Ево шта писац Ален Мур каже зашто би писци требало да читају и лоше књиге:
„Као будућег писца, позвао бих вас да не читате само добре књиге. Читајте и оне лоше, јер могу бити инспиративније од добрих књига.
Ако сте инспирисани добром књигом, увек постоји опасност од плагијаризма, да урадите нешто што превише личи на ту добру књигу. Док је заиста корисна реакција на дело које читате: „Исусе Христе, ово бих могао и ја да напишем!“ То је неизмерно ослобађајуће – пронаћи некога ко је објављен и коме иде много горе него теби.
А ако изанализирате зашто им иде тако лоше, помоћи ћете сопственом стилу. Увидећете све грешке које не треба да правите. „Зашто ме ова прича толико наљутила?“ Анализирајте то. Сазнајте зашто вам се није допало. Сагледајте све примере неспретности или неисправног размишљања који су вам покварили читалачки доживљај.
То ће вероватно бити много корисније за вашу каријеру писца.“
Тачно! Читање слабо написаног не само да јача самопоуздање већ може бити итекако поучно.
Хоћу рећи, избегавајте осредњост, медиокритетско писаније. Или, што рече Насим Талеб са „стратегијом шипке“ у Skin in the Game: „Читајте најбоље и читајте најгоре, али прескочите све у средини.
Аутор: Остин Клеон
Извор: Блог Остина Клеона
За СКЦ „Ћирилица“ Београд и Ћирилизовано превео Александар Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!