Четвртина Немаца заправо су имигранти



Биће потребно као референца за неке будуће преводе...


© AP Photo / Michael Sohn

Више од четвртине становника Немачке су имигранти или имају имигрантско порекло, показују службени подаци за 2019. годину који су данас објављени.
Око 21,2 милиона, или 26 одсто укупног становништва има имигрантско порекло према подацима за 2019. годину, саопштио је Федерални завод за статистику, преноси Танјуг.

То је повећање од 2,1 одсто у односу на годину пре, саопштио је Завод, пренео је АП.

Највећа појединачна група, око 13 процената свих људи који имају имигрантско порекло, пореклом су из Турске, или имају корене у тој земљи, саопштио је Федерални завод за статистику.

За њима следе људи који су пореклом или имају корене у Пољској и Русији.

Укупно 65 процената свих имиграната у Немачкој имају европске корене.
У Немачкој се за некога сматра да има имигрантску позадину ако му је бар један од родитеља рођен изван Немачке.

Око 11,1 милиона људи или 51 проценат са имигрантском позадином је рођен у Немачкој.

Још увек постоји велика разлика између броја имиграната који живе у западном и источном делу Немачке.

У Бремену на северозападу Немачке постоји највећи проценат популације која има имигратску позадину - 36,5 одсто, док у источној држави Турингији има само 7,8 одсто становника са имигрантким пореклом.


IИзвор: Спутњик

Коме смета филозофија?


Иван Вучковић

Недавно, листајући нове програме за поједине смерове (нпр. електротехничар енергетике) приметио сам да филозофије у програму (за четврту годину) више нема.

Дакле, кроз пар година филозофија у оквиру средњих стручних школа више неће постојати као предмет.

С обзиром на то да у средњим стручним школама радим – остаћу без часова, односно засигурно ћу постати технолошки вишак.

Међутим, нисам само ја у проблему већ све колеге широм Србије које су, нажалост, по свој прилици, „филозофи у средњим стручним школама“.

Очигледно – филозофија је „некоме“ почела озбиљно да смета. Питање је коме и због чега је сада пало на памет да лишава ђаке филозофије и филозофског мишљења?

Шта је то што „боде очи“ и „тера некога“ да се основ свих наука потпуно потисне и искључи? Ко су „мудраци“ који су решили да спроведу овакву „реформу школства“?

Поред проблема са часовима и радним местима средњошколских професора филозофије још већи те есенцијални проблем је тај што ће будуће генерације, остане ли овако, бити лишене опције да схвате шта значи аргументовано мислити те, дакле, сагледавати једну исту ствар кроз бесконачно много углова и начина.

Уколико и најмање познајемо општу културу – знамо да су најзначајнији умови свога времена (математичари, физичари…) увек уједно били и филозофи (нпр. Питагора, Леонардо да Винчи, Декарт, Лајбниц, Њутн…)
Сетимо ли се бар тога – јасно је да једно друштво не може да изроди истинске интелектуалце уколико ти исти нису спремни да оно чиме се баве сагледавају шире и дубље те константно напредују у мишљењу и промишљању онога чиме се баве.

Разговарајући недавно о овом проблему и са професором Ноамом Чомским (са којим сам већ дуго у контакту и од којег сам добио препоруке за САНУ) као и са неколико колега из Беча (где сам прошле године гостовао на универзитету) – јасно је да се сви слажу у једном – то су озбиљни државни просветни проблеми али то су проблеми нашег дворишта и ми сами морамо да их решавамо и, коначно, решимо.

Дакле, средњошколски професори ће морати да се уједине у намери да спасу оно што се спасити може. Та иницијатива је у многим сегментима већ активна.

Међутим, у тој борби – морају се укључити институт, САНУ (ту ћу лично пробати да се укључим), сви истински медији и сви филозофски факултети у земљи.

Ја већ дуго радим на промоцији филозофије и филозофског мишљења – поред реченог, у Бору, где сам рођен и где живим и радим, већ годину дана водим бесплатну малу градску филозофску школу „Линкеј“ за млађе средњошколце и старије основце, пишем, држим јавна предавања и сл.
Међутим, као што је речено, та се борба тиче свих нас.

Ми смо као народ склони „да филозофирамо“ док заправо не знамо шта то тачно значи и како да то стварно и радимо. Уколико искључимо филозофију из система средњошколског образовања – специфично српски глагол „филозофирати“ ће постати још тривијалнији и комичнији.

Многе колеге су се већ укључиле у борбу за спас филозофије и то је добро. У последње време се чак почело и са потискивањем Верске наставе (Веронауке) и Грађанског васпитања.

Позивам све људе да озбиљно схвате и промисле овај проблем. Данас још није касно да спасимо децу ових свакодневних хипербаналности – сутра ће можда већ бити…


Аутор: Иван Вучковић, средњошколски професор филозофије
Извор: Данас
Приредио, јер и НАТО кока неко зрно нађе, па да направимо изузетак и преузмемо чланак с „Данас“-а: Администратор
Преузето са: СКЦ "Ћирилица" Београд

Тројица стварних газда Америке

Изор за илустрацију: Гардијан


Зашто мегакорпорације прихватају "закључавање" због ковида?

Авиокомпаније, хотелски ланци...сви су сагнули главе кад је наређено закључавање. Зашто?

Требало би да су њихови директори тврдокорни и немилосрдни оперативци. А не побунише се. Зашто?

Могао бих да наведем више разлога. Али овде ћу се усредсредити на мало познату и запањујућу причу.

Почиње аналогијом. Замислите директора, запосленика компаније који је мотивисан да говори против закључавања и како би да са аргументима изађе у јавност. Али размишља о власнику компаније. А власник је у управном одбору чувене болнице.

Ух, јој. Па газда је медицински естаблишмент. Неверник што прича да је заључавање смешно, деструктивно и прекомерна цена неће му бити по вољи. Боље ћутати. Уклопити се и...терај даље.

ОК? Ваљда. Јер тројица најмоћнијих газда корпоративне Америке заиста имају чврсте везе с главним болницама, а управљају корпорацијама које поседују Корпоративну Америку.

Ајде?

Аха, та тројица су Лари Финк, Џозеф Хули и Мортимер Бакли.

Бакли је извршни директор (CEO) Вангард групе (Vanguard Group), Хули извршни директор Стејт стрита (State Street), а Финк извршни директор Блек рока (BlackRock).

Све три компаније су инвестициони фондови. Компаније за финансијске услуге.

Бакли је сада члан Управног одбора Дечје болнице у Филаделфији (Children’s Hospital of Philadelphia), а од 2011. до 2017. године био је његов председник. Хули је председник председничког већа Опште болнице Масачусетс (Massachusetts General Hospital). Финк је копредседник Управног одбора Њујоршког Лангон медицинског центра (NYU Langone Medical Center).

Да сад погледамо њихове компаније: Стејт стрит, Блек рок и Вангард - познате као Велика тројка (The Big Three). Нека нам извор буде чланак "Ове три фирме поседују корпоративну Америку", аутора Јана Фишнера, Елке Химскерка и Хавијера Гарсија-Бернарда:

"Заједно, Блек рок, Вангард и Стејт стрит имају скоро једанаест хиљада милијарди долара под својом управом (11,000,000,000,000)...

Открили смо да је Велика тројка, узета заједно, постала највећи акционар у 40% свих јавно објављених фирми у Сједињеним Државама...

Током 2015. године, тих 1 600 америчких фирми (40%) укупно је имало приход од око 9.1 билиона, тржишну капитализацију више од 17 билиона долара, и запошљавало више од 23.5 милиона људи...

По S&P 500 - референтном индексу највећих америчких корпорација - ситуација је још екстремнија. Заједно, Велика тројка највећи је појединачни акционар у готово 90% компанија уврштених у С&П 500, укључујући Епл, Мајкрософт, Ексон-Мобајл, Џенерал електрик и Кока-колу...

Оно што је неспорно је да Велика тројка има и остварује гласачка права везана за ове акције. Због тога их директори морају схватити као власнике дефакто...

Без обзира желела то или не, Велика тројка је накупила страшну акционарску моћ, а граби је и даље...

У многом погледу, процват индексних фондова претвара Блек рок, Вангард и Стејт стрит у нешто што подсећа на јефтине јавне сервисе са скоро па монополистичким положајем."


Стога, ако плаћени извршни директор корпорације чији је главни акционар Велика тројка ма и помисли да се побуни против консензуса медицинског естаблишмента, мора знати, а и зна, да су газде Велике тројке чврсто повезани са медицинским комплексом САД.

Што му, уз све остало, даје још један разлог и оправдање да заборави на своју некадашњу отреситост, да прогута бес кад му нареде да затвори радњу, да сагне главу и клима је кад му се каже, а нарочито на оно што проповедају Фаучи и Бил Гејтс.

И да мирно посматра економско разарање земље.


Извори (аутора):

https://theconversation.com/these-three-firms-own-corporate-america-77072
https://www.blackrock.com/corporate/about-us/leadership/larry-fink
https://www.bostonfed.org/people/bank/joseph-hooley.aspx
https://www.fnlondon.com/articles/meet-the-new-ceo-of-vanguard-20170714



Од истог аутора:

Да ли је "израелска" нафта на сиријској Голанској висоравни прави узрок рата у Сирији? 

Џон Рапапорт: Европска унија - наставак Другог светског рата другим средствима 

Џон Рапапорт: Десет основних елемената сваке тајне операције

 
https://blog.nomorefakenews.com/

 

Аутор: Џон Рапапорт
Извор: Dispatches from the War: Three men who control corporate America
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу



Турска Црна Гора

Саопштење о броју и структури субјеката у страном власништву у Црној Гори (линк) разјаснило ми је политичку ситуацију у овој бившој српској књажевини и краљевини.

Извор за илустрацију: Шатерсток


„ Broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori u 2019. godini iznosio je 12 429, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 47,8%. Najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu prema zemlji porijekla vlasnika bilo je iz Turske 3 652 odnosno 29,4%, Rusije 2 217 poslovnih subjekata odnosno 17,8%, zatim iz Srbije 1 627 odnosno 13,1% i Ukrajine 711 poslovnih subjekata odnosno 5,7%.

Posmatrajući 2019. godinu, najveći broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu zabilježen je u Podgorici i to 3 806 odnosno 30,6%, Budva 3 655 odnosno 29,4% i Bar 1 467 odnosno 11,8%. Po sektorima djelatnosti najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu bilo je u sektorima: Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 23,9%, zatim u sektoru Stručne, naučne i tehničke djelatnosti 20,7% i Građevinarstvo 14,0%.“

Удео пословних субјеката из Русије смањен је са 38,1% у 2014. на 17,8% у 2019, а из Србије са 17%, на 13,1%, те је збирни удео ове две државе смањен са 55,1% на 30,9%.

Насупрот њима, из Турске је повећан удео са 1,5% на 29,4%, те је у 2020. сигурно надмашио збирни удео пословних субјеката из Русије и Србије.

Ови подаци не укључују вредност инвестиција, број запослених и додату вредност и промет пословних субјеката у страном власништву, као и уделе земаља према овим показатељима.

Ипак, саопштење ми је пробудило сећања на историју Црне Горе, вишевековну борбу за слободу. Свашта су чинили Срби по Црној Гори, Старој Херцеговини, брдима и крајинама, чак су се правили и људождерима да би утерали страх у кости Турцима.

И тако, вишевековни отпор окупацији и борба за слободу сада су поништени инвеститорима из Турске. Логично је да треба уништити СПЦ у Црној Гори, као заостатак из те јуначке прошлости. Треба и страх у кости утерати преосталим часним људима, посебно у Будви где треба контролисати пословање 3.655 страних фирми, што је на пет становника по један пословни субјект у страном власништву. Да нема (пореских) рајских острва Будва би била (а можда ће и бити) Рај на планети Земљи.

Док мислим на јуначку прошлост Црне Горе и ову турску садашњост, сетим се да има и у Србији неких бин зинова, и свакојаких других страних инвеститора. А и полиција није симбол нежности и милосрђа.


Аутор: Мирослав Здравковић
Извор: Макроекономија
Приредио, уверен да су за азбукоцид у Црној Гори ипак одговорнији Натогорци од Турака и турадије: Администратор
Преузето са: СКЦ "Ћирилица" Београд

Курикуларно куку леле

Сава Росић

„Манипулација свешћу“ Сергеја Кара-Мурзе спада међу најважније књиге које сам прочитала. Толико ми је у животу значила да сам је превела на српски и некако постигла да буде објављена, како би и другим људима помогла да се снађу у овом времену свеобухватног слуђивања. У њој је читаво поглавље посвећено кварењу језика, уз објашњење у коју сврху се то чини. Прерађено у новински чланак, може се наћи на интернету под насловом „Језик и власт“. И мени је својевремено наручен чланак под истим насловом, а написала сам и „Разарање српске културе“ (оба се могу наћи на интернету). Зато овом приликом одмах прелазим на ствар, изостављајући уводно објашњење опасности туђица.

У часопису „Печат“ одушевљено видим исход буре у јавности око школских програма, али ме сместа пресече – у Тршићу је одржана konferencija на којој су једногласно донете две (уистину садржајне) deklaracije о statusu српског језика. Прочитавши их, схватам у коликој мери је стање забрињавајуће, чим најстручнијем српском саставу онолике туђице нити режу слух нити боду очи… Значи, ни они више не запажају… А буквално ме је згромио kurikulum (ток)! Српско школство је толике векове и без њега опстајало; па што би нас сада изнебуха заскочио!?

Зар је могуће да се после толиких подвала и даље тако неодговорно прчка по језику!? О улози неуког Вука и последицама његовог ломљења преко колена већ су многи писали. И сами малтене свакодневно откривамо досад непознате туђице, не увиђајући (у новоговору „препознајући“) да то нимало није случајно. А да се и српским речима може богаљити свест сведоче разноразни душебрижници који нам готово свакодневно „подижу свест“ о неким сасвим небитним стварима, или свисока поучавају (у новоговору „edukuju“) „овај народ“. Дабоме, и наша земља им је „ова земља“.

Знам ја да нема језика без туђица, али ваљда имамо паметнија посла од свакодневног убацивања нових туђица уместо већ постојећих речи. Размислите да ли следеће речи и изрази из наведених deklaracijа доликују ваљано и бираним речима сачињеним изјавама најужег круга језичких зналаца, тим пре што ми није пошло за руком да све распетљам:



Тако ли се чува од предака наслеђен српски језик како би се пренео потомцима? Kurikularno!? Куку леле…

Аутор: Сава Росић

Гангстеризација америчке Демократске странке



Кренимо од низа реторичких питања везаних за предстојеће председничке изборе:

- Да ли полупани излози доносе гласове демократама?

- Да ли запаљени аутомобил доносе гласове демократама?

- Да ли сваки убијен или рањен полицајац доноси гласове демократама?

- Да ли сваки срушени споменик доноси додатне гласове демократама?

- Да ли "аутономне зоне" доносе гласове демократама?

- Да ли срушене синагоге и цркве доносе гласове демократама?

Проста логика налаже да одговори на сва ова питања буду одречни. И, зашто демократе чине то што чине? Тренутно, већинско мишљење је чврсто против "побуњеника". Зашто су демократе са идеолошког гангстеризма прешле на стварни гангстерај? Јер блесаво је, просто блесаво. Демократе су Америку увеле у посторвеловски свет, у коме се захтева присуство полиције на протестном скупу посвећеном неплаћању полиције. Стога су бројни полицајци, издани од демократских градоначелника, одлучили да дигну руке од службе. Да ли су демократе идиоти или политикантски смрадови?

Не спадам у оне који демократе сматрају идиотима. И онда, зашто уроњавају у сав тај кал? Да би се одговорило на ово питање, треба разумети како дејствују масдезинформациони медији.

Као пример, узећемо аналогију с берзом. Многи верују да берза одмах реагује на најновије економске вести. Ни говора.

Берза не реагује на вести као такве. Она реагује на очекивање како вести могу да утичу на стање већ успостављеног портфеља за око шест месеци. Стога, лоше вести некад воде ка вишим ценама акција, а некад се догађа супротно. И добре вести могу довести до повећања или смањења цена акција. Све зависи од тога како су главоње с Вол стрита позиционирале свој тренутни портфељ, каква им је нарав, биковска или медвеђе трапава, и шта предвиђају за око шест месеци.

Напоредо с берзанским тржиштем, постоји и виртуелна, информативна стварност. У тој области, увек има вести које ће послужити образложењу тренутних кретања цена. Из какофоније вести, само оне које најбоље продају и које ауторитативно "објашњавају" зашто су вредности данас порасле или пале доспевају на насловне стране. Што важи не само за економске, него и за релевантне политичке вести.

