Предавање - СТРАХ ОД СЛОБОДЕ

Поштовани,

Културно – образовни програм Дома културе, Вас са задовољством позива у уторак, 30. јун. 2020.год. 20ч  Клуб Дома културе на предавање: СТРАХ ОД СЛОБОДЕ

– Да ли je човек слободно биће? Бежећи од страха ка слободи, врло често се у том превеликом страху управо удаљава од слободе, јер човеков живот и јесте ход између страха и слободе, а људски страхови су бројни и различити.

Гости – Архимандрит ТИМОТЕЈ МИЛИВОЈЕВИЋ, игуман манастира Вазнесење (Овчар Бања), и музичар АСИМ САРВАН, из групе: “С ВРЕМЕНА НА ВРЕМЕ“.

У циљу заштите свих грађана, молимо све посетиоце да се придржавају прописаних мера.

Улаз слободан!

Добродошли!

С поштовањем,

Верица Ковачевић, уредник Културно – образовног програма.

„Увир на извиру“ Оливере Будимир

Поводом Политикиног чланка "Француски филм под отвореним небом"

Француски филм под отвореним небом 

 

Остварењем „Ноћна смена” започео рад „Драјв ин биоскопа” на Ади Циганлији (Фотографије М. Спасојевић)

Фестивалом француског филма – остварењем „Ноћна смена” (Police) редитељке Ан Фонтен – свечано је отворен „Драјв ин биоскоп” на Ади. Поштујући препоручену дистанцу, љубитељи „седме уметности” седели су под отвореним небом и уживали у пројекцији на великом платну. Иза њих, уз омиљена пића и грицкалице, посетиоци су из својих аутомобила имали прилику да осете јединствен доживљај гледања филма. Први биоскоп оваквог типа у Србији оживео је атмосферу коју су обожаваоци „покретних слика” могли видети у култним сценама многих холивудских класика.
Овај фестивал је пројекат који се већ другу годину заредом одржава у сарадњи Француског културног института, „Комбанк дворане” и „Мегаком филма”.

Овај фестивал је пројекат који се већ другу годину заредом одржава у сарадњи Француског културног института, „Комбанк дворане” и „Мегаком филма”.

‒ „Драјв ин биоскоп” је нешто што је спорадично покушавано у нашој историји и у граду Београду и у широј Србији, али никако до краја то није било изведено. Сада је урађено како треба и добра је прилика да различите генерације то осете уживо и да виде оно што су некада гледале у америчким филмовима, у којима је доста био присутан тај мотив ‒ рекао је Иван Карл, секретар за културу града Београда.
За све љубитеље гледања филма на старински начин, под ведрим небом, улаз ће бити слободан првих месец дана. Посетиоци који долазе колима неопходно је да изврше резервацију на званичном сајту „Комбанк дворане”, док се за део са седећим местима на отвореном простору саветује долазак раније.

Фестивал француског филма у оквиру „Драјв ин биоскопа” на Ади траје четири дана. Вечерас ће посетиоци моћи да уживају у наслову „Само животиње” (Seules les bêtes) Доминика Мола, сутра могу погледати „Divorce club” Микаела Јуна, а последње вечери биће приказан трилер „Преводиоци” (Les Traducteurs) Режиса Роансара. Уколико буде кише наредних дана, пројекције ће бити премештене у „Комбанк дворану” и улаз ће бити слободан.

Такође, онлајн биоскоп „Moj оff” још једном је постао фестивалско „виртуелно место” на ком ће током четири дана бити приказано осам актуелних наслова француске кинематографије. Гледаоци ће на овој платформи бесплатно моћи да погледају по два актуелна наслова дневно, у терминима од 12 до 18 часова, између осталих – „Марија Калас” (Maria by Callas), „Привиђење” (L’Apparition), „Долина вукова” (La Vallée des loups), „Гоген: Путовање на Тахити” (Gauguin – Voyage de Tahiti), „Ђанго” (Django) и „Судбина, моја љубав, прво певање” (Mektoub, my love: Canto Uno).


Аутор: Ј. Цветковић
Извор: Политика


Александар Јовановић / Ћирилизовано: Какогод то звучало, корона вирус је шанса за филм, тј. за филмску приказивачку делатност. Надам се да ће мој Чачак, као и други мањи градови у Србији и њихови пословни људи, имати слуха за нову прилику.

 

Ко је победио, Руси или Немци?

Са даном закашњења, хтедох да погледам снимак Параде победе. И одустадох после првих кадрова. Јер:

Мучно гледати све те мерцедесе, скоројевићевство.

 

Александар Јовановић

Свечаност у СКЦ „Ћирилица“

Извор: СКЦ "Ћирилица" Београд"

Латиничење и „Кад се деца играју филмом…“

Извор: РТС, Ревија филмског стваралаштва деце и омладине, Центар аматерског филма Србије

Кад се деца играју филмом…

Ревија филмског стваралаштва деце и омладине Србије одржаће се од 24. до 28. јуна под слоганом „Боље да се деца играју филмом него филм децом“.

Ова традиционална годишња смотра радова младих филмских аутора од 7 до 19 година старости, одржава се сваке године крајем јуна месеца у организацији Центра аматерског филма Србије.

Ове године, због епидемије, неће бити јавних биоскопских пројекција, већ ће сви филмови које одабере и награди стручни жири, бити приказани путем интернета, а касније, када то буде дозвољено, и у затвореном простору.

Жири у саставу Градимир Стојковић, писац, Зоран Стефановић, писац, Страхиња Савић, редитељ, Снежана Трстењак, редитељ и аниматор и др Марко Стојановић, етнолог ће на свечаности поводом затварања прогласити добитнике награда 29. јуна.

На 49. ревији биће додељене Гран при, прва, друга и трећа награда за филм и награде за најбољи сценарио (или идеју), камеру, монтажу, звук (или дизајн звука) и режију.

Предвиђена је и награда за најуспешнији клуб и најуспешнијег ментора као и награда за најгледанији филм на сајту.

Ове године биће додељене и награда Етнографског музеја у Београду, као и награда Етнографско-антрополошког друштва Србије.

Сва признања се додељују у две старосне категорије – од 7 до 15 година и од 15 до 19 година, односно за децу из основних школа и средњошколце.

Kако Ревија није комерцијалног карактера и организује се у циљу представљања, популарисања, афирмисања и унапређења филмског стваралаштва најмлађих филмских стваралаца, све филмове публика ће моћи да погледате бесплатно путем сајта filmskarevija.com током сва четири фестивалска дана.

Прва Ревија одржана је 1961. године као Ревија филмова пионира Југославије под геслом „Боље да се деца играју филмом него филм децом“.

Ревија филмског стваралаштва деце и омладине Србије је њен правни наследник, а последњих 18 година одржавана је у Београду, у Музеју југословенске кинотеке.

Традиционално, Ревију помажу Министарство културе и информисања Републике Србије, Филмски центар Србије и Југословенска кинотека, а ове године генерални покровитељи Ревије су Фондација за мир и решавање криза и асоцијација „Цивис“.



СКЦ „Ћирилица“ Београд:

Пратећи траг новца, назначен у последњој реченици РТС-овог чланка, потражисмо ко нам то покровитељује децу и шта му је циљ.
Из „Недељника„:

O pokroviteljima: Boris Vukobrat je već više decenija jedan od najuspešnijih Srba u dijaspori. U svojstvu osnivača i Predsednika dokazao se kao humanista i filantrop kroz aktivnosti Fondacije za mir i rešavanja kriza sa sedištem u Švajcarskoj i kroz rad u CIVIS – Asocijaciji nevladinih organizacija Jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu. Kroz svoj rad na pomirenju i rešavanju kriza na prostoru Balkana, ali i na ekonomskom povezivanju Francuske i Rusije i drugih zemalja Boris Vukobrat odlikovan je sa dve Legije časti i nominovan nekoliko puta za Nobelovu nagradu za mir.

