Казахстан може Русији „одузети“ Бајконур

Казахстан разматра могућност отказивања руског закупа "свемирског града". Шта ће свака од земаља добити а шта изгубити ако се то догоди?

© Фото с сайта oborona.gov.ru


Нешто се чудно дешава око Бајконура - првог и највећег космодрома на свету, смештеног на територији Казахстана. Подсетимо се да је након распада СССР-а, комплекс Бајконур, који поред космодрома обухвата и град истог имена, постао власништво нове независне републике а да га Русија само изнајмљује. Али ових дана су се десиле случајности, које указују да би Русија могла престати да закупљује Бајконур.

На изричит начин, казашки сенатор Мурат Бактијарули је обзнанио потешкоће са којима се суочавају грађани Казахстана који живе у Бајконуру, а затим предложио да га Казахстан преузме, остављајући Русији само платформе за лансирање свемирских ракета. (У потешкоће, на пример, спада и немогућност да предузетници добију кредите стављањем под хипотеку земљиште и зграде јер је земљиште изнајмљено Русији. Поред тога, у Бајконуру се плаћају двоструки порези, и Русији и Казахстану.) На то је Марат Нургоржин, заменик министра за дигитализацију, одбрану и авио-индустрију Казахстана, одговорио да се питање раскида руског закупа над градом већ разматра. Према његовим речима, он је већ необавезно, усмено, разговарао са руководством "Роскосмоса". "Ово је тешко питање, постоје мане и предности", рекао је званичник.

Скоро
истовремено са овом поруком, Сенат - горњи дом Скупштине Казахстана – потврдио је протокол о измени споразума између Републике Казахстан и Руске Федерације о статусу града Бајконура и процедури за формирање извршне власти у њој – од сада ће у граду космонаута бити 18 државних власти Казахстана. Тренутно у Бајконуру живи скоро 76 хиљада људи, од којих су око 60% грађани Казахстана, а 37% Русије. Начелник градске управе именован је указима председника обеју земаља. Овде функционишу руске државне власти, укључујући и оне одговорне за ред и закон. Русија на свемирску луку и град укупно троши око 10 милијарди рубаља годишње (око 138 милиона евра – прим. прев.).

Упркос томе, инфраструктура града је у жалосном стању, тврди сенатор Бактијарули, јер руска страна наводно не издваја новац за поправке. Штавише, она није надокнадила штете нанете човековој околини падом ракете ракете-носача "протон" - што је више од 13,600 милиона тенги (приближно 32 милиона евра – прим. прев. ). Међутим, како се испоставило, руска страна мање-више решава проблеме везане за развој инфраструктуре Бајконура, а исти је случај са ослобађањем пословања од двоструког опорезивања. Али да ли јој Бајконур полако измиче из руку?

Први човек "Роскосмоса" Дмитриј Рогозин одбацује овакву могућност. Како је рекао новинарима, питање изузимање града из закупа се не разматра барем зато што је закуп недавно продужен до 2050. године. Први човек руске свемирске компаније је такође обавестио да је током посете Казахстану разговарао са председником Касимом-Жомартом Токајевим, између осталог и о будућност Бајтерека (заједничког свемирског пројекта Руске Федерације и Републике Казахстан) и да је имао „веома пажљив, добронамеран и одговоран разговор " о Бајконуру.

Дан раније, шеф представништва „Роскосмоса“ у Казахстану, Анатолиј Красњиков, изјавио је новинарима да се питање отказивања руског закупа Бајконура може решити само на нивоу председника држава. Он је такође нагласио да "Руска Федерација издваја огроман новац за подршку граду", у којем су већина становника држављани Казахстана. То значи да, објаснио је Красњиков, ови грађани живе у граду, који се издржава из средстава федералног буџета Руске Федерације. Он је признао да се радови у Бајконуру изводе не баш тако активно као што бисмо желели, али се ипак изводе.

