Лицемерје, име ти је Сион

"Црни животи су важни ("Black lives matter" )", уз истовремено игнорисање геноцида над Палестинцима 

Јеврејски великомученици у одбрани „достојанства свих људи“

Главне јеврејске групе у Сједињеним Америчким Државама и Европи откривају "антисемитизам" где год се окренеш. Прошлог месеца, статуа чувеног француског писца и политичког филозофа из 18. века Волтера уклоњена је испред Француске академије у Паризу. Волтер је био водећа особа Просветитељству, током којег се оним што данас називамо науком и примењеним рационализмом оспоравао ауторитет цркве и краља.

Статуу је недавно оштетила француска верзија "Црни животи су важни" (Black Lives Matter, БЛМ у даљем тексту - прим. прев.), јер је Волтер наводно инвестирао у француску Источноиндијску компанију, која се бавила трговином између Европе, Африке и Новог света. Роба су били и Африканци којима је било суђено да постану робови у европским колонијама. Осим тога, Волтер, човек свог доба, веровао је да црнци имају „мало или нимало интелигенције“, а такође је сматрао да су Јевреји рођени „са бесним фанатизмом у срцу“. 

Хитлер се Волтеру, кажу, дивио, па није чудо што је у Француској, где је Јеврејска заједница изузетно моћна, док Африканци нису, великан каштигован као антисемита, и да му спомен-облежја испред државних установа вероватно више никада нећемо видети. И ако се тако резонује на општијем плану, свет ће ускоро забранити музику Рихарда Вагнера и Лудвига ван Бетовена - Хитлер се дивио и њима.

Идеја да се историја може мењати игноришући обележја доба води прекрајању школских уџбеника, и то бесним темпом, како би се осигурала енормна покривеност холокоста и достигнућа црнаца. Такође, у САД се рушењење споменика убрзава и шири, Очеви оснивачи и други белци мушкарци бивају послати на отпад. Тако се, нажалост, уништава и могућност учења преко споменика као визуелних механизама за разумевање грешака направљених у прошлости. Комисија коју је основала градоначелница Вашингтона Ди-Си, на пример, саставила је списак за рушење споменика и обележја који морају бити уклоњени, преименовани или стављени у „контекст“. На потерници су Џеферсонов меморијал и Вашингтонски споменик, а назив „Колумбија“ ће, свакако, бити промењен.

Занимљиво, јеврејске групе у САД предњаче у подршци мисији "Црни животи су важни", да поправи "америчку европску културу". Иронија је у томе што та култура укључује слободу говора, демократију и меркантилизам, што све, и увелико, иде на руку управо Јеврејима. Наратив: заједнички разлози црнаца и Јевреја да се заједнички боре против белих националиста (које медији оптужују за већи део садашњег насиља, које се дешава чак и кад видео снимци недвосмислено показују да углавном црначка банда пали и пљачка).

Црнци који су скептични према јеврејском учешћу одмах бивају скрајнути, као Родни Мухамед из Филаделфије, који је смењен са руководећег положаја у Националној асоцијацији за унапређење положаја обојених (National Association for the Advancement of Colored People) након што је изразио скептицизам према свим јеврејским пријатељима које су црнци одједном стекли, цитирао запажање које се често приписује, сада на Фејсбуку, прокаженом Волтеру: „Да бисте сазнали ко влада над вама, погледајте кога не смете да критикујете".

Водећа организација у обликовању прихватљивог наратива је Лига против клеветања (Anti-Defamation League, АДЛ), која се промовише паролом „Борба против мржње и за добро“. Другим речима, сваки контранаративац по дефиницији је „мрзитељ“. АДЛ је, одмах после пуцњаве у Кеноши, у Висконсину, када су убијена два белца и трећи рањен, најавио интернетску расправу за 28. август. Угођај је насловљен „Зашто сви бели амерички средњошколци морају јавно осудити антисемитска убиства које је починио бели супрематиста Кајл Ритенхаус“.

Убиства су оквалификована као антисемитизам, без икаквих стварних доказа, чак ни да је пуцач  знао које су вере устрељени. Све три „жртве“ су биле присталице Црни животи су важни, али занемаривана је чињеница да су такође били и активисти Антифе и да су сва тројица имали осуђивани у вези са насиљем. Један од њих, Џосеф Розенбаум, очигледно Јеврејин, је и педофил, а друга двојица такође могу бити Јевреји ако је саопштење Лиге против клеветања тачно, али изгледа да то није било од важности у ономе што се догодило. Веродостојни извештаји о пуцњави сугеришу да су Ритенхауса напала тројица, од којих је један, Гроскројц, имао пиштољ. Ритенхаус је, скејтбордом, претучен, нанете су му повреде по глави. Одговорио је у самоодбрани.

АДЛ није усамљена у одбрани БЛМ-а. Више од шест стотина јеврејских група потписало се на новинском огласу објављеном на целој страници којим се подржава покрет. Па каже: „Говоримо као један и недвосмислено: Црни животи су важни...У овој земљи постоје политичари и политички покрети који власт заснивају на производњњи страха, изазивајући поделу и усмеравајући нас једне против других. Пречесто је антисемитизам у средишту ових произведених подела."

Значи, опет Јевреји као вечите жртве. А исти ти Јевреји чине најбогатију и најобразованију демографску категорију у Сједињеним Америчким Државама, што сугерише да су пошлашћени, што и јесу, а не тамо неки "хилбилији", брђани. Више од 90% средстава са дискреционим правом доделе Министарства за националну безбедност одлази на заштиту јеврејских објеката, а Министарство образовања и Конгрес увек су спремни да донесу нова правила која штите Јевреје од осећаја „непријатности“ у њиховим повременим обрушавањима на критичаре Израела.

Јевреји углавном мисле и гласају као прогресивци, што је део разлога за сврставање са црнцима, иако ће их нереди и пљачке вероватно погодити више него друге демографске категорије, јер многи од њих још увек послују у градовима који ће тек бити погођени насиљем важних живота. Али за то постоји јој шедан, значајнијии разлог. Многи црнци у БЛМ-у, као и прогресивне беле присталице, почињу да се оглашавају предлозима да покрет треба да прошири програм и призна, између осталог, патњу других, укључујући палестински народ. Демонстрација снажне подршке јеврејских група, поткрепљена "материјалним доприносима", вероватно би такву новину сасекла у корену, исто као што јеврејски донатори Демократске стране могу да блокирају све из страначке платформи што показује наклоњеност (и) Палестинцима.

Наравно, крајња је иронија да су јеврејске групе толико осетљиве на патње црнаца у Сједињеним Америчким Државама, а овамо  игноришу ратне злочине и разарања у Израелу и Палестини што их чине њихови једноверници. Пребијање и пуцање на ненаоружане Палестинце - укључујући децу - уништавање палестинских фарми и кућа како би се отворио пут јеврејским насељеницима је "ма ајде, молим вас, нема тога", јер амерички медији под утицајем Јевреја о таквом насиљу не извештавају. А то насиље је - геноцид. Поврх тога, Израел готово свакодневно бомбардује незаштићене цивиле у Гази, напада и дестабилизује Либан и Сирију, и навраћа америчког државног секретара Мајка Помпеа да САД зарате с Ираном.

Не би требало да чуди ако црначке групе постану сумњичаве спрам мотива јеврејских организација, наједном најбољих пријатеља. Када је горе поменути Родни Мухаммед смењен, Џонатхан Гринблат, шеф АДЛ-а, зацвркута: „Захваљујем Извршном комитету НААЦП Филаделфије и натионалној НААЦП на предузетој акцији у овом случају. Надамо се да ће то омогућити нове видове сарадње, јер локалне заједнице црнаца и Јевреја могу учинити више у борби против мржње и у залагању за достојанство свих људи.“

Гринблат је био вођа у борби за проглашавање критиковања Израела кривичним делом, и у утеривању јеврејског виђења права на слободно изражавање а на примеру пропалестинског ненасилног покрета БДС. За њега, „достојанство свих људи“ очигледно не подразумева Палестинце, па чак ни оне који на миран начин подржавају њихов циљ.

Аутор: Филип М. Жиралди

Извор: Унцова ревија

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу