Измене руског устава ступиле на снагу без референдумске потврде а да Руси нису ни свесни тога

Нисте ни знали, али измене Устава су већ ступиле на снагу. Формално је то управо тако. Али ће ипак бити накаквог гласања

Фотографија: Евгениј Бијатов/Спутњик/АФП

Од данас живимо у другој земљи. Јуче је законодавна власт, више од две трећине уставних субјеката* Руске Федерације одобрило измене Устава Руске Федерације.

Као резултат ове законске процедуре, примењеује се Члан 136. Устава Руске Федерације, који каже: „Измене и допуне поглавља 3 до 8 Устава Руске Федерације доносе се на начин прописан за усвајање савезног уставног закона, а ступају на снагу након што их двотрећинском већином одобри законодавна власт и најмање две трећине субјеката Руске Федерације. "

Подсетимо, поступак промене савезног устава је такав да је за њега потребна најмање трочетвртинска већина укупног броја чланова Савета Федерације и најмање две трећине укупног броја посланика Државне думе. Ову већину су примениле и Државна дума и Савет Федерације.

Сада, усвојене Амандмане "О унапређењу уређивања неких питања организације и функционисања јавне власти" на Устав Руске Федерације, треба да потпише председник Руске Федерације, у року од 14 дана, и да буду проглашени.

Скрећемо вам пажњу на чињеницу да председник Руске Федерације сада нема право да то не потпише или уложи вето.

Дакле, амандмани о којима смо у расправи толико ломили копља „Шта треба учинити?“ су већ данас ступили на снагу.

Сада нико, ни Савезна скупштина, ни председник Руске Федерације, ни Уставни суд Руске Федерације, па чак ни правно безначајни сверуски референдум, немогу да их пониште. Да би се то постигло, потребно је увести нове амандмане у Устав, поништавајући тек усвојене амандмане и поновно прићи кроз целу процедуру.

Прича за децу у којој нам је речено да ће амандмани бити упућени Уставном суду како би се потврдила њихова уставност је само прича за децу.

Према ставу 2 члана 124 Устава Руске Федерације, Уставни суд Руске Федерације на захтев председника Руске Федерације, Савета Федерације, Државне Думе, једне петине чланова Савета Федерације или заменика Државне думе, Владе Руске Федерације, Врховног суда Руске Федерације, законодавних и извршних органа конститутивних субјеката Руске Федерације. решава случајеве поштовања Устава Руске Федерације савезних закона, управних аката председника Руске Федерације, Савета Федерације, Државне Думе, Владе Руске Федерације.

То јест, надлежност Уставног суда Руске Федерације не укључује проверу уставности измена и допуна Устава Руске Федерације, посебно пошто су оне ступиле на снагу.

Они им могу приговорити, али зар није председник већ говорио о провери уставности Закона Руске Федерације о измени Устава Руске Федерације „О побољшању уређења неких питања организације и функционисања јавне власти“? А уставни суд може да провери уставност савезних закона. Али обратите пажњу на назив: "Закон Руске Федерације о измени Устава Руске Федерације." то јест. ово није савезни или савезни уставни закон, као што се закони које доноси Државна дума обично називају, већ правни акт са посебним статусом (код нас се то назива амандман на устав-прим.прев.).

И овде се поново пали мина, коју је Јељцин поставио Уставом Руске Федерације 1993. године. Дана 31. октобра 1995. Уставни суд Руске Федерације усвојио је резолуцију бр. 12-П „У случају тумачења члана 136. Устава Руске Федерације“, која гласи: „Одредбе члана 136 Устава Руске Федерације могу се спровести само у облику посебног законског акта о уставној измени, који има посебан статус који се разликује од савезног закона и савезног уставног закона. "

То јест, овај правни акт у свом правном статусу је виши од савезног закона и савезног уставног закона. А Уставни суд Руске Федерације нема право да разматра уставност таквог закона о изменама.

То јест, Путин, председничка администрација и Државна Дума увели су нас у такво правничко "живо блато", из којег ћемо се сада врло, врло тешко извући.

Што се тиче необавезујућег сверуског референдума, то није предвиђено важећим Уставом Руске Федерације и законодавством Руске Федерације и у природи је само "трешња на торти". Или боље речено, ово је изгласавање поверења председнику Путину. Она нема правну снагу, а Путиново обећање да ако амандмани не буду подржани гласањем, они неће бити уведени у Устав Руске Федерације, представља „обећање ради обећања“ карактеристично за председника.

Касно, Владимире Владимировичу!

Након јучерашњег гласања законодавних тела конститутивних ентитета Руске Федерације, амандмани су ступили на снагу и ви морате, у року од 14 дана, само да потпишете закон који већ правоснажан и објавите га. И сада нико, ни ви, ни Државна дума, ни Уставни суд, па чак ни Господ Бог, немају право да те амандмане пониште.

Аутор: посланик трећег и четвртог сазива Државне думе Виктор Алкснис

Извор: Накануне 
Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано

Назарбајев открио Путину тајну своје политичке дуговечности

Казахстан је за Русију, постао политички времеплов 

Нурсултан Назарбајев. Фотографија:
www.elbasy.kz

 

Бивши председник Казахстана Нурсултан Назарбајев је током своје посете руској престоници обишао и Московски државни универзитет. Ломоносов, где се састао са ректором Виктором Садовничим. Елбаси (вођа нације) је, као што је познато, почасни доктор руског универзитета, и управо овде је 1994. године обзнањена идеја о стварању интеграције бивших совјетских република. У предвечерје овог обиласка, руски председник Владимир Путин захвалио је Назарбајеву на развијању „свог чеда“ - Евроазијске економске уније (ЕАЕУ).

Назарбајев је подсетио да је постао почасни председавајући ЕАЕУ на захтев Владимира Путина, напомињући добре изгледе за регионално економско удруживање. Елбаси се захвалио руском лидеру што је нашао прилику за сусрет, упркос "бурним" догађајима: паду цене нафте и расправи о променама устава Руске Федерације. Назарбајев је нагласио да помно прати дешавања у руској политичкој арени и да му се свиђа оно што се дешава. Напоменуо је, да не би треба бити никаквих двосмислености у било чему. "Ово је наша политика", нагласио је казахстански вођа.

Посета првог председника Казахстана Москви делује прилично спонтано. Дан раније, заменик председавајућег Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев посетио је Нур-Сулатан (престоницу Казахстана - прим.прев.). На састанку са председником Касимом Жомартом Токајевим разговарано је о току уставне реформе у Руској Федерацији и политичким процесима у Казахстану. Оно о чему су разговарали у Библиотеци (како називају резиденцију Назарбајева. - прим.нов.) досада није познато. У саопштењу за јавна гласила указује се да су стране разговарале о спољнополитичким питањима. Међутим, већ сутрадан Назарбајев је разговарао с Путином и "разматрао распоред личних састанака". Највероватније, су неке нијансе посете руског госта натерале Елбасија да поразговара са Путином очи у очи. Према резултатима преговора, експерти верују да је Назарбајев одобрио евроазијски модел руског преноса власти.

„Казахстан је политички времеплов за Русију“, рекао је за НГ Јуриј Солозобов, директор међународних програма Руског института за националну стратегију. „Било је разлога да се верује да ће се технике и политичке стратегије уставне реформе и стварања установе вође позајмити и применити у Русији.“

Подсетимо да су 1999. године одржани други председнички избори у Казахстану. Били су ванредни. Убедљиву победу остварио је Назарбајев. Уставни савет признао је, у јуну 2000. године, Назарбајеву овај председнички мандат као први, пошто су претходни избори одржани по одредбама старог устава. Након тога, у складу са амандманима из 2007. године, направљен је изузетак за Назарбајева - ограничење за два председничка мандата је поништено. То му је омогућило да се кандидује неограничен број пута као председник, који је дао посебан допринос стварању земље. „У исто време, Назарбајев није постао "узурпатор са истока", како су писала западна гласила, сваки пут је излазио на биралишта и потврђивао свој високи легитимитет а тачно пре годину дана је добровољно поднео оставку, схвативши да је време да преда узде човеку који ће наставити његов курс. Оно што је посебно важно, када је у Казахстану 2017. разговаранп о уставној реформи, постојала је претпоставка да ће то искуство бити примењено и у Русији. Ограничење броја мандата, ће за Владимира Путина, као личност која је дала посебан допринос развоју земље бити укинуто “, рекао је Солозобов.

Према стручњаку, и друге постсовјетске земље кренуле су путем Казахстана. Тамо где постоји јак председник, постоји и снажна држава, управаљање и ублажавање унутрашњих сукоба и одговор на спољне изазове. И напротив, тамо где је слаб председник, постоје неуспешни државни пројекти, слаба власт и слаба привреда. „Искуство Казахстана важно је из два разлога. Прво, Казахстан је успешно реализован пројекат од стварања државе до промене политичке власти. Ако се сада успешно одрже парламентарни избори у Казахстану, тада ћемо видети потпуну слику образовања нове политичке класе, обнављање и настављање рада на стварању успешне земље. Други разлог - Казахстан је показао да није потребно следити пут политичке узурпације власти, претворити се у диктатуре, увек постоји могућност преношења власти, њеног избора и њене смењивости. Тако је говорио и Путин. Казахстан је, као једна од најуспешнијих држава на пост-совјетском простору, показао Русији прилику за њен демократски развој “, рекао је Солозобов.

Аутор: Викторија Панфилова

Извор: 

Назарбаев поделился с Путиным опытом политического долголетия

 Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано

Аљбин Курти: Са Србијом само као са себи равном

Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Доследно више заинтересовани шта мисли непријатељ него пријатељ, преносимо превод ауторског чланка тзв. председника владе тзв. Републике Косово, објављеног у "Франфкфуртер алгемајне зајтунгу".

Са Србијом само као са себи равном

Односи између Косова и Србије могу се нормализовати само ако се државе договоре о правилима и начелима, која ће обе поштовати

Ауторски чланак, Аљбина Куртија*,

Аљбин Курти. Фотографија: Билд / АФП

Брз договор између Косова и Србије је добар, добар споразум је бољи. Добар договор, међутим, мора бити заснован на демократским принципима да би био окруњен дугорочним успехом. Реципроцитет према Србији који захтева косовска влада, а који има за циљ стварање праведних почетних услова за одржив споразум, у кратком року представља важан корак у постизању економске и политичке стабилности између Косова и Србије. Дугорочно гледано, то је важан корак ка изградњи добросуседских односа до њихове потпуне нормализације.

Међутим, може доћи до нормализације међународних односа само ако се „нормализујуће“ стране договоре о правилима и начелима које ће обе стране поштовати. Добра воља и сусрети „на равној нози“ предуслов су за све преговоре који су усмерени на успостављање мирних односа. Политика која има за циљ одмазду је краткотрајна и без перспективе. Позивамо Европску унију и Сједињене Државе да надгледају поступак и унапред дефинишу мере које треба предузети у случају непоштовања начела и било каквих кршења споразума. Изборно обећање моје странке "Ветевендосје" (Самоопредељење) као напредне снаге левог центра, а такође и нашег десничарског конзервативног коалиционог партнера, није освета, већ управо то начело једнакости и правде за изградњу конструктивних, билатералних (трговинских) односа.

Од наше претходне владе наследио сам царину од 100 посто за увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине. Међутим, начело реципроцитета је увек био водећи принцип моје странке. Поред тога, реципроцитет црпи додатну снагу из концепта равноправности и свеприсутан је у међународним односима. Истрајавање на миру и равноправности водећа су начела косовске владе, чији сам премијер од почетка фебруара. Узајамно поштовање од суштинског је значаја за постизање ових циљева, јер ће само на тај начин могући договор имати заиста позитиван утицај на живот људи.

Споразуми склопљени присилом и претњама који нису засновани на међусобном поштовању нису вредни папира на којем се ми потписујемо. Због тога, као знак наше добре воље и спремности за решавање политичких спорова, желимо да укинемо царину за сировине* увезене из Србије и Босне и Херцеговине од 15. марта 2020. године. Заузврат, позивамо Србију да оконча кампању против признавања независности Косова и уклони нецаринске баријере у трговини. Ако српска страна овде покаже добру вољу, косовска влада ће, од 1. априла 2020. године, привремено, у трајању од 90 дана, укинути увозне царине за сву робу из Србије и Босне и Херцеговине. Надамо се да ће Европска унија понудити визну либерализацију косовској страни пре самита у Загребу 7. маја.

У случају да Србија не поштује добру вољу косовске владе да уклони економске, трговинске и политичке препреке, те настави своју међународну кампању против Косова и не уклони постојеће баријере у трговини, почећемо од 1. априла постепено да примењујемо начело реципроцитета, најпре у трговини, а затим и у целокупној привреди и у политици. Тада ћемо се морати усресредити на наше најважније домаће циљеве, који су битни за живот људи: радна места и владавину закона. За то ћемо се свим средствима борити против корупције и на тај начин водити рачуна о привредном развоју наше земље.

* председник тзв. владе, шиптарских власти на Косову и Метохији - прим.прев.

** само на сировине али не и на сву осталу робу - прим.прев.

Извор: Франкфуртер алгемајне зајтунг
Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано

Аустријски магазин Космо: ЕУ више не признаје српске универзитетске дипломе

„ОДБИЈЕНО“

Европско удружење за осигурање квалитета у високом образовању – ЕНКА одузело је, 20. фебруара 2020. године, пуноправно чланство Србији. То може имати последице за све Србе са универзитетском дипломом.

Како „Србија данас“ и друга српска гласила извештавају, ЕНКА је ставила Србију, чијом просветом управља министар Младен Шарчевић, у статус земље „под надзором“. Европско удружење за осигурање квалитета у високом образовању такође је од Србије затражило да у следеће две године испита све притужбе у образовном систему, да би поново добила пуноправно чланство.

Из тог разлога, министар Шарчевић основао је национално тело за акредитацију и контролу квалитета у сектору високог образовања, под вођством Симе Аврамовића и Јелене Кочовић. Њихов посао је био да исправе пропусте. Међутим, ово тело у томе није успело, због чега Србија више није део ЕНКА. 

Последице за Србе са универзитетском дипломом

Европско удружење за осигурање квалитета у високом образовању је најпознатија и најзначајнија организација ове врсте у Европи. Губљење пуноправног чланства ће сада створити проблеме у вези са признавањем српских универзитетских диплома у земљама ЕУ. Чланство у ЕНКА је гаранција квалитета. Србија је сада наведена као придружена чланица.

Извор:

Serbische Uni-Diplome in der EU nicht mehr anerkannt?

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано

Милан Челик: Zrakoplovi ili zrakopadi? (Авиони или зракопади?)

Поштовани читаоци Србском културном центру „Ћирилица“ Београд придружио се и господин Милан Челик који живи и ради у САД.

 Ово сажето и концентровано мишљење са оригиналним насловом, ћирилизовано и употпуњено википедијалном анализом за почетак постаљамо на сајт  Србског културног центра „Ћирилица“, а за остале анализе надамо се да ће простор уступити блог „Ћирилизовано“.

 

Ћирилизовао и посрбио: Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији и википедијски извор

 

 

http://www.ћирилица-скц.срб/

Zrakoplovi ili zrakopadi? (Авиони или зракопади?)

Из овог се види мизерно стање хрватске авијације од почетка до данас. Они су се одлучили да се тиме не баве и своје небо дали Мађарима на чување као и Словенија. Ни Албанија, ни Босна ни ЦГ немају борбене авионе док Србија постепено јача одбрамбени капацитет. Хрватска је требало да од Израела купи расходоване Ф-16 ловце, али се то није обистинило јер је било и корупције и америчке забране, да би на крају своје крнтије продала, тражећи превише. Чујем да је Русија Србији званично понудила и С 400.

Ваздухопловне несреће

• 24. јуна 1992. срушен МиГ бр. 101 између Дервенте и Прњавора у БиХ, погинуо пилот пуковник Анте Радош
• 14. септембра 1993. код Вргинмоста срушен је МиГ-21 број 103 – ‘Осветник Вуковара’при чему је погинуо пилот Мирослав Перис
• 12. априла. 1995. код Ђакова је током вежбе пао МиГ 21 при чему је погинуо пилот Златко Мејашки
• 12. маја 1995. код Босанске Градишке срушен је МиГ-21. Пилот Рудолф Перешин се катапултирао и после тога му се губи траг.
• 14. августа 1996. код Велике Горице на повратку са задатка пао је МиГ 21. при чему је погинуо пилот Иван Боснар.
• 20. јула 2004. догодила несрећа са хеликоптером Ми-8 у сплитским Дивуљама, када се хеликоптер ХРЗ-а при слетању неконтролисано срушио с неколико метара висине, ударио о тло и преврнуо се. Четворочлана посада хеликоптера задобила је лакше телесне повреде.
• 9. јула 2007. у паду хеликоптера Ми-8 у касарни 204. бригаде у Вуковару погинуле су три особе, а повређено је седам особа. Недуго након узлијетања хеликоптер Ми-8 је са висине од педесетак метара пао на паркирано возило војне полиције.
• 23. септембра 2010. током извођења вежбе на војном полигону „Еуген Кватерник“ на Слуњу, на подручју северно изнад Плашког, два авиона типа МИГ-21 имала су судар у ваздуху на око пет хиљада метара висине. Оба пилота су се успешно катапултирала и преживели несрећу.
• 5. августа 2014. МИГ-21 се срушио поред Велике Горице приликом покушаја слетања након летачког програма поводом Дана победе и домовинске захвалности.
• 27. јануара 2020. у Зларинска каналу, поред места Заблаће у паду хеликоптера ОХ-58Д Киова Варриор , број 327, смртно су страдали пилоти мајор Марин Кларин и натпоручник Томислав Батурина. ^[2      

Хрватско ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана – Википедија

Опрема [ уреди ВЕ | уреди ]

За обуку пилота ХРЗ располаже са 5 авиона Злин З-242Л , 17 авиона

Хеликоптер "кајова"

 Пилатус ПЦ-9М и 8 хеликоптера Бел 206Б-3 .
Надзвучну компоненту чине 8 ловачких авиона Микојан-Гурјевич МиГ-21бисД и 4 тренажна МиГ-21УМД , које ће од 2020. постепено заменити нови вишенаменски борбени авиони.
За учествовање у борби против шумских пожара ХРЗ поседује 6 наменских авиона Боинг ЦЛ-415 и 6 Ер трактор АТ-802 .
У саставу ХРЗ-а се налази 10 вишенаменских хеликоптера Мил Ми-171Сх и 14 транспортних хеликоптера Мил Ми-8 у различитим варијантама. До 2020. се планира у употребу увести 2 вишенаменска хеликоптера Сикорски УХ-60М за потребе специјалних јединица, након чега се планира купити и цела ескадрила која ће заменити застареле хеликоптере Ми-8 ^[13] . Током 2017. године у службу је уведено 16 извидничких хеликоптера Бел ОХ-58Д (Р) .

ДА ЛИ ЈЕ ВАШИНГТОН УВАЛИО ХРВАТИМА Кајове

Два делимично модернизована транспортна авиона Антонов Ан-32Б су приземљена и понуђена на продају. Три старија тренажна авиона ПЦ-9М продата су 2017. Последњи од седам борбених хеликоптера Мил Ми-24В повучени су из употребе 2006. те су такође понуђени на продају од 2015. године.
Окосницу противваздушне одбране чине самовозни системи кратког домета Стрела 10ЦРОА1 , лаки преносни системи Стрела 2 и Игла те топови Бофорс Л / 70 и БОВ 20/3. Хрватска службено поседује совјетски далекометни противваздушни систем С-300 представљен на војном мимоходу 1995. Од 2004. његов статус се води као војна тајна те није познато да ли се налази још у Хрватској. До 2024. се планира увести у службу 4 битнице ПЗО система средњег до великог домета НАСАМС ^[14] .

Нови вишенаменски авион у ХРЗ-у [ уреди ВЕ | уреди ]

У марту 2018. године, Влада Републике Хрватске је, по препоруци комисије Министарства одбране, једногласно прихватила предлог о набави 12 вишенаменских авиона Ф-16Ц / Д Барак из Израела. Израелска понуда вредна 400 милиона евра уз саме авионе укључује и почетни пакет резервних делова (по авиону 3 резервна мотора), обуку пилота-инструктора у Израелу, симулатор летења вредан 20 милиона евра, изградњу нове и прилагођавање постојеће инфраструктуре у 91. и 93. Зракопловној бази те основни пакет наоружања.
Заједно са израелским Ф-16 у трци су учествовали и амерички Ф-16 Блок 70/72 (одбијен због високе цене-1.5 милијарди евра), грчки Ф-16 А / Б (одбијен због застареле технологије те због могућих трошкова након увођења у службу ), те шведски ЈАС 39 Грипен који уз високу цену (900 милиона евра) није задовољавао ни услове комисије да куповина буде спроведена кроз сарадњу две државе (Говернмент то Говернмент).
Након посете израелске делегације у Министарство одбране РХ 10 мај 2019. постало је и званично да ће Хрватска ипак морати, опет кренути у набавку новог вишенаменског авиона, сходно одлуци САД да одобри Израелу да прода своје Ф-16 Барак али би Израел морао вратит авионе у своје првобитно, то јест фабричко стање. Република Хрватска не пристаје на ништа друго осим изворног Ф-16 Барака, који је одабран на проведеном конкурсу. РХ ће морати спровести нови конкурс како би покушала да пронађе погодан вишенаменски авион који би испуњавао све савремене захтеве и услове. А такав конкурс могао би бити расписан током 2019-те. Мало је вероватно да ће због продужења целога процеса „ер полисинг“ над хрватским небом вршити италијански или мађарски ловци због истека ресурса на постојећим Миг-овима 21бис, но тренутно је то једна од опција. ^[15] [16]

У последње време се појављују информације о тзв. Плану Б, односно резервном плану према којем ће се Влада и комисија Министарства одбране водити уколико посао с Израелом пропадне. Шта тачно тај план садржи тренутно није познато, но постоје нагађања како из хрватских тако и америчких медија. Најлогичнија опција би била америчка донација 12 авиона Ф-16 Ц / Д Блок 40/42, које УСАФ постепено повлачи из службе, а на којима би Хрватска требала извршити СЛЕП програм, односно програм продужења животног века авиона те модернизацију на Блок 70/72 стандард за што се у последње време одлучује све више држава корисница старијих верзија авиона Ф-16. ^[17] [18]

---

Аутор: Милан Челик, САД
Извор: СКЦ "Ћирилица" Београд