А шта је Бајконур данас, не само са становишта политике, већ и са становишта развоја свемирске индустрије? Као што је часопису „Средњеазијски посматрач“ (Central Asia Monitor)
изјавио Нурлан Аселкан, главни уредник часописа „Космичка истраживања и технологије“ (Космические исследования и технологии), Бајконур је „чедо велике државе, које је данас у многоме постала тежак терет и за Казахстан и за Русију, која га је изнајмила. Парадоксално, то није толико због чињенице да космодром више није потребан или да је застарео (иако ту има одређених потешкоћа), већ зато што је незамењив. Проблем је у томе што су свемирски задаци које данас решавају Казахстан и Русија много мањи од могућности Бајконура. ”

Међутим деградација овог комплекса би, по његовом мишљењу, нанела озбиљан ударац угледу и Русије и Казахстана. Такође: „Ако будемо имали довољно снаге, памети и марљивости у спашавању космодрома и проналажењу партнера за даљи рад на њему (наставак сарадње са Русијом), положићемо неку врсту испита зрелости. Бајконур је за Казахстан и понос и изазов. Ово је, ако хоћете, испит постојаности државе. ”

Према речима стручњака, руска космонаутика данас преживљава тешка времена; посебно што су, као резултат несрећа, „изгубљени“ комерцијални летови. "Али, Русија неће моћи у потпуности напустити Бајконур све док са њега полећу ракете са људском посадом. Да би се заменио „Сојуз“ свемирски брод са људском посадом, потребно је створити нову технику, што ми данас нисмо у стању",
рекао је наш саговорник.

Истовремено, сматра Аселкан, град Бајконур треба отворити за казахстанске инвеститоре, јер се сада у њему не гради ништа ново. Те свемирске објекте који Русији не требају, “морају се одмах припремити за предају заинтересованим компанијама. Неопходно је пронаћи партнере и створити услове који ће омогућити ефикасан рад на свемирској луци. Крајњи циљ је стварање међународне свемирске луке на њеној основи. Казахстан је недавно добио у власништво објекте на десном боку Бајконура. Преговори са арапским инвеститорима о њиховом учешћу у Гагаринском старту“ су у завршној фази (мисли се на искорак у свемирским летовима, најпре на Месец, који би по значају, био раван првом лету Јурија Гагарина у свемир - прим.прев.). Постоји интересовање и за друге објекте космодрома. ”

То
значи: “Данас се два вектора подударају. Русија не може да задржи цео космодром и жели да се ослободи баласта који му није потребан. Истовремено, постоје организације, компаније и земље које су заинтересоване за развој. Казахстан треба да пронађе механизам који ће узети у обзир и координирати интересе свих страна. Могућности за то има. "

Тако се испоставља да је и сама Русија заинтересована да скине са себе део "терета" Бајконура, иако не прецизира на који начин и на шта се то тачно односи. Али да ли је спремна да "препусти" Казахстану чак и оно што више није актуелно за њу, и тиме баци одређену сенку на своје свемирске амбиције, које са собом повлаче и политичке амбиције?

Али, претпоставимо да Русија напусти Бајконур. Да ли ће Казахстан покрити трошкове града, очување и умножавање доприноса који он даје развоју свемирске индустрије? Како је потврдио Нурлан Аселкан, Русија годишње плаћа 115 милиона долара за закуп Бајконура, а од 1994. године Казахстан је добио 2,7 милијарди америчких долара. „Износ“, признао је стручњак," је више него озбиљан. Чак би и мали део тог новца био довољан да подржи и ревитализује развој домаће свемирске индустрије. Међутим, то није учињено." Да ли ће се ишта урадити у том правцу, ако се Русији откаже закуп Бајконура? И то је питање државне политике, која је данас, у свемирској сфери, потпуно нејасна.

Наравно, Ба
јконур је сувише озбиљан објекат, тако да Русија неће просто "скупити прње" и отићи.  А ни Казахстану то не одговара. То значи да је трговина космодромом и градом, између Москве и Нур-Султана (престонице Казахстана - прим. прев.) отпочела. Њен исход  је још увек непредвидив. Може се само констатовати почетак распада космичке везе између Руске Федерације и Републике Казахстан и сходно томе, "суверенизација" индустрије, која неће бити на корист ни једној од земаља.


Претходни преводи на тему Казахстана:  Ћирилизовано: Казахстан


Аутор: Ирина Џорбенадзе 
Извор: РОСБАЛТ
За Ћирилизовано превео: Драган Вукојевић

Коментари

  1. Ја сам мислио да Руси граде "Восточни" да би напустили Бајконур, а можда и ради боље орбите, са ове северније лансирне рампе.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар