Играле се делије Индија и Пакистан

Индијско ратно ваздухопловство напало је Пакистан ујутро 26. фебруара 2019. Свет се плаши да сукоб може прерасти у нуклеарни, након удара индијског ваздухопловства по циљевима на територији Пакистана

 

Фотографија: Паван Кумар / Ројтерс. Извор: Открытие с бомбой: куда заведет вооруженный конфликт Индии и Пакистана | Статьи | Известия

 

Неспоразуми између Њу Делхија и Исламабада ескалирали су након што је 14. фебруара у индијском Кашмиру дошло до терористичког напада, у којем је страдало 40 индијских војника. Званични Њу Делхи оптужио је Пакистан за подршку терористима. Ситуација се усложњава чињеницом да обе државе поседују нуклеарно оружје које могу употребити у случају нагле ескалације сукоба.

Према изјавама индијских званичника, индијско ратно ваздухопловство напало је , у уторак ујутро, логоре терориста и потпуно их уништило. Исламабад је потврдио да је било удара индијске авијације.

За пресретање индијских авиона подигнуте су дежурне летелице пакистанских ваздухопловних снага, али су до тада индијски пилоти већ напустили ваздушни простор Пакистана.

Након удара индијског ратног ваздухопловство по објектима у Пакистану, сасвим је могућа даља ескалација оружаног сукоба великих размера, јер су односи између тих држава веома напети.

Нема сумње да Исламабад неће оставити без одговора акције индијског ваздухопловства, а будући догађаји у овом делу света могу почети да се одвијају на најнепредвидљивији начин.

Ствар је у томе што Индија и Пакистан поседују значајне залихе тактичког, оперативног и оперативно-стратешког нуклеарног оружја. И током оружаног сукоба, обе стране могу да размењују нуклеарне ракетне ударе.

А таква могућност препуна је најтежих последица, не само за ове две државе, већ и за све земље средње Азије.

Тачан број нуклеарних бојевих глава које имају обе стране је непозната. Међутим, према Годишњаку СИПРИ-ја за 2017. годину (Стокхолмски међународни институт за истраживање мира), Индија има арсенал од 120-130 нуклеарних бојевих глава, с тим да постепено повећава своје залихе нуклеарног оружја.

Пакистан је до 2017. године имао 140 нуклеарних бојевих глава и, према мишљењу стручњака, Исламабад грозничаво повећава производњу читавог спектра нуклеарног оружја.

Обе државе имају најразличитија средства за испоруку нуклеарног оружја - од тактичких авиона, балистичких ракета средњег домета до балистичких ракета лансираних из подморница (Индија).

Индијско нуклеарно оружје

Индија има авионе "мираж 2000Х" (32 летелице) и "јагуар ИС (16 летелица) за ношење ненавођених нуклеарних бомби. Сваки авион може да носи једну нуклеарну бомбу (снага није тачно установљена, али је, по свој прилици, око 10 кт). Поред тога, као носиоци нуклеарног наоружања у индијском ратном ваздухопловству могу се користити и руски Су-30МКИ.

Њу Делхи има значајан број балистичких ракета које се лансирају са копна. Број размештених лансирних рампи, према подацима за јануар 2017. године, износи 68 јединица.

Домет индијских балистичких ракета креће се од 2.500 до 3.500 км, а опремљене су са једноструким бојевим главама снаге 12 кт. Према другим проценама, снага бојевих глава може бити знатно већа.

У августу 2016. године, у Индији је званично уведена у борбену употребу прва нуклеарна подморница "ИНС Арихант", која је опремљена са 12 балистичких ракета. Гради се и друга нуклеарна подморница класе Арихант, која ће се звати "ИНС Аридман".

Штавише, према неким подацима, почела је изградња и треће стратешке ракетне подморнице.

До сада су индијски бродови наоружавани ракетом К-15 са дометом од 700 км. Али већ за подморнице индијске морнарице, које производи концерн ДРДО, развија се ракета К-4 домета од 3.500 км, и 7. марта 2016. године, изведено је прво успешно поринуће са зарањањем у Бенгалском заливу.

Коначно, Индија развија подзвучне крстареће ракете са посебном бојевом главом од 2004. године. Ракета има назив "нирбхај", домета је 700-1000 км. Према мишљењу стручњака, постоји у варијантама копненог, морског и ваздушног лансирања.

Пакистанско нуклеарно оружје

Највјероватније, у тактичкој авијацији Пакистана нуклеарно оружје могу да носе борбени авион "мираж" III/IV (12 летелица), као и 24 авиона Ф-16 А / Б у служби у пакистанском ваздухопловству. Према неким проценама, оба типа ових авиона могу да понесу укупно 24 нуклеарне бојеве главе.

Пакистан има веома моћне типове балистичких ракета кратког и средњег домета (92 лансирне рампе). То су ракете "абдали" (домет 180 км), "газнави" (домет 290 км), "шахен" И, ИA, II, III (домет од 750 до 2750 км), "гаури" (1250 км), "наср" (60 км) ), "абабел" (2.200 км).

Практично све пакистанске ракете опремљене су једноструком бојевом главом процењене снаге од 12 кт, а само ракета "абабел" има вишеструке бојеве главе.

Исламабад има и крстареће ракете које се лансирају са копна, "бабур" и "бабур-2" (са дометом од 350 до 700 км), крстареће ракете које се лансирају са бродова "бабур-3" (домет до 450 км) и ваздушну крстарећу ракету "хатф-8" (са дометом 350 км).

Снага бојеве главе сваке од ових крстарећих ракета процењена је на 12 килотона (сасвим је могуће да је већа, нико нема тачне податке).

Варијанте развоја ситуације

Даљи развој војно-политичке ситуације у овом региону света, узимајући у обзир инцидент у Кашмиру, највероватније ће се кретати у следећим правцима.

Пакистанске ваздухопловне снаге ће напасти војне циљеве у Индији са приближно истом снагом и средствима којима је Индија напала 26. фебруара.

То значи да ће доћи до равнотеже у нанетим ударима, након чега ће уследити преговори о неутралисању насталих проблема. Ово је највероватнији сценарио.

Међутим, сасвим је могуће (при анализи ситуације и оперативно-стратешких калкулација, то се не може искључити) да ће доћи до ширења овог суштински пограничног сукоба до нивоа локалног, а затим и великог рата користећи само конвенционална средства уништавања.

Ако се стране истовремено суздрже од употребе нуклеарног оружја, то ће бити први пут у историји отворених оружаних сукоба између нуклеарних сила, да се обе силе уздржавају од употребе нуклеарног оружја.

Нешто слично томе десило се током Другог светског рата, када зараћене стране нису користиле хемијско оружје једне против других.

Што се тиче употребе нуклеарног оружја, нема сумње да и Индија и Пакистан имају план рада стратешких нуклеарних снага (или план стратешког деловања нуклеарних снага, овај се документ може звати било како).

Оперативни план за стратешке нуклеарне снаге (СНФ) представља скуп координираних и по задацима, намени и времену међусобних деловања јединица ваздухопловства, морнарице и копнених снага (и Индије и Пакистана) које поседују нуклеарно оружје уједињено једним планом и под непосредном командом Врховне команде сваке од земаља.

Задаци и циљеви уништавања између компоненти нуклеарних снага распоређени су у складу са њиховим борбеним способностима и максималном ефикасношћу акција.

Другим речима, Индија и Пакистан су давно испланирали могуће ударе својим нуклеарним снагама, одредили своје циљеве, при чему задаци за јединице нису само планирани, већ и операционални, а највећа невоља може бити ако своје планове спроведу у пуном обиму.

Конкретно, велики градови могу постати мета напада зараћених страна. На пример, индијски град Мумбаи (код нас познат као Бомбај - прим.прев.) са више од 20 милиона становника спада међу најгушће насељене мегалополисе света. Број жртава, у случају нуклеарног напада на њега, мериће се десетинама милиона људи. Слични циљеви су и на територији Пакистана.

Поред тога, као резултат нуклеарних експлозија на земљи, у ваздух ће отићи хиљаде и хиљаде тона радиоактивних честица, производа нуклеарног распада, и њих ће ветрови разносити широм средње Азије.

У овом случају, може се чинити као благослов (колико год то богохулно звучало) ако се стране у сукобу, како би оствариле своје војно-политичке циљеве, ограниче на показне нуклеарне ударе по пустињама, у обе државе, само зарад застрашивања.

На пример, Индија ће погодити пакистански део огромне Тар пустиње, а Пакистан индијски део. Тада ће зараћене стране, након што се увере у одлучност супротне стране, наставити преговоре.

Међутим, догађаји у региону теоретски могу еволуирати тако брзо да ће било какве прогнозе (чак и најлуђе) заостајати за непредвидивим током догађаја.


Претходно од истог преводиоца: Драган Вукојевић: Цртица о Казахстану

Аутор: Михаил Ходаренок
Извор: Газета
За Ћирилизовано превео: Драган Вукојевић