Пол Крејг Робертс и Мајкл Хадсон: Русију уби неолиберализам

Извор за карикатуру: The Myth of Neoliberalism: Fabrications of a Lost World | Break The Code

"Саутфронт" пише (има и видео - прим. прев.) да је, према истраживању Сверуског центра за истраживање јавног мнења - ВЦИОМ(, поверење руске јавности у Путина, премијера Дмитрија Медведева и руску владу прошле године драстично опало .

Узрок је домаћа, а не за спољна политика. Очигледно је да јавност нову економску политику Кремља доживљава као наставак катастрофалне политике коју је Вашингтон наметнуо Русији деведесетих година, када је Русији наметнут огроман спољни дуг, а државна имовина приватизована и опљачкана од стране олигарха које је спонзорисао Запад и који су “опљачкано "кеширали" продајом странцима.

Руска берза је постала миљенче Запада средином деведесетих година прошлог века, јер су недовољно искоришћени рудници и нафтна и гасна и инфраструктура продавани странцима будзашто, чиме су руски приходи пребачени у иностранство уместо да буду улагани у Русији. У ствари, Русима је речено да је начин да им земља постане богата тај да клептократама, олигарсима и америчким и британским им берзанским мешетарима допусте да у џепове стрпају стотине милијарди долара приватизујући државну својину Русије.

Вашингтон је искористио лаковерност Јељцинове владе да начини што је више могуће политичке и економске штете Русији. Русија је распарчана. Вековни делови Русије, као што је Украјина, претворени су у "суверене" државе. Вашингтон је чак инсистирао да Крим, који је дуго био део Русије и њена "топла" лука, а потом Хрушчовљев поклон завичају, остане у "неовисној" Украјини.

Рејтинг Путина и владе Медведева нагло се смањио као одговор на недавно повећање старосне границе за пензионисање и пореза на додату вредност. Прво је изазвало забринутост због пензијског осигурања и подсетило Русе на срозавање совјетских пензија, а потоње смањило расположиви доходак потрошача, потражњу и стопу економског раста. Таква политика представља оштро наметање штедње домаћем становништву, а не страним кредиторима, и одражава неолибералистички став да драстична штедња води напретку. Санкције САД Русима пружају оправдан разлог да не врате стране зајмове, али Руси се не дају - упорно омогућавају сопствену експлоатацију, јер су им неолиберални економисти рекли да израбљивање од странаца нема алтернативу.

Капитал се одлива из Русије због отплате кредита руског приватног сектора западним кредиторима: више од 25 милијарди долара годишње одлива капитала од почетка 1990-их, укупно преко билион долара. Тај новац је могао бити уложен у саму Русију како би се подигла продуктивност и животни стандард грађана. Одлив капитала рубљу излаже притиску, а исплате камата извлаче новац из земље, без могућности да га користе Русија и Руси. Да није било оволиког одлива, вредност рубље и руске плате би била већа.

Економски проблеми Русије су изазвани пљачком за вакта Јељцина, америчким наметањам неолибералне економије и до финансијализацијом као последицом приватизације.

Штедња грађана (за коју рекоше да је "превисока") уништена је хиперинфлацијом. Приватизација није била праћена новим инвестицијама. Привреда није индустријализована, већ финансијализована. Руска влада је приходе од приватизације депоновала у приватне банке које су тај новац употребиле за приватизацију још више руске државне имовине. Према томе, руски банкарски систем је служио за финансирање преноса власништва, а не за финансирање нових инвестиција, а средства су пребачена у иностранство. Русија је претворена у финансијску колонију у којој су проконзули створили богаташку елиту.

Данас се приватизација наставља дефакто приватизацијом јавних добара, као што је наплаћивањем путарина за коришћење федералних аутопутева. Пошто су Американци испрали мозак руским економистима, Руска Федерација остаде без економског вођства.

Више пута смо истакли да је бесмислено да се Русија задужује у иностранству како би финансирала инвестиције. Русима се продаје роба за коју централна банка не може издати рубље, осим ако не буду подржане доларима. Овај савет је спречио Русију да користи сопствену централну банку за финансирање јавних инфраструктурних и приватних инвестиционих пројеката издавањем рубаља. Другим речима, Русија као и да нема Централну банку Руске Федерације.

Очигледно, руским економистима не допире до мозга да Русија не троши позајмљену страну валуту у Русији. Јер, кад Русија узме страни кредит, позајмљени новац иде у резерве Централне банке РФ. Онда Централна банка издаје рубаљски еквивалент који ће бити потрошен на неки пројекат, чији се трошак увећава бесмисленом каматом плативом страном зајмодавцу.