Другим речима, политичке и економске вести саме по себи нису важне. Са политичког становишта, релевантна вест је само она која је у складу са постојећом политичком позицијом, већ формираним политичким портфељом. Значи, мора бити у складу са претходно одобреном политичком платформом. То објашњава, између осталог, зашто се већина масмедија на крају претвара у масдезирфомациону пропагандистичку машину, а публика поларизирује врло брзо.

И тако, као што су данашњи догађаји на берзи конципирани да максимизују вредност портфеља за око шест месеци, тако су и тренутне акције демократа усмерене на максимизацију свог политичког портфеља у послеизборном периоду.

Свеамерички погром догађа се зато што демократе знају да је Трамп већ победио на изборима 2020. године.

Избори ће бити одржани 3. новембра, али демократе, вероватно, већ знају име победника и у складу с тим поступају. У исто време, председник Трамп на слабоумне марксистичке црнокошуљаше не шаље војску, иако за то има овлашћења. Његов тим је усредсређен на изборна питања. И зато, све док се нереди дешавају у "демократским" државама, не треба очекивати никакве несмотрене одговоре Беле куће. Заустављање вандализма у државама које традиционално гласају за демократе неће Трампу донети ниједан изборни глас. На једноставан макијавелистички начин, Трамп присиљава бираче у таквим државама да уживају у увиду у социјализам о којем сањају.

Председник Трамп зна да вандализам демократа није одговор на његово деловање и политику - уништавање и пљачка су одговор на његову победу. Главешине Демократске странке, попут главоња на Вол стриту, не гледају у прошлост, нити у садашњост, већ у будућност. Левичарски гангстери и банкари дејствују слично.

Данашњи нереди демократа су одговор на Трампову сутрашњу победу.

Ако тренутна кретања на берзи одражавају очекивања будућег монетарног нивоа постојећих портфеља, погроми одсликавају очекивања демократског мочварлука у погледу вредности политичких му акција/положаја после пораза у новембру.

Гангстеризација Демократске странке је последњи јуриш, последња резерва, последња сламка спаса за демократе, левичарски расистички кал, не би ли се задржао какав-такав морал у редовима губитника. Знају да је Трамп акумулирао довољан политички капитал, као и брдо пара за предизборну кампању.

Демократе хоће да натерају Трампа да распе политички и новчани капитал у борби против нереда Демократске државе у демократским државама и да утроши сву политичку муницију пре званичног старта председничке утрке.

Доналд Трамп до сада није загризао мамац.

Поред тога, демократе су свесне Бадер-Мајнхоф синдрома - опседнутости вером и морањем да се она непрестано негује. Они који желе да Америку виде у пламену погрома и вандализма, увек ће пронаћи згодан изговор. Они који виде Божју руку свуда и у свему, увек ће наћи потврду за то. Ако неко тражи доказе да су Сједињене Државе постале Сједињене Државе Анархиста, увек ће их наћи на Си-Ен-Ену, Ем-Ес-Ен-Би-Сију и другим левичарским медијима. Речју, пропаганда гангстеризације Демократске странке је фасцинантна за оне који су опчињени самом гангстеризацијом Демократске странке.

Чини се да је фаза јеврејских погрома у Америци прошла. Демократе ће ускоро насрнути на хришћанске свеце и цркве. Међутим, у Америци се став према хришћанству значајно разликује од оног у Европи. У Америци никада није било Вартоломејске ноћи или инквизиције, а однос према хришћанству у целости је позитиван. Када кипови Христа, Девице Марије и других симбола хришћанства почну да падају, то ће значити да је Демократска странка завршила с копањем сопственог гроба.

Прва оскрнављена статуа Девице Марије довешће до снажне одбојности какву Демократска странка - странка бивших робовласника и кјуксклановаца - није искусила још од Грађанског рата. Лабудова песма демократа биће свргавање статуе др Мартина Лутера Кинга, мирног црног републиканског проповедника.

У Америци неће бити социјалистичке револуције. У ствари, све левичарске револуције у  историји догодиле су се у земљама у којима људи нису имали могућности да бране своја права ватреним оружјем. Десничарске револуције десиле су се у земљама у којима народ не само да је имао право, него и поседовао довољно оружја. Примери су добро познати - левичарска револуција у Француској (1789) и Русији (1917), и десничарска револуција у Америци (1776).

Стога, ако Америци прети револуција, онда ће она, попут револуције из 18. века, бити десничарска. (Трампова конзервативна револуција у Америци се можда већ одвија. Ако то нисте приметили, искључите телевизор.) Закон и ред ће се васпоставити, а политички гангстери у Америци брзо и ефикасно одбачени после новембарских избора.


Аутор: Гари Гиндлер
Извори:

The Gangsterization of the Democrat Party


Гангстеризация Демократической партии

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

Препорука:

Зашто Јевреји хоће бразилификацију САД

Шиптар на челу Гласа Америке

Александар Јовановић: С обзиром да овдашњи "независни" медији гуде под диригентском палицом Гласа Америке - иако формално независне медијске куће, суштински пропагандистичког органа Стејт департмента на државним јаслама - није згорег имати у виду ко сад командује америчким професионалним лажовима: црногорски Шиптар родом из Плава.

Чланак, као и све што долази из овог извора, не заслужује ћирилицу.


Dugogodišnji novinar Glasa Amerike Elez Biberaj na čelu VOA 

Elez Biberaj, vršilac dužnosti direktora Glasa Amerike

Američka agencija za globalne medije (USAGM) imenovala je dugogodišnjeg novinara Glasa Amerike Eleza Biberaja za vršioca dužnosti direktora Glasa Amerike.

Imenovanje Biberaja je objavljeno u utorak u pismu novog direktora Agencije za globalne medije Majkla Peka zaposlenima, koji je imenovao i vršioce dužnosti ostalih velikih medijskih mreža koje finansira vlada SAD.

Biberaj je bio direktor Evroazijske divizije Glasa Amerike od 2006, što znači da je bio odgovoran za programe koji se emituju za publiku u Rusiji, Ukrajini, Jermeniji, Gruziji i na Balkanu. Takođe je bio i šef Albanskog servisa Glasa Amerike.

Ima doktorat iz političkih nauka sa Univerziteta Kolumbija, autor je četiri knjige uključujući "Albanija u tranziciji: trnovit put do demokratije" .

Imenovanje dolazi u momentu kada se u javnosti vodi polemika oko nezavisnosti uređivačke politike Glasa Amerike. Biberajeva prethodnica u Glasu Amerike Amanda Benet i njena zamenica Sendi Šugavara podnele su ostavke nekoliko dana pre nego što je Pek otpustio nekoliko šefova medijskih mreža čim je preuzeo vođenje Agencije početkom meseca.

U saopštenju o imenovanjima, takođe se navodi da će Džefri Skot Šapiro biti zamenik direktora Kancelarije za program za Kubu. Šapiro je advokat, pravni stručnjak i reporter koji je radio na vebsajtu Brajtbart, pre nego što je postao savetnik za tu kancelariju 2017.

Paramesvaran Ponudurai, potpredsedsednik Radija Slobodna Azija od 2014, postao je vršilac dužnosti predsednika tog medija. Kelim Salivan, viši rukovodilac u Bliskoistočnom programu, imenovan je za vršioca dužnosti predsednika. Dejzi Sindelar, viša izvršna producentkinja Radija Slobodna Evropa/Radio Liberty, koja je radila na saradnji RFE i Glasa Amerike na emisiji "Sadašnje vreme" digitalne medijske platforme koja se na ruskom jeziku emituje 24 časa, sedam dana u nedelji, imenovana je za vršioca dužnosti predsednice Radija Slobodna Evropa.

Peka je potvrdio Senat 4. juna, skoro dve godine pošto ga je nominovao predsednik Amerike Donald Tramp. Naveo je da će novoimenovani rukovodioci "imati ključnu ulogu u tome da naše mreže bolje funkcionišu i da još bolje služe svojoj publici".

Pet medijskih mreža Agencije za globalne medije, uključujući i Glas Amerike, imaju nedeljno na globalnom nivou više od 350 miliona slušalaca, gledalaca i čitalaca na internetu, na 61 jeziku.


Извор: Глас Америке