Посматрачи разочарани Самитом Организације за сарадњу у очувању Амазона

Лидери осам амазонских земаља окупили су се ове недеље у Белему у Бразилу како би разговарали о заштити прашуме, док су паралелни састанци окупили 30 000 људи Амазоније
(Фотографија: Palácio do Planalto, CC BY-ND)

Дводневни састанак лидера у Бразилу завршио се без зацртаних циљева и обавеза за престанак крчења шума у ​​амазонској прашуми

Очекивања су била велика пошто су се лидери амазонских држава окупили ове недеље у бразилском граду Белем на самиту чији је циљ био да подстакне амбициозност у заштити заједничке прашуме.

Међутим, кад је дводневни самит затворен у среду, посматрачи су остали фрустрирани због одсуства неких шефова држава и недостатка преданости окончању истраживања нафте у региону, као и непостављањем конкретних циљева за заустављање и крчења шума у ​​биому, у коме се процењује да је изгубљено 17% природно израслог дрвећа .

Домаћин Амазонског самита, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва, започео је догађај у уторак са ентузијазмом. „Нисмо се срели четрнаест година“, рекао је током уводног говора. „Никада није било хитније да се ова сарадња настави и прошири."

Окупљања највиших државника су промовисале земље чланице Организације за сарадњу у очувању Амазона (АКТО), групе осам амазонских држава основане 1978. (чланице:  Боливија, Бразил, Колумбија, Еквадор, Гвајана, Перу, Суринам и Венецуела). Био је то тек четврти састанак блока у 45 година, а први посвећен друштвено-еколошким питањима.

Међутим, првобитни оптимизам председника Луле постепено је уступио место неслагањима и нелагодности.

Прва је била одлука тројице од осам шефова држава АЦТО-а да изостану са самита. Николас Мадуро из Венецуеле отказао је присуство због здравствених проблема, а уместо њега дошла је потпредседница Делси Родригез. Такође, еквадорски председник Гиљермо Ласо и Чен Сантоки из Суринама послали су министре спољних послова. Еквадорски лидер је своје одсуство правдао „унутрашњим политичким разлозима“, док је Сантоки указао да се самит поклапа са Даном имиграције Јаване, „веома релевантним датумом за Суринам“.

Касније, у уторак,у обраћању колегама шефовима држава колумбијски председник Густаво Петро позвао је на прекид истраживања нафте у Амазону – али је нашао мало присталица. „Ми смо на ивици изумирања живота. У овој деценији ми политичари морамо да доносимо одлуке. А шта радимо осим оваквих говора?...Морамо да декарбонизујемо, али оно што чинимо је истраживање гаса и нафте у шуми. То је потпуна глупост.”

Петров говор је можда био најдиректније усмерен на бразилску владу, која тренутно разматра истраживање нафте на ушћу реке Амазон , у осетљивом подручју уз обалу држава Амапа и Пара где се налази 15% бразилских мангрова . Пројекат би могао да утиче на читаву обалу реке Амазон, дуж које се 80% мангрова налази у три државе, који садрже неопходне врсте за репродукцију риба, мекушаца и ракова. Регион је такође дом аутохтоних народа и традиционалних заједница.

Колумбијски председник Густаво Петро назвао је „потпуном глупошћу“ причати о декарбонизацији, истовремено инсистирајући на пројектима екстракције угљоводоника у Амазону. (Фотографија: Cristian Garavito / Presidencia de Colombia, CC0)

Студије о истраживању региона до сада је блокирала ИБАМА, агенција за животну средину бразилске владе која је одговорна за процену ризика. Пројекту се противи и државна нафтна компанија "Петробрас", па чак и бразилски Конгрес. Лула је рекао да одлука на крају остаје на ИБАМА-и.

Осим Бразила, грађани Еквадора ће гласати о томе да ли ће подржати или забранити нафтне пројекте у Националном парку Јасуни, џепу мегабиодиверзитета амазонске прашуме, на референдуму који ће се спровести упоредо са председничким изборима 20. августа. У земљи је уведено ванредно стање након убиства једног од њених председничких кандидата у среду, иако су власти наговестиле да ће се гласање и даље одвијати по плану.

Белемска декларација не успева

Лула је у уторак најавио жељно ишчекивани кључни документ самита: Белемску декларацију , коју је потписало свих осам земаља и у којој се детаљно наводи 113 намера да се осигура заштита Амазона, његовог биодиверзитета и његових аутохтоних народа.

У тексту се, на пример, помиње потреба да се подстакну развијене земље да испоштују своје обавезе да мобилишу ресурсе за ове циљеве, укључујући и давно закаснили циљ обезбеђивања 100 милијарди америчких долара годишње за финансирање климе. Други наглашен циљ је јачање сарадње у борби против еколошких злочина, у настојању да се обузда сеча шума и регионално загађење.

Међутим, посматрачи су описали језик документа као нејасан и осудили да су изостављени заједнички циљеви амазонских земаља да  се заустави сеча шума и истраживање нафте у региону – што је био један од најишчекиванијих елемената.

Једна од ретких конкретних акција из декларације биће стварање центра за сарадњу полиције у бразилском граду Манаусу, у држави Амазонас. Према речима председника Луле, ова јединица ће имати 34 речне и копнене базе, које ће подржавати оружане снаге у борби против организованог криминала, као и интегрисани ваздушни саобраћај за исту сврху.

Бразилски председник Лула током преговора. Белемска декларација позива развијене земље да испуне своје годишње обећање о климатским финансијским средствима од 100 милијарди долара, али је изостављена посвећеност нултом крчењу шума у ​​Амазонији. (Фотографија: Cristian Garavito / Presidencia de Colômbia, CC0)

Марсио Астрини, генерални секретар Опсерваторије за климу, највеће бразилске коалиције организација за одрживост, остао је разочаран декларацијом: „Документ је далеко од било каквог конкретног одговора на постојеће проблеме.

„Свет је у пламену, није могуће да имате скуп државника осам земаља, а да они не могу да ставе у документ да сеча мора да се заврши."

За Астринија, документ је „само добар у поређењу са чињеницом да раније није постојао”. Он је, међутим, похвалио Амазонске дијалоге, паралелни састанак одржан 4-6. августа у Белему, коме је присуствовало 30 000 Амазонаца, укључујући организације цивилног друштва, староседеоце и припаднике традиционалних заједница. „Дискурс [на догађају] је био јасан: сеча шума мора бити заустављена и у Амазону више нема места за нафту“, рекао је он.

Фани Куиру Кастро, поглавица из народа Витото у јужној Колумбији и шеф Координације домородачких организација Амазонског басена (COICA), рекла је да је забринута због непостојања конкретних циљева: „Угљоводоници и нафта озбиљно утичу на здравље староседелачких народа, посебно у Еквадору, Колумбији, Перуу и Бразилу. Обавезе нису јасне и аутохтони народи се третирају на индиректан начин.

Поред критика на рачун самита лидера, Фани Куиру Кастро је овај догађај такође видела као позитивно отварање дијалога: „Са наше стране, ми ћемо наставити да вршимо притисак. У мојој култури, најбољи излаз за проналажење решења која воде ка стварној акцији је дијалог.”

У интервјуу бразилској државној телевизији, министарка за животну средину и климатске промене те земље, Марина Силва, рекла је да амазонске државе нису могле да поставе циљеве за нулту сечу шума због недостатка консензуса, али је истакла да су Бразил и Колумбија већ установили индивидуалне обавезе.

„Преговарачки процес је увек посредован процес, нико никоме не може наметнути своју вољу. Дакле, ради се о постепеним консензусима: пошто имамо неке консензусе, стављамо их у документ“, рекао је Силва.

Крчење шума и прекретница

Лусиана Гати, истраживач на бразилском Националном институту за свемирска истраживања (ИНПЕ), објаснила је да је крчење шума природног дрвећа већ достигло 17% у целој Амазонији; у Бразилу је 20%.

„Тачка без повратка процењена је на 40% искрчености шума, али недавне студије које разматрају збир утицаја глобалног загревања и крчења шума поставиле су границу између 20% и 25%“, рекла је Гати.

„Амазон није за соју, кукуруз, стоку и дрво. Амазон је наша фабрика кише, наша гаранција климатских услова – опстанка“, додала је она.

Бразилска министарка за аутохтоне народе Соња Гуажажара учествовала је и у Амазонским дијалозима и на Амазонском самиту. У јануару се њена етничка група суочила са пет оружаних напада у држави Марањао, у којима су три особе погинуле. (Фотографија: Palácio do Planalto, CC BY-ND)

Самиту су присуствовали и лидери из других земаља изван АЦТО-а. Међу њима су биле личности из других кључних прашумских држава у свету: председници Републике Конго и Демократске Републике Конго, представник председника Индонезије, амбасадор Француске у Бразилу – који представља амазонску територију Француске Гвајане – и делегат из Норвешке, највећег донатора бразилског Фонда за одрживи развој биома Амазона.

Они су били потписници сличне, али много сажетије декларације, која такође не садржи конкретне циљеве већ само појачава позив развијеним земљама да обезбеде ресурсе за финансирање климатских промена.

Током самита, бразилски министар рударства и енергетике, Александар Силвеира, такође се састао са делегацијом Уједињених Арапских Емирата, у којој је био председник предстојећег климатског самита УН КОП28, Ахмед ал-Џабер, како би разговарали о инвестицијама у природни гас и енергетску транзицију Бразила.

„Сада амазонске земље треба да спроведу ове идеје у пракси, креирајући план са специфичним акцијама, јавним политикама и временским оквирима“, рекла је Адријана Лобо, директорка Глобалног присуства и националних акција у Светском институту за ресурсе. Она је додала да морају да развију и „стратегију за привлачење инвестиција потребних да се ово оствари“.

Земље Амазона ће настојати да консолидују основу самита у Белему на КОП28 у УАЕ крајем новембра, где ће циљеви крчења шума и постепено укидање фосилних горива вероватно бити међу најспорнијим темама дебате.

Аутор: Катарина Барбоза

Извор: Diálogo Chino

Превод: Ћирилизовано за Макроекономију