По нама, Економски институт Руске академије наука је труст мозгова испраних неолибералистичком економијом, до те мере да им је исправљање политике незаамисливо. Неспособност руског економског вођства намеће много више трошкова руској економији од санкција Вашингтона.

"Саутфронт" каже да руска влада није успела да своју економску политику објасни јавности. Можда је разлог то што јавност, за разлику од економиста, није испраног мозга и још увек уме да препозна бесмислена објашњења.

Али Русија нема ни интелектуално вођство. Иако Путин јесте вођ и има осећај за историјску улогу Русије, многи око њега државну функцију користе не за служење Русији, већ свом добру и богатству, највећим делом пребаченом у иностранство. Као да им је функција - корупција и проневера. И онда не чуди што се бројни скандали чланова владе лоше одражавају на популарност Путина и Медведева.

Популарност руске владе била је на врхунцу када је показала да има памети и одлучности да поврати Крим. Али је, надајући се да ће умилостивити Вашингтон и Европу, одбила захтеве Луганске и Доњецке републике да опет буду у саставу Русије. Руски националисти, већина становништва, то сматрају за послушништво Западу. Штавише, ова грешка руске владе довела је до војног напада Украјине на отцепљене републике и да Запад наоружава бившу руску губернију. Уместо одлучне акције, руска влада је омогућила наставак сукоба који може да искористи Вашингтон. Руски народ то увиђа, за разлику од државних власти.

Не показујући чврстину и одлучност, руска власт охрабрује олигархе који желе владу коју могу користити за свој ћар. А у интересе олигарха спада и учешће у систему западњачке пљачке познате као "глобализам". Ове клијентске елите Запада супротстављају се јачању руске државе која би се афирмисала на светској сцени и понудила политику другачију од пљачке. Такав утицај уске интересне групе на владину политику показује да је руска влада компромитована.

Путин покушава да се ослободи стиска Запада економским преусмеравањем Русије на Исток. У томе му помажу америчке санкције. Али, Русија је и даље довољно окована западним системом да буде рањива на санкције, из којих може да се извлачи једино пужевим кораком. Бити део Запада је важан циљ још од Петра Првог и Катарине Велике, а руски атлантистички интеграционисти, је ли, поштују императиве националне историје. Иако је овај, атлантско-интеграционистички, одавно бесмислен. Европа више није центар моћи. Исток буја, а Кина му је центар и биће то све док се Кинези не самоуниште копирањем западне неолибералне политике финансирања економије.

Различите аспекте руских потешкоћа израстања у силу - с једном ногом на Западу, другом на Истоку - разматрају бројни коментатори. Али им некако измиче да је руска економска политика ограничена - штавише, осакаћена - неолибералним испирањем мозга које су амерички економисти спровели над својим руским колегама 1990-их. Сходно томе, Русија је ослабљена економском политиком која подстиче приватизацију и страно власништво, као и финансијализацијом ренти, односно токовима прихода који нису резултат продуктивних инвестиција, већ фактора као што су локација и порасти вредности као резултат развоја јавне инфраструктуре, као што је градња путева преко своје, "тисућгодишње", имовине. У финансијализованој привреди кредит се користи за пренос власништва над имовином, уместо за финансирање нових фабрика, нових производних средстава и изградњу инфраструктуре.

Руска влада и средишња банка су слепи за чињеницу да руски инфраструктурни пројекти и приватне инвестиције не зависе од позајмљивања долара у иностранству или стицања долара продајом руске државне имовине странцима. Такве пројекте може да финансира сама Централна банка РФ - рубљом. Новац уложен у производњу није инфлаторан. Уопштено говорећи, производни пројекти смањују трошкове.
Да би Русија успела, неоходне су економска реедукација и влада укорењена у руском национализму -  државна власт што обесхрабрује западне провокације одлучним одговорима.

Сматрамо да је западном свету, у ствари свему мислећем на кугли земаљској, у интересу да Русија буде толико јака да ником ни на памет не падне да је провоцира или нападне, јер нас само моћна Русија може курталисати агресивности Запада, шуцпе што води у нуклеарни рат.


Напомена преводиоца: Да поставим повезницу на извор, освежих страницу, кад оно деkа ажурирао чланак уводом у коме појашњава шта је стварно истраживала анкета ВЦИОМ-а. Речју, питање је било ком руском политичару највише верујете, а не колико верујете Путину, Медведеву, Лаврову, како испаде из тумачења "Саутфронт"-а. Али тема и порука чланка најматоријег новинара с најмлађим мозгом и колеге му остају исти, па да не преводим још и то. Ко не верује нек' се сам увери.


Аутори:Пол Крејг Роберт и Мајкл Хадсон
Извор: Is Neoliberlism Killing Russia? - PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић: Ћирилизовано и Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу