ирана и Русије

Фотографија: Ендрју Херер / Блумберг

Пошто су Иран и Русија у лето 2015. године постигли споразум о усклађивању војних дејстава за спасавање режима сиријског диктатора, рат је учврстио необичан савез тих трију држава. И успело им је. Башар Асад је одолео устанку.

Али сада, када се рат ближи крају, иранско-руска алијанса која је спасила Асадов режим као да се распарава. Погледајте неке недавне догађаје. Руски председник Владимир Путин је прошлог месеца рекао Асаду да ће стране војске напустити Сирију већ почетком политичког процеса за окончање рата. Ове недеље, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио да ће све стране снаге - што је била алузија на Иран и његове савезничке милиције - одмах напустити покрајину Дара, која се граничи са Израелом. У петак, водећи арапски лист је објавио да су Израел и Русија ове недеље постигли договор управо око тог питања.

Горе наведена догађања су значајна из неколико разлога. Прво, присиљавање да се повуче из Сирије, би био велики ударац престижу Ирана у тренутку када његова привреда грца под разорним санкцијама после повлачења Америке из тзв. нуклеарног споразума из 2015. године. Штавише, уклањање Ирана и његових савезничких милиција из Сирије угрозило би планове Техерана за успостављање копненог коридора до југа Либана - линије снабдевања напредним оружјем Хезболаха, најзначајнијег клијента Ирана.

Спречавање трајног присуства Ирана у Сирији био је главни приоритет израелског премијера Бењамина Нетањахуа током посљедње две године. Тако је 2017. притиснуо Трампову администрацију да се обавеже да ће зауздати иранске снаге у Сирији после њиховог тријумфалног похода против Исламске државе. У Вашингтону није имао успеха, па је покушао нешто друго: отишао је у Москву.

Израел је успоставио сталну везу с Москвом одмах пошто је Русија успоставила ваздушно присуство у Сирији у јесен 2015. године. Примарна сврха ове везе је упозоравање руске војске када Израел креће у ваздушни напад на конвоје са оружјем за Хезболах. У протеклој години, Нетањаху и његови министри су интензивирали дипломатске контакте с Москвом како би доказали да, гледано у стратешком смислу, није у интересу Русије да Ирану допусти да Сирију претвори у државу-клијента какав је Либан, према оцени америчких и израелских званичника.

Посљедња таква посета учињена је у четвртак, када је израелски министар одбране Авигдор Лиеберман отишао у Москву да се тамо састане са својим руским колегом. После састанака, Либерман је твитовао: "Држава Израел цени што Русија има разумевања за наше безбедносне проблеме, посебно у вези с ситуацијом на нашој северној граници."

До сада је то разумевање уродило новом политиком Русије према израелским ваздушним нападима у Сирији. Русија јесте у стању да заштити иранске снаге својом авијацијом и системима противваздухопловне одбране распоређеним у Сирији, али се одлучила да их не користи за спречавање војних дејстава Израела.

Елиот Абрамс, који је био заменик саветника за националну безбедност у администрацији Џорџа В. Буша, рекао ми је у петак да је Нетањаху образложио Путину "претњу безбедности Израела због присуства Ирана у Сирији". Абрамс је рекао да се од Путина с почетка тражило да обузда Иран, што Путин није желео да учини. Али, касније је Русија променила став. "Видимо да постоји јаз између интереса Ирана и Русије, а Нетањаху је то објаснио. Па сад убира плодове", рекао је Абрамс.

Битан елемент израелске стратегије за Сирију је подржавање дипломатије силом. Током последња два месеца, Израелци су нападали иранске објекте дубље у сиријској територије него што су били претходни циљеви. Тако су у априлу ударили по бази дубоко у унутрашњости Сирије одакле су ирански команданти координисали милиције, а 10. маја, дан по Трамповом повлачењу САД из споразума са Ираном, Иран и Израел су "разменили ватру", само што је Израел био успешнији, јер је разорио велики ирански инфраструктурни објекат у Сирији.

Код израелског напада од 10. маја посебно је уочљиво то што га ниједан руски званичник није осудио. Дан раније, Нетањаху се у Москви састао с Путином, па је, када се вратио кући, израелским новинарима саопштио да се није прибојавао да ће Русија покушати да заштити иранске снаге од Израела.

Прерано је да се каже да ли ће израелској дипломатији успети да Русија сасвим уклони иранске снаге и проиранске милиције из Сирије. Један израелски дипломата вишег статуса ми је ове недеље рекао да није постигнут никакав споразум у погледу Сирије, а да Израел неће пристати ни на какав половични споразум којим би се добило једино то да ће се иранске снаге држати подаље од израелске границе.

Али и овако, Нетањаху је успео да оствари дипломатску победу тамо где су Обамина и Трампова администрација подбациле. Зашто? Зато што израелски премијер уважава законитост на коју су Американци заборавили: дипломатија је ефикасна само ако друга страна верује да сте спремни да употребите силу ако разговори пропадну.