Али шта је тачно Фондација за мир и решавање криза и асоцијација „Цивис“? На њеном званичном сајту, о циљевима (нема на српском):

Треба имати челични стомак па све то превести. Стога само закључак:

„Унапређење капацитета младих“  – латиничењем, па и преко дечјих стваралачких делатности и скупова – има за циљ „промовисање и побољшање права свих грађана у региону Југоисточна Европа, заједно са постизањем највиших стандарда цивилног друштва, подстичући грађански дијалог у региону, као и између области Југоисточне Европе и земаља чланица Европске уније„.

Али то је наш закључак. За свој, препоручујемо вам да погледате и ко стоји иза чеда двоструког француског витеза. Има то, јасно истакнуто, на страници:

http://www.civis-see.org/en/index.html#

Приредио: Администратор
Извор: СКЦ "Ћирилица" Београд 

Чекићање ћирилице

Поштовани читаоци,

овим прилогом почињемо серију разговора о ћирилици или азбуци како смо је некад звали.

Ваш СКЦ „Ћирилица“ Београд

Образовање у Србији и медији

Александар Јовановић: Нимало лепа слика. Испод су три примера на које наиђох јутрос.

У Србији се употребом силе васпитава 81 одсто деце – држава има стратегију да то промени

Чланак Спутњика је објављен синоћ, у 20:17. Не знам да ли је објава Видовдана, КАКО УНИШТИТИ ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ У СЕДАМ КОРАКА, реаговање на неутралан став уредништва Спутњика, али чланак садржи и следеће: 

4. Либерализација наставног процеса

Општа идеја. Обучавање човека нечему новом у већини случајева изазива отпор. Зато је насиље неодвојиви део сваког ефективног наставног процеса. Одсуство насиља веома снижава ефективност наставе. Сетимо се старих филмова с Брусом Лијем и Ван Дамом или наставника „Бели лотос“ из гротескног филма Убити Била 2. Сећате ли се како су тамо учитељи учили своје ђаке? Резултат је био – и-ха-хај! Како би се смањио квалитет образовања, потребно је да се наставни процес максимално либерализује. Човек (а студент посебно) је лењо биће, те студенту, који се ослободио школске и родитељске контроле, а није ушао у други систем контроле, неће бити до студија.
Конкретне радње. Слободно (иако не de iure, али de facto) похађање предавања, бирање наставника од стране студента, неограничен број могућности да се испити и колоквијуми положе, минимално одустајање од студија (идеално би било кад такве појаве уопште не би било), а што више приредби, КВН-а и избора за мис.

Шлаг на торту:

Под Шарчевићем, образовање у Србији доживело потпуну пропаст

 

Када Никола Пашић изговори чувену реченицу: „Спаса нам нема, пропасти нећемо“, у тренутку када је српска војска дошла до обале мора, то није било без основа, јер му је цар Николај II рекао да ће учинити све да помогне Србима. Сличну помоћ, са временском дистанцом од једног века, најавио је и кандидат за новог министра просвете, августа 2016. године, Младен Шарчевић, обећавајући да ће радити на побољшању квалитета образовања и ефикасности тог процеса. Том приликом, изјавио је да су кључне речи у његовом будућем раду на челу тог министарства побољшање квалитета образовања и ефикасност, а не новац и слава.

Оснивач и генерални менаџер образовног система ,,Руђер Бошковић“, прву приватну школу основао је као стручни оснивач, без свог капитала. Новац из буџетских средстава за просвету и науку, као и слава нису изостали, док су кључне речи остале закључане и заборављене. Под министром Шарчевићем, образовање у Србији доживело је потпуну пропаст. Након пада Београдског универзитета на Шангајској листи, поражавајућих резултата на PISA тестовима, Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ) изгубило је статус пуноправног члана Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању (ENQA) и стављено је у статус ,,под надгледањем” и након велике бруке на малој матури 2019. суочили смо се са још једним пропустом/допустом ресорног Министарства којим су подаци из електронског дневника доступни на порталу чији је власник приватна фирма.

Компанија ,,Tesla Software“, која је учествовала у програмирању електронског дневника у Србији, поред тога што рекламира свој нови портал у ес Дневнику, истовремено преко тог алтернативног портала могуће је приступити подацима из електронског дневника шифром и лозинком коју су одредиле школе, чиме је директно угрожена заштита података о личности. Према писању медија, Министарство просвете спровело је јавну набавку софтвера електронских дневника, на којој је услове могла да испуни само једна фирма, погађате ,, Тесла“.

Недавно уведено ванредно стање тестирало је онлајн образовање. Просветни радници пронашли су начин рада који им је највише одговарао( Viber, Email, Google Classrooom, Moodle…) и помоћу самосталних ресурса, сопственом техничком опремом, великим залагањем, успевају да се изборе са новим захтевима наставе. Били су принуђени да сами обезбеде и финансирају приступ образовној технологији ( рачунару, таблету, интернету), док се инструкције које долазе од стране Министарстава стално мењају. Почиње својеврсна тортура над струком која се ни за шта не пита и каја се додатно финансијски исцрпљује, док су министар и Министарство једини ,,заслужни“што школска година није изгубљена.

Гостујући у Дневнику РТС-а, министар Шарчевић је рекао: ,,Испоставило се да смо имали веће капацитете него што је у почетку било процењено “. Да, имали смо МИ, просветни радници. ,,Ово је било: седај у авион и вози, да ли си знао или ниси није те нико ни питао“, рекао је министар. Сагледавајући целокупну ситуацију намеће се само једно питање: Да ли је било пилота у авиону?! Иако министар наглашава да није било ,,лутања“, стиче се утисак да је лутање њихово путовање у будућност српског образовања. Уведене су новине, од септембра ученике првог циклуса основног образовања, ђаке прваке, очекује нови насатавни предмет под називом Дигитални свет, који ће заменити Пројектну наставу, а предавачи ће бити насатавници разредне наставе. Још једна у низу дигиталних новотарија за дигитализацију образовног процеса, а дигитализација подразумева све оно што рачунари могу да ураде уместо нас.

 Ако је пандемија вируса корона зауставила свет, показала је и све слабости појединих система који у том свету ,,функционишу“. Да образовни процес дигитализацијом слаби, уверили су се , како наставници, тако и родитељи и ученици. Изгледа да се у то уверио и министар лично, али само делимично, па ће сада мала матура бити ,,полудигитална“. Онлајн проба урађена на 66 хиљада ученика, показала се као потпуни дебакл, иако је министар данима уверавао јавност у супротно. Међутим , када је требала да се уради онлајн проба, министар је ударао у сва звона, док се о новом пробном испиту готово и не прича. Питамо се зашто? Хвалио се како је за онлајн пробу мале матуре поделио телефоне и таблете, а сада као да нема визире, рукавице и маске. За време пробе радило се на побољшању платформе, а сада се не ради на општој дезинфекцији школских простора у којима ће се обавити предфаза мале матуре. Вероватно да су, и сами свесни одређених епидемиолошких ризика, дозволили да ученици два теста ураде код куће, да би, према речима министра ,,осетили тест“. Пробни тест из математике мали матуранти радиће у уторак, 2. јуна, а полагање завршног испита заказано је за 17, 18. и 19. јун 2020. године.
 
Министре, оправдано страхујемо да ћете ви сносити сву одговорност овакве одлуке, јер ће у току полагања завршног испита у основним школама бити ангажоване десетине хиљада запослених, а епидемиолошка ситуација још увек није стабилна.

Због незавидног материјалног стања, јер смо опет испод републичког просека!

Због 34 хиљаде просветних радника у систему који раде на одређено време. Због тога што немамо праведне платне разреде и озбиљну стратегију образовања.

Због чињенице да смо свакој власти само предизборна тема, а не озбиљна инвестиција.

Због најбољих који одлазе и најгорих који заузимају одговорна места.
Због тога што се знање стиче, а код нас купују дипломе факултета и докторати.

Због авиона без пилота! Дезоријентисаности образовног система у који се деценијама не улаже!

Маните нас се Шарчевићу, тражимо оставкe и чекамо спас!
 

Весна Јеротијевић, руководилац Ресора за образовни систем УСПРС-а


Све у свему, Аугијеве штале образовног система државе под окупацијом и капоима на власти.