Пол Робинсон: Лојалност у украјинских солдата

Украјински бранитељ и руски "љубазни". Фотографија: СТР/АФП/Гети имиџис

Анализе недавног сукоба између бродовља украјинске ратне морнарице и руске обалске страже баве се правном аргументацијом обе стране, као и њиховим мотивима и могућим геостратешким импликацијама. Међутим, ту је и занимљив, иако занемарен, наговешта о стању Оружаних снага Украјине.

Међу заробљеним са украјинских бродова било је официра украјинске Службе безбедности Украјине, СБУ. Неки су тај факат користили као доказ да су се Украјинци заиста бавили недозвољеним активностима у руским територијалним водама и да није било никакве намере "безазленог проласка". Било би је да су агенти СБУ били обавештајци, али нису, већ контраобавештајци. Другачије речено, њихов задатак није била шпијунажа, већ безбедност. Као што је објављено у штампи:

"СБУ је 27. новембра саопштила да су њени официри спроводили контраобавештајне операције за Ратну морнарицу Украјине, као одговор на 'психолошки и физички притисак' руских шпијунских служби"

Добро, шта би могао бити "психолошки и физички притисак" који се врши на украјинску морнарицу због чега је неопходно присуство контраобавештајаца на бродовима? Тачан одговор не знам, али један од могућих је да је неко из власти био забринут, морила га је могућност да морнари, стално изложени руској "пропаганди", ако буду препуштени својој памети, дезертирају или преносе поруке Русима приликом проласка поред руске обале. Једино тако се може објаснити присуство официра СБУ на бродовима - да им је задатак био да посаде шпијунирају и натерају их на лојалност.

Вође које верују својим подређенима не морају да раде такве ствари. И зато мислим да овај инцидент наговештава нешто што аналитичари нису приметили. Фанови Еуромајдана и еуромајданских власти често причају да се стање Оружаних снага Украјине драстично поправило од 2014. године и да је рат, "супростављање руској агресији", учврстио украјински национални идентитет и да је нација сада јединственија него икада. Признајем да је моја анализа зашто је СБУ имао агенте на бродовима Ратне морнарице Украјине чиста спекулација и да може бити погрешна. Али по мени је смислена, и ако сам у праву, онда наводи на закључак да поглавници Украјине немају баш много поверења у своје солдате.

Да причају о јединству нације и војске, али да у то не верују.


Претходно од истог аутора: Пол Робинсон: Либерални међународни поредак

Аутор: Пол Робинсон
Извор: A matter of loyalty | IRRUSSIANALITY
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Ама какав опоравак америчке привреде кад је...

...током минулих Ћурећих пет дана, од Црног петка до Сајбер понедељка, девет милиона мање купаца било него прошле године

После неколико година разочаравајућих празничних "распродаја" (разочаравајућих бар за трговце с радњама), аналитичари индустрије су недељама пре овогодишњег Црног петка трубили да ће сад бити боље него претходних сезона. Инспирисани смањењем пореза, растом зарада, смањеном незапосленошћу и, у мањој мери, Трамповим "ратоборним протекционизмом", тврдили су да се може десити да Американци трговцима исповрте и преко 700 милијарди долара до Божића, што би, је ли, овогодишњу празничну потрошачку грозницу учинило најачом још од бума средином прошле деценије. Ал' не даде се.

Не даде се иако су задужења са кредитним картицама већа него икада, и упркос очекивањима "експерата" да ће се потрошачи размахати у последњем "буму" једног од најдужих пословних циклуса у историји. И упркос радосним насловима мејнстрим медија, још од петка ујутро. Тако се кликтало да је црнопеташка онлајн куповина ове године већа за скоро 30%, да је "Амазон" за Сајбер понедељак и са ширег пространства него икада остварио продају већу 20% него лане.

Аналитичари су такође истицали и промену навика "у онлајн потрошача": купци смартфонџије постадоше озбиљна конкуренција купцима десктопџијама.

Лепо. Али "прави" трговци, они с продавницама, трљаше руке мање нег' прошле године. Јер како рабош за Црни петак 2018. показује, аналитичари и вазда-стручњаци су били малкице преоптимистични.

Цитирајући податке НРФ-а, "Блумберг" је објавио да је током Ћурећих пет дана (од Дана захвалности до Сајбер понедељка) у продавницама и онлајн пазарило пазарило више од 165 милиона ћур Американаца - девет милиона мање него прошле године. Приде, лане је потрошено просечно 335 долара по особи, а сада 313.

Експерти су хитро установили и истакли да то није знак успоравања потрошње него, пре свега, промене потрошачких навика. Чега заиста има. Накљукани блесавим насловима и заплашени најавама невиђеног кркљанца, потрошачи су у куповину кренули раније него обично, тако да су, према подацима НРФ-а,  од 1. новембра до Дана захвалности исповрнули 20 милијарди долара, што је скоро милијарду дневно.

Такође, антиципира се да ће се Црни петак протегнути до Црне суботе пре Божића:

"Празнична продаја сада започиње раније, одмах после Ноћи вештица 31. октобра, и наставља се све до Божића 25. децембра. Очекујем да ћемо на крају установити да Црни петак остаје традиционални, или бар емотивни, почетак празничне продајне сезоне" - рекао је Бