Пол Крејг Робертс: "Рат против тероризма" у ствари је рат против муслиманских земаља које воде спољну политику независно од Вашингтона и Израела

Извор: Dr. Paul Craig Roberts: “The War on Terror Is Really a War on Muslim Countries with Foreign Policies Independent of Washington and Israel” - American Herald Tribune

American Herald Tribune: Ви сматрате да се никада не сме уздати у ма какав споразум са Вашингтоном. Шта нас историја учи у том погледу?
Има један натпис на мајцама што каже: "Наравно да смеш веровати америчкој влади - питај Индијанце." Опет, неке владе су поузданије од других. Реган је, на пример, рекао да ће окончати стагфлацију и ми смо то учинили. Реган је такође рекао да жели да оконча и хладни рат, што смо и урадили. Ајзенхауер нас је упозорио на опасност за демократију од војно-индустријског комплекса, на шта се нисмо обазирали.

Изгледа да када год постоји прилика да се добро ућари ако си на власти, а влада је у рукама оних са скривеним плановима, ти планови се остварују и намећу варањем народа. На пример, "Рат против тероризма" у ствари је рат против муслиманских земаља које воде спољну политику независно од Вашингтона и Израела; то је рат против слободе грађана у САД и у државама Блиског истока које су препрека ширењу Израела. Али Вашингтон глуми да води "рат за демократију", "рат за ослобођење од тероризма", итд.

Руси су научили, бар је до сада требало да науче, да ниједан споразум с Вашингтоном не значи ништа. Када се Русија сагласила с поновним уједињењем Немачке, обећано јој је да се НАТО неће ширити на исток, али га је Клинтонов режим дотерао до руске границе. Бушов режим је погазио Споразум о антибалистичким ракетама, чији су силоси сада тик уз Русију.

Није потребно бити нарочито паметан да би се увидело да је реч Вашингтона у већини случајева безвредна.

Зашто државе Европске уније називате америчким вазалима? И која је цена тог вазалства?
Читава Европа, Канада, Велика Британија, Аустралија, Јапан и Јужна Кореја су вазали Вашингтона. Није им дозвољено да воде независну спољну и економску политику. Европа, на пример, нема никакве користи од сукоба с Русијом, али мора да се сукобљава - наредио Вашингтон. После распада СССР-а, НАТО је изгубио сврху, али је претворен у средство за вршење ратних злочина по Блиском истоку, Србији и Северној Африци. Европски лидери, сви осим Шарла де Гола, служе Вашингтону, а не свом народу. Ниједан вазал Вашингтона није суверена држава. Да је Француска, на пример, суверена држава, сама би одлучивала о пословаљу француских компанија са Ираном. Али Француска није суверена, па њене велике банке морају да Вашингтону исплате милијарде и милијарде долара зато што финансирају компаније које раде са Ираном. Ту је и пример француског бродоградилишта које је саградило ратне бродове за Русију, али је натерано да не испоштује уговор. Или Немачка, коју је Вашингтон пре недељу дана упозорио да ће бити кажњена ако буде учествовала у пројекту гасовода из Русије "Северни ток 2".

Таквих примера има колико хоћете.

Често критикујете Русију зато што настоји да умири Вашингтон. Зашто сматрате да се Русија компромитује?

Не критикујем Русију зато што сматрам да окреће и други образ да би се споразумела с Вашингтоном. Поштујем настојања Русије да се избегне рат. Оно што чиним је истицање питања да ли такав миротворачки труд у ствари води к рату. Брине ме што Путиново толерисање увреда и провокација изазива још сличних акција Вашингтона, и што то може довести до ситуације да Русија нема другу алтернативу осим рата. Сматрам, и то сугеришем, да би руско "доста, бре" послало поруку која би упозорила Европу на агресију Вашингтона и довела до тога да Европа усвоји независну политику према Русији, а што би умањило опасност од рата.

Може ли Русија да, у Сирији, балансира између Ирана и Израела?

Ако руско руководство не схвата да блискоисточну политику Вашингтона одређује Израел, онда је неспособно. Израел хоће дестабилизацију Сирије и Ирана зато што те две државе подржавају и снабдевају Хезболах, либанску милицију која је два пута спречила покушаје Израела да заузме југ Либана и његове водне ресурсе. Што значи, ако Израел може да користи америчку војску за чишћење сопственог непријатеља, с њом може да ради шта год хоће.

Руско руководство сигурно схвата да је дестабилизовани Иран по Русију опаснији него дестабилизована Сирија.

Чувена је Ваша изјава: "Русија може постати део Запада само ако се пода хегемонији Вашингтона." Хоћете ли је елаборирати?

Сједињене Америчке Државе су империја која, као некада Римска империја, не толерише да друге државе буду независне. Основе америчке спољне политике у 21. веку обнародовао је 1991. године главешина Пентагона Пол Волфовиц. По "Волфовицевој доктрини", основни циљ америчке спољне политике је спречавање оснаживања држава - посебно Русије - које би могле да угрозе унилатерализам Вашингтона. "Волфовицева доктрина" је на снази и данас, а налаже и разлог је што се Русија и њен председник сатанизују најневероватнијим лажима и лажним оптужбама, од када су спречили Обамине планове за свеопшти напад на Сирију и бомбардовање Ирана. Неоконзервативце мори што су Русија и Кина толико ојачале да могу, једине у свету, да се успротиве вољи Вашингтона.

Како се носити са САД? Који је најбољи начин?

За Русију, Кину, Иран и Северну Кореју, најбољи начин да се носе с Вашингтоном је да га не зарезују и да гледају сопствена посла. Те државе би требало да сасвим изађу из свих система којима их Запад контролише, као што су СВИФТ ( SWIFT), интернет на америчким основама, доларски систем за трансакције, рачуни у западним банкама, стране невладине организације, медији у страном власништву, "стране инвестиције" и стране банке. Ово углавном важи за Русију и Кину, јер Северна Кореја је ионако затворена, али се зато Иран делимично отворио, што је доказао покушај са "зеленом револуцијом", коју је пре пар година финансирао Вашингтон.

Истину говорећи, америчка пропаганда је, од Другог светског рата наовамо,  била најделотворнија сила на свету  У свакој земљи, осим можда у Северној Кореји, има бића која још верују америчкој пропаганди и желе све што она заговара.

Рекосте: "Проблем Вашингтона са Ираном никада није био ирански нуклеарни програм.". Шта јесте?

Вашингтон има две иранске муке: а) Иран је суверена земља спољне политике супротне интересима Вашингтона; б) Иран је трн у оку Израелу, јер подржава Хезболах, који онемогућава израелско анектирање југа Либана.

Недељу дана пре потписивања нуклеарног споразума са Ираном написали сте: "Измишљени 'нуклеарни' проблем служи као параван намери Вашингтона да скрши независност Ирана, али ирански медији и иранска влада и даље следе 'наратив' Вашингтона и његових преститутки, лажни проблем прихватајући као да је стварни. Стога ће бити чудо ако Иран преживи." Да ли се од тада нешто променило?

Нисам рекао да је Иран погрешио што је потписао споразум. Другог избора није ни имао. Непотписивањем би изгубио заштиту Русије. Напросто сам упозорио Иран да се Вашингтон неће придржавати споразума и да ће из њега изаћи што брже буде могао. Показало се да сам био у праву. Међу првим стварима које је Трамп учинио као нови амерички председник било је повлачење из тог међународног споразума и махање санкцијама другим државама потписницама ако не учине исто.

За Трампа, Иран је мука господара, Државе Израел. Свако иоле обавештен зна да Иран нема никакав пројекат нуклеарног наоружања, јер га је, чак и по извештају ЦИА-е, одавно напустио. Иран се придржава потписаног. Сада је питање да ли ће и Британија, Француска и Немачка држати до своје речи или ће се повиновати наређењу Вашингтона. Јасно је да ће Русија и Кина, осим ако им руководства одједном не полуде, поштовати договорено.

Које бисте практичне мере предложили Иранцима да предузму у погледу повлачења САД из споразума?

Одговор је суштински истоветан одговору на Ваше шесто питање: Иран би требало да се повуче из свих система којима Запад контролише друге државе.

Иран би требало да тражи безбедносне споразуме са руско-кинеским савезом; да своје нафтно богатство користи на добрит грађана и за улагања у руску и кинеску привреду; и да, заједно са Кином, улаже у послове с другим азијским државама. Иран би требало да једном схвати да је његова религија интерна ствар и да је не треба извозити,  да  циљ треба да буде сопствени просперитет.

Што значи да је иранском руководству потребна подршка сопственог народа, а не да се Ираном влада као Америком, у сопствену, корист властодржаца, и богатих.

Иран, исто као Русија, настоји да има високоморално становништво имуно на деструктивне утицаје Запада.

Али, питање је да ли Руси и Иранци могу да одоле западњачком развратништву и следе свој пут.

https://ahtribune.com/

Претходно: Пол Крејг Робертс: "Западна демократија" постаде оксиморон

Препорука (још једном): How Long Can The Federal Reserve Stave Off the Inevitable? -- Paul Craig Roberts
Paul Craig Roberts

"When are America’s global corporations and Wall Street going to sit down with President Trump and explain to him that his trade war is not with China but with them? The biggest chunk of America’s trade deficit with China is the offshored production of America’s global corporations. When the corporations bring the products that they produce in China to the US consumer market, the products are classified as imports from China..."


Извор: Dr. Paul Craig Roberts: “The War on Terror Is Really a War on Muslim Countries with Foreign Policies Independent of Washington and Israel” - American Herald Tribune
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу и Вордграјндеру

Коментари