Др Јасмина В. Пеев: Духовно ресетовање кроз Евровизијy 2021

 "Вулгарне, бестидне жене с повампираним изгледом и наступом су y ''моди''! Зашто? Јер, такве не рађају по десеторо јунака као Мајка Југовића!"

Пише: Др мед Јасмина Вучић Пеев


Најгледанији спектал света, Евровизија, која једном годишње xипнотише 2 милијарде људи, започета је ''песмом'' која слави ђавола - њен наслов, Еl Diabolo као и кореографија с црвеним димом с четири сотонске плесачице не остављају никакву сумњу да је данас и музика преотета да би служила мрачним силама. ''Вечерас ћемо горети у забави.. дадох своје срце ђаволу...'' најављује с подругљивим лицем полугола жена, ширећи ноге и стављајући у први план своје интимне делове, у стилу који треба да глорификује само зло. Али, кад ова Киприћанка изговори исте речи као наше представнице ''ло - лока...'' постаде јасно да је шоу, више него само једна представа.

''Буди лоука'' значи: ''буди луд'' - то је порука овог планетарног спектакла, којy многи и нису разумели. Ђаволска посла! Окренути здравог, паметног човека према лудилу, аутодеструкцији, пороку, злу... јесте одувек звано ''повампирење''! С тамним, застрашујућим погледом, обучена у црну кожу, гримасама изображавајући сотону, Украјинка је такође певала у у истом ''вампирском стилу'' - при пребројавању гласова је свима бестидно показала сатански знак с подигнутим другим и петом прстом! Норвежанин, пресвучен у белог анђела, ланцима онемогућен да мрда - свезан од четири црвена ђавола - то је слика коју су cа Eurovisia-e послали младима! Исландски представник, феминозован, с дупетом прошара кроз сцену као педер — по примерy Ентони Хопкинсa у хичкоковом филму где се пење степеницaма скоро десетак секунди, док му психопата снима задњицу; једна од првих хомо-сцена Хичкока чију ‘‘генијалност’’ многи нису разумели. А фински интерпретатор, у лику сотоне, с деструктивним нехармоничним тоновима који вређају слух, зове младе с исписаном поруком на руци '' join’’ ( ''придружи се'')! Змијетине виреше иза леђа Азербејџанки, које обучене као проститутке, певаше нешто на енглеском... Kастрирани мушкарац, израстао у превисоку ''жену'' због недостатка антагоностичких сексуалних хормона, моделираo je ову ‘‘забаву’’ у такозваној функцији ''водитељке''. Неке слике брадатих трансвестита, педера, болесника... дефиловаше, с времена на време, исецкано, као у брзом филму који делује више на подсвест него на свест! Отупљеност се производи с понављањем тригера - скраћено, људи се навикавају на мушкарца с брадом, феменинизованог и обученог у сјајну хаљину... Над људима се врши десензибилизација и постају ''толерантни'', дакле, подобни за практично прихватање изопачених моралних вредности!


Највећи спектакал света је своју функцију одиграо - промовисао је своје приорите: лудост, перверзију, болест… и прогласио у сумњивом гласачком процесу, управо сатански стил за победнички: италијански насилни хардрокери, тетовирани, голи, бедни и јадни, као, победише.


Они рекоше у неком мутном, неразумљивом дијалекту : ''нема Бога… ми смо другчији од њих, мајка ми луди, јер сам друкчији...'', а публика, као, тапше, тапше... Зачудо, не чу се ниједан једини прави мушки баритон или бас - само феминизирани високи мушки гласови: шиптар у швајцарском дизајну, Џон, певаше као сопран; чак и црнцу који је представио Шведску нисте могли познати глас који је био невероватно висок баш као и код Португалца који је имитирао холивудски извор овог медијског зла. И Шпанац певаше као жена. A oд правог мушкраца ни трага... да човек занеми!


 ''Победник'' где гура прсте у анус док јавно обљубљује мушкарца

На томе раде мрачне силе — oне пакују зло у сјајне хаљине и продају га младима, наивнима као ''успех'', ''забаву'', ''хумор'', ''спекател'', ''идеологију''... Вулгарне, бестидне жене с повампираним изгледом и наступом су y ''моди''! Зашто? Јер, такве не рађају по десеторо јунака као Мајка Југовића! Медији, мода… су им пречи, под утицајем оваквих инфлуентних догађаја. А мушкарци с високим гласовима, феминизирани су отуђени од себе, ''пацификовани''. Сатанисти имају хиљадугодишње искуство у пацификацији мушкараца. Кастрација је само једна метода коју су користили при поробљавању. Друга, још ефектнија метода је ширење алкохола који смањује тестостерон — xиљадама година се мушкарци с алкохолом феминизују - да, тестостерон се спушта с сваком капљи пива, ракије... Понекад, мушкарцима расту и груди кад им је тестостерон толико пао од пића! O потенцији да и не говоримо - убијена је код сваког чак и средње зависног конзумента овог отрова! А фараони су плаћали робове у пиву: 3,5 литра пива на дан рада, по глави роба уз додатак за децу и жене. Тако су им феминизовани робови, били додатно ментално хендикепирани: с оштећеним мозговима, били су прави / генуини идиоти способни само да поћутно, послушно извршавају и најглупље наредбе!

Данас имамо и храну пуну отрова а нико да изађе и тражи органску здраву храну за сву децу света! Где су мајке? Баке? Очеви и деде? Имају друге приоритете... моде… немају енергије за борбу! Сатанисти су увек један корак испред! Сатанисти нам управо сада мењају и генетику с такозваним ''вакцинама''! Кад су наметнули конзумацију животињских лешева уместо посне хране, онда су нам произвели и хипертензију, инфаркте, артрозе, шлогове... кожа нам се променила... постадосмо опаки... они нам се константно ругају! А ми? Слепи?


Док cy залуђени, ошамућени, можда и напијени гледаоци труцкали уз сотонске стихове, аплаудирали, нису сxватaли да слављење злих сила с сопственим саучешћем иде срамно, даље. ''Ругање креатору'' - могло би се рећи. САУЧЕСНИЦИ ЗЛА! Толика енергија, технологија, младост… заробљени, баш као анђео којег су Норвежани на сцени спутали!

Култура у служби ширења САТАНИЗМА, спутавања људског рода! Огромна ментална енергија, сконцентрисана у спектаклу, окренута је против нас самих, јер свако и најмање зло се плаћа - депопулација, болештине, ратови... су последица бумеранга Правде! Оваква багра, не сме да се множи, рађа и одржава врсту - она је програмирана за нестанак.

Сатанисти управо програмирају наш нестанак, кроз програмирање багре, зла, безобразлука, неморала. Ратови им више нису довољно брзи и ефикасни! Кад се сопствана ментална енергија окрене против себе - нема спаса! A дотле су дошли, да нас окрећу, нас саме, против себе!

Према Старом Завету, Давид, краљ Израела, је свирао на лири свом претходнику који је био опседнут злим духовима - смиравао га је и ''оздрављивао'' музиком! Наш Питагора је такође употребљавао музику за спуштање тона при јавним свађама - музиком је наводио људе на разум. Очигледно, да владајућа елита употребљава музику у СУПРОТНУ СВРХУ - за повампирење омладине, за пропаганду перверзије, стерилитета, лудости! Они знају да се цепањем интегритета стварају ослабљена, болесна бића неспособна за СУВЕРЕНУ ЕГЗИСТЕНЦИЈУ! НЕСПОСOБНА ЗА КРЕАЦИЈУ ХАРМОНИЧНОГ СВЕТА у коме деца имају право да заиста буду оно што им је Креатор предвидео а не кастрирани, ошамућени ПОСЛУШНИ И ИЗГУБЉЕНИ РОБОВИ.

Медицински синоним за ''лудост'' која се славила на Евровизији јесте ''шизофренија''. А сама реч ''шизо'' значи испарчаност / поцепанос т/ исеченост... док, ''френија'' означава ''дух''. Дакле исцепаност духа јесте шизофренија. А ми, с исцепаним ‘
‘модама’’, сатанистичким стилом... зар нисмо одвојени / одсечени од себе самих? Удаљени од доброте, милости, разума, мудрости, здравља…? Ми смо програмирани да се дружимо, волимо једни друге а не да ce застрашујемо, вређамо родитеље како то чини италијански ''победник'' Евровизије! Исцепали су нам земље наше, такође - и то је, врста лудила, цепати једну нацију на разне државе и измишљати неке нове језике иако се разумемо! Отцепили су нас некад давно, од природе, натрпали у станове једне изнад других, где не познајемо мирисе лаванде, нане, камилице… ни једни друге.

Ето саме сржи свих наших проблема: тамне силе које нам краду животе, децу, смисао, Правду, Истину... вечна борба добра и зла! Да би се опстало у овој борби, победило, знање да Правда мора бити на страни Победника, јесте одлучујуће. Само са справим ставом Правдe, духовне Чистоће, Сјаја, можемо гледати с оптужбом на зло и остати заштићени у Светлости. Победити.

Постоје светле тачке у овој реалности, мада нам константно и упорно помрачују умове с страшним криминалним вестима, прљавим холивудским заврзламама, нељудским третманима институција, сатанским eуросонговима и застрашујућим предказивањима.
Помислите само на Народне Патроле који су се саме организовале, заврнуле рукаве и обилазе добровољно, наше улице како би чували ово мало Србије што нам је остало. Помислите на народ који брани своје реке, све оне који самоиницијативно скупљају ђубре како би оставили чисте просторе, оне које понављају ''Косово је срце Србије'', на Русе који чувају своје породице и у крсном ходу славе своје претке...

Наши стари су стајали у Правди. Зато су побеђивали. Данас, видети наше и украјинске девојке, које певају западњачке песме, није само тужно него и опасно. Борба против зла мора да се води.


''Нека борба буде непрестана''!


Др мед Јасмина Вучић-Пеев
у срБској 7530, y цветњу 22 -ог

Извор: КМ Новине
Приредио Александар Јовановић, видевши да текст, и поред широко усвојене исеци/налепи "производње и праксе, скоро нико да пренесе даље од извора

Пол Робинсон: Извртање питања на примеру грешне Белорусије

Извор за карикатуру: Belarus flies away with Putin | Cartoon Movement

Једна од великих заблуда нашег доба је веровање да су унутрашња и спољна политика повезане, у смислу да природа датог режима одређује да ли је доброћудни или злоћудни учесник на међународној позорници. Према овом миту, демократије су природно мирољубиве и доброћудне; ауторитарне државе (врло широка и лоше дефинисана категорија) природно су агресивне и злоћудне. Стога су ауторитарне државе по својој суштини претње међународном миру и безбедности и као такве с правом мете наше спољне политике.

Стварност је, наравно, сасвим другачија, као што показује недавни случај Белорусије.

Белорусија је, као што сигурно знате, у свим вестима због онога што је названо њеним чином пиратисања авиона "Рајанера" који је летео преко белорускогг ваздушног простора. Да ли је то заиста био чин „пиратерије“, препустићу непристасном међународном арбитру да одлучи (какво шта, наравно, не постоји). Али случај зорно показује да однос унутрашње-међународно није све што је напрсло.

Са становишта унутрашње политике, Белорусија је далеко од либерално-демократских узуса. Њен председник, Александар Лукашенко, готово сигурно свој положај дугује изборној превари у спрези с суровим, мада циљаним, ограниченим насиљем државног апарата. С обзиром на то да превара и насиље немају другог смисла до да Лукашенка одрже на власти, може се рећи да је већина критика усмерених против њега и владе му - заслужен.

Али да ли је Белорусија претња међународном миру и стабилности? Да ли би требало да због тога будемо забринути  толико да оправдавамо њено санкционисање и чинимо све што можемо у подршци промене режима? Критичари би без сумње указали на овонедељне догађаје и одговорили потврдно. Али ставимо све у перспективу. Какве су последице „отмице“ авиона? Да ли је нарушен суверенитет друге државе? Неко убијен? Да ли су притворени небелоруски држављани? Да ли је неко од грађана који нису Беллоруси претрпео нешто више од одлагања лета неколико сати? Оштећена ли је нека имовина? Је ли неко бомбардован?

Одговор на све наведено је не. Чак и ако би се могло показати да је ово кршење међународног права (у шта сумњам), прилично је благо и ове ствари пролазе пошто не представљају опасност за било коју другу земљу ма где. У ствари, упркос ауторитарном режиму, Белорусија је прилично безопасан играч на светској сцени. Колико ја видим, никоме не прети, никада није, и вероватно никада неће ни претити.

Многе либералне демократије, насупрот томе, крваве су до лаката, и ако бисте горња питања поставили о неким њиховим делима, одговори би били изричито „да“.

После горе реченог многи ће почети да љуте на мене и да ме оптужују да подржавам диктатора. Или ће, као што би после мог последњег чланка за РТ, кренути да ме нападају да изврћем питање. Како већ рекоше:„Како се усуђујете да наглашавате да су западне државе селективне у бесу и да се противе кршењима међународног права само других. Чисто извртање питања.“


Може бити, зависи шта се подразумева под извртањем питања (whataboutism).. Али као што рекох, нема ничег лошег у одговарању питањем на питање ако се та техника прописно примени. Ако јој је правдање недела, онда је то погрешно - логички је погрешно заговарати да је ОК починити недело јер је исто учинио и неко други. Али ако је њен циљ да се разоткрије лицемерје или да сецирају истинске мотивације других разоткривањем неслагања у њиховим поступцима, онда је извртање питања сасвим валидно. Рецимо да особа Ц осуђује „пиратерију“ од стране особе А, али одбија да осуђује очигледна дела пиратерије од стране особе Б. То даје разлог за претпоставку да оптуживање за пиратерију per se (као такву) није главни узрок јару, већ да је води нешто друго, рецимо несклоност према особи А и склоност особи Б. То су корисне информације и нема ништа лоше у томе на њих указати.


Али из неког разлога то уме да наљути људе. Највероватније, стога што прска њихов морални балон. Али морални балон и заслужује пуцање, јер је стварност таква да, уз неке значајне историјске изузетке, у међународним пословима генерално нема добрих и злих, либералних демократија и аутократија, већ државе које следе своје интересе. У том погледу постоје само две врсте - моћне државе и немоћне државе - или што рече Тукидид, „Снажни раде шта хоће јер им се може, а слаби трпе јер морају“.


Међународни систем фаворизује моћнике, могу да се извући и са горим стварима. Сједињене Америчке Државе нису горе од Белорусије, али су моћније и зато се понашају горе него Белорусија. Ово није морални суд, само чињеница. Као што је чињеница и то да се чешће лоше понашају. Русија такође, јер је и она сила, мада очигледно мања него Америка. Као резултат, њихова недела, иако већа од белоруских, нису толико велика. И то је то.


Другим речима, селективни морални бес је грешка. Погрешно је нападати слабе због повремених кршења међународних правила, јер су те повреде ретке и углавном блаже. И греши се кад се на тапет стављају моћници, јер су њихова доследнија, флагрантнија и штетнија недела производ њихове моћи, а не неке инхерентне злобе. Али у целини гледано сматрам да је оптуживање потоњих оправданије, просто зато што је њихово лоше понашање доследније, флагрантније и штетније. Укратко, беснети на Белорусију је погрешно, баш као што је погрешно љутити се на Американце (или Кинезе, Русе или Британце). Али ако се већ мора, оправданије је бес и оптужбе сручивати на ове друге.


Домаћег што се тиче, ми на Западу имамо неколико ваљаних разлога што нам је милији сопствени систем од ауторитарних режима негде другде. Али на међународном плану нисмо ништа бољи (нити гори) од свих осталих на које волимо да се жалимо. Осуђујте Лукашенкову унутрашњу политику колико год хоћете, али немојмо се претварати да је Белорусија међународна опасност. Па онда, када амерички државни секретар Ентони Блинкен или британски министар спољних послова Доминик Раб почну да се жале на опакост белоруске државе, само их питните: „Када је то Белорусија последњи пут напала некога, сер?“ Извртање питања? Наравно. Али потпуно оправдано.



Аутор: Пол Робинсон

Извор: Иррашаналити (Irrrussianality)

Геноцид у Турској није почињен само над Јерменима

Спомен комплекс геноцида над Јерменима 


Геноцид у Турској није почињен само над Јерменима. Иста судбина задесила је Грке, Асиријце и Језиде, блискоисточни народ. Жртвама геноцида били су и руски досељеници, који су живели у Карској области за време Руског царства (неки руски политичари, који желе пријатељство са Турском, покушавају да се тога не сећају).


Union of Greek Communities of Armenia - Home | Facebook

Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала... Исто се може се певати и о Грчкој и Грцима. Мала Азија је отаџбина Грка, где су живели три хиљаде година, а онда готово сви били истребљени.


Сваке године, 19 маја, Грци целог света обележавају годишњицу геноцида. Према најприближнијим проценима, у Малој Азији, Понтосу и Кападокији живело је више од два милиона Грка, у данашњој Турској мање од три хиљаде.


Годишњица геноцида над Грцима обележава се и у Јерменији. Овде живи, већ три стотине година, мала заједница Грка, и Јермени, заједно са њима, посећују спомен комплекс Цицернакаберд ((јерм. Հայոց ցեղասպանության զոհերի հուշահամալիր - Тврђава ластавице), где полажу цвеће код "вечне ватре".


Union of Greek Communities of Armenia - Home | Facebook


Armenian Genocide Museum & Institute

Ове године, 19 маја, у Јеревану је приказан филм Центра за јелинистичка истраживања из Чикага. У филму су представљена сведочења геноцида, који је трајао од 1914 до 1922. године, током Османске империје, али и владе Кемала Ататурка. Снимљени су и сведоци ових догађаја, масовних убијања и марша смрти. Тада су били деца, сада веома стари људи.


Нећемо препричавати њихова сећања, већ рећи само једно: радили су им исто оно што и Анте Павелић, Андрија Артуковић, Макс Лубурић и хиљаде и хиљаде других усташа Србима. Нажалост, и то да су Европа и САД злочин и злочинце дуго прећуткивали и штитили, јер су, пре свега Енглеска и Француска , после Првог светског рата хтеле да обнове "пријатељство", или тачније антируско савезништво, са Турском. Током геноцида свих споменутих народа, у Турској је убијено, поново према најприближнијим проценима, од три до четири милиона људи. Али европске и америчке бизнисмене су интересовали други милиони – на банкарским рачунима.


Истраживање геноцида не само Јермена, већ и Грка и Асијирца, помаже да се разумеју прави разлози за геноцид у Турској. Турци обавезно поновљају да су Јермени “депортовани због подршке Руској армији”. Али Грци су били масовно убијани још од 1914. године, иако Грчка све до 1917 године није учествовала у Првом Светском рату. Ово показује прави разлог и циљ турске владе: Турска је само за Турке.


Нажалост, примера сарадње јерменских, грчких и асиријских организација још није пуно, али неки ипак постоје. Пре неколико година, један од истраживачких центара јерменске дијаспоре, Zoryan Institute из канадског Торонта, почео је сарадњу са јелинистичкимн центром из Чикага. Заједно су објавили већ неколико књига, а сада спремају нову.



Арам Гарегињан

Нису желели да знамо

Када је мој деда, Вазрик Коркотjан, био жив, никада нам није причао шта је видео у рату. На исти начин у Југославији седамдесет година очеви нису причали деци све што су они видели. И чак у дубокој старости, већ немоћни, ветерани су били самилосни према својој одраслој и снажној деци.

Водник артиљерије
 Црвене Армије,
Вазрик Коркотјан
Због тога нисам знао је ли дедин пук Црвене Армије био у Јасеновцу или неком другом логору смрти, који су били разбацани свуда по српским земљама. Али ако није био у једном, у неком другом сигурно је био…

Скоро педесет година после рата, када је дед имао 70 година, а мени било шест, новинарка једне радио станице из Јеревана хтела је да уради емисију о ветеранима Отаџбинског рата и пронашла је број телефона наше куће. Када је дошла, упитала је деду: “Чега се сећате из рата?”. Мој деда је испричао оно што је било, не изостављајући ништа: “Видео сам срушене куће, мртве људе. Све је оставило тежак утисак на мене”.

Неколико година касније, моја породица, из дана у дан, у новинама је читала како је Југославија остала сама спрам целог “цивилизованог” света, сама против свих. Родитељи, не разумевајући ништа, гледали су некад у екран телевизора, некад једно у друго, а бака и деда у своју прошлост – пола века уназад, па у данашњицу, куда је склизнуо сав “цивилизован” свет. Само са једном разликом: онда је фашизам бих побеђен…

Три године дана, у децембру 2018.године, у Јереван је дошла делегација из Србије, да ода поштовање југословенским ваздухопловцима, чији се авион срушио 1988 године, када су превозили помоћ Саветској Јерменији, која је претрпела велики земљотрес. Од шефа делегације, генерала авијације Жељка Билића, добио сам драгоцени поклон: српску заставу.

“Сећају се те”, говоримо деди, када смо развијали заставу пред његовим сликом, сваке године 20.октобра, на Дан ослобођења Београда, и 9 маја, на Дан Победе. На исти начин споминьемо и његовог стариjег брата, Ваграма Коркотjана, такође учесника рата.

Капетан авијације Ваграм Коркотјан

Ми се, заувек, сећамо и стотина хиљада српских војника, који су ратовали у Југославији у дугом паклу нацистичке окупације, од 1941. до 1944. године. У јеку тог рата они су, надајући се непознатом, ратовали с неколико десетина пута бројнијим непријатељем, али не дозвољавајући нацистима да пошаљу нове дивизије на Стаљинград и Лењинград, где се родила моја бака, Рускиња, Варвара Васиљева, коjа је преживела опсаду Лењинграда.

Варвара Васиљева

Арам Гарегињан

Извор: СКЦ "Ћирилица" Београд

Малигни утицај америчке пропаганде: "Handke ponovo na mjestu ratnih zločina"

Снимак екрана/Јутјуб

Ко прати англоционистичке медије зна да им је успешност пропаганде све тања, слабија, Али то је пре свега зато што јој је смисао зло, често - ништа, а не зато што немају мајсторе техничаре пропаганде.

Радио Слободна Европа је пропагандистичко оруђе. То се зна, ни саме коњокрадице не крију, можете прогуглати у чији сектор спада. Само, обука и пракса дају резултате. Изволите, ако имате стомака, погледајте:

Handke ponovo na mjestu ratnih zločina

Јесте ли запазили прву сцену, како муслимани плачу на ћуприји? И Кустуричин "ракијашки моменат"? Наводна Хандкеова склоност култним садистичким местима је пренаглашена, порука не делује сублиминално, али ни то није грешка; некоме треба нацртати. Све у свему, стварно мајсторски злочиначки рад.

Кинези су итекако у праву што га у својој држави не допуштају. И Руси се полако дозивају памети. Ми?

Србија је земља под окупацијом, али боримо се.

Појединачно, ко и како уме и може. Организовано...није за јавну причу. 

И немојте замерити што за ове речи и поруку користим америчку, Гуглетину платформу Блогер. Уосталом, партизани и четници су користили и непријатељско оружје. Стриц по коме носим име, са часа у партизане побегао 17-годишњи (одлични) ђак чачанске гимназије, највише је волео карабин "маузер".

А Хандкеу, Кустурици и Републици Српској, још једном, велико хвала.


Накнадно: Да видите шта је злонамерност и мржња спрам Срба:

Orden za negatora genocida


Александар Јовановић

Војници само хоће да се зезају (ВИДЕО)

Таман заврших са постављањем објава на СКЦ "Ћирилица" Београд, где сам администратор, скувах кафу и реко ајд да сад мало латиничим, ал' на енглеском, кад исто.

Наиме, тамо сам хтео да додатно огласим покретање портала ДАН, пренео избор њихових стрипова, , кад прва објава на једном од мојих омиљених страних блогова - такође пропаганда.

Исто доброћудна. Може и таква да буде.

Коментар уредника WNU, којим сам насловио овај прилог, то јасно показује.

Не и тамошњи први коментар:

Anonymous said...

2 Israeli chicks danced with 2 Egyptian dudes. Not a good combo.

Али са Безличним морам да се сложим; Јеврејима и Арапима желим све што и они једни другима међусобно желе. Не би било добро да се мућкају. Чак ни у шали. Сетимо се њиховог "доприноса" последњим ратовима у Српским земљама.


Приредио: Александар Јовановић, чачански шовиниста, расиста, противковидвакцинаш и задрти Линуксаш

Приватна школа у Мајамију неће да запошљава наставнике који су примили вакцину против ковидa 19



27. априла 2021, 10:40 
Пишу: Минивон Бурке, Кејтлин Фичтел и Каролајн Радновски 

Управа приватне школе у Мајамију саопштила је да неће да запошљава никога ко је примио вакцину против  ковида 19, изражавајући забринутост да је вакцина можда непоуздана. "Центнер академија" изнела је своју контроверзну одлуку у писму родитељима, уједно охрабрујући наставнике као и особље да се не вакцинацишу „док резултати даљих истраживања не буду доступни“. Такође се моле они који желе да се вакцинишу да сачекају крај школске године.

„Није нам било лако да донесемо ову одлуку“, наводи се у писму родитељима. „Наши саветници су постигли консензус да је, док ова тема не буде детаљније истражена, у најбољем интересу ваше деце, да буду заштићена од непознатих импликација, које би утицале на њих, када током дана  бораве у непосредној близини учитељице која је недавно примила вакцину против ковида 19“.

 Академија "Центнер"  (Фото:  Гугл мапс)

Управа школе је рекла да неће запошљавати никога ко је вакцинисан "док не буду доступне поуздане информације". „Нисмо 100% сигурни да су вакцине против ковида 19 поуздане, а имамо превише контрадикрорних информација, да бисмо се осећали пријатно у овом тренутку“, написала је управа. „Док се не сазна више ми чак морамо и грешити из опреза, када је реч о добробити наших ученика и школског тима. Руководство “ Центра за контролу и превенцију болести" због овога није  у уторак дало коментар , али је изјавило да су вакцине "сигурне и ефикасне" .

"Вакцине против ковида19 испитане су на десетинама хиљада учесника у клиничким испитивањима. Оне су задовољиле ригорозне научно безбедоносне стандарде Агенције за храну и лекове (ФДА). Такође су задовољиле и ефикасност, а и квалитет производње који су потребни у подршци и одобрењу за хитну употребу (ЕУА)", изјавили су стручњаци агенције.

Према "ЦДЦ"-у (Центар за контролу и превенцију болести), дугорочни нежељени ефекти су „мало вероватни“. Наиме, између 14. децембра и 19. априла 2021. године у Сједињеним Америчким Државама је дато више од 211 милиона доза вакцине, изјавила је агенција. "Милиони људи у Сједињеним Државама примили су вакцине против ковида 19 и ове вакцине су прошле највећу безбедносну  контролу у историји САД. Ова контрола укључује употребу и успостављање нових система праћења безбедности, како би сви били сигурни да су вакцине против ковида 19 безбедне “, изјавила је ЦДЦ. Један родитељ ученика "Центнер академије" изјавио је за  НБЦ Мајми да би сада могао да испише своје дете из школе, али такође је нагласио да има проблем што је до сада платио више од 30 000 америчких долара за школарину. "Читава година била је невероватно стресна за све нас да би знали шта да радимо. И не знам да ли ће тамо уопште бити наставника", рекла је мајка која није желела да јој се објави име јер је потписала документ који спречава родитеље да критикују школу. Новине су је назвале "Лидија".

"Они су веома професионални, али моје тело жели мој избор". Госпођа Лејла Центнер која је суоснивачица и извршна директорка школе, рекла је у изјави да је одлука о вакцини против ковида 19 донесена „због велике опрезности“ , а „након мудрог одлучивања“. Такође је рекла је да су "десетине хиљада жена широм света" пријавиле репродуктивне проблеме због непосредне близине некога ко је вакцинисан, што је у ствари тврдња коју су изнели врхунски медицински стручњаци. "Знамо да се сви не слажу око ове теме, али ово је мишљење 'Центнер академије', које деле многи наставници и родитељи", изјавила је управа "Центнера".


За "Ћирилизовано" превео:
Радмило Потић

Пилоти Стратолаунчовог највећег авиона на свету, извели су његов други пробни лет

 Пише: Мајк Вол


Превод је посвећем пилоту Драгославу Тодоровићу Тоши који нас је упутио на чланак


Стратолаунчов авион-носач "рок" извео је свој други пробни лет 29. априла 2021.год. Фото: Стратолаунч

Највећи авион који је направљен до сада имао је два пробна лета. Стратолаунчов авион-носач "рок", који је способан да вуче хиперсоничне летилице, извео је у четвртак ујутро (29. априла 2021. године) свој други по реду пробни лет. Дивовски авион, који има распон крила од 117 метара, полетео је из ваздушне и свемирске луке Мохаве на југоистоку Калифорније у 7:28 по локалном калифорнијском времену и том приликом прикупљао је податаке крстарећи три сата и 14 минута.


"Рок", који ће Стратолаунч користити за лансирање хиперсоничних летилица из ваздуха, остао је у ваздуху више од три сата на лету 29. априла. (Фото: Стратолаунч)

Током пробног лета у четвртак "рок" је постигао максималну надморску висину од 14000 фита или 4.267 м и максималну брзину од 320 км/ч, што је руководство Стратолаунча оценио успехом. „Веома смо задовољни како су авиони Стратолаунча наступили данас, а уједно смо и подједнако узбуђени колико је та платформа ближа лансирању своје прве хиперсоничне летилице“, рекао је главни оперативни директор Стратолаунча Захари Кревор током конференције за штампу после лета.


Суоснивач Мајкрософта Пол Ален основао је Стратолаунч 2011. године са идејом да се "рок" користи за лансирање сателита, али Ален је умро у октобру 2018. године, не дочекавши да његова визија постане стварност. Нажалост доживео је да се "рок" два трупа рушио. Авион је извео свој први и до 29. априла ове године једини пробни лет тек априла 2019. године. Компанија је продата у октобру 2019. тренутним власницима, који су преиначили улогу "рока". Авион ће сада служити као мобилна платформа за лансирање хиперсоничних летилица или управљивих ваздухоплова која путују најмање пет пута брже од брзине звука.


Иначе Стратолаунч развија сопствену породицу хиперсоничних ваздухоплова, укључујући и летилицу за вишекратну употребу (8,5 м), названу "талон", која ће прва летети "роком", али то се неће догодити још неко време јер "рок" прво мора да обави одређени број додатних самосталних летова, рекли су представници компаније. Ако све буде ишло по плану, први тестови издржљивости "рока" и "талона" биће обављени почетком следеће године. Летна верзија "талона" ће достићи хиперсоничну брзину током 2022. године, а први лет са поновном употребом "талона" следи 2023. године, рекао је главни технички директор Стратолаунча Данијел Милман.


Подаци прикупљени током летова "талона" могли би бити од интереса за америчку војску, која већ годинама развија своје хиперсоничне летилице, мада још ниједна није у функцији. (Хиперсоничне вучне летилице су добри системи за лансирање оруђа, јер их њихова маневарска способност чини робуснијим у односу на традиционалне балистичке пројектиле).


„Једно од подручја које разматрамо је како можемо да помогнемо Министарству одбране у ублажавању ризика при испитивању скупих летачких програма“, рекао је Милман. "Наш пројекат има способност ношења корисног терета, а такође и способност испитивања разних материјала. Такође овај пројекат има и способност летења у разним условима и широким спектрима који занимају људе у одбрамбеном смислу хиперсонике.



Аутор: Мајк Вол, аутор књиге „Тамо негде“ у издању Гранд централ паблишинга из 2018. године, а у илустрацији Карла Тејта. Књига говори о ванземаљском животу.

Извор: Спејс


За "Ћирилизивано" превео

Милорад Ђошић, пуковник авијације

у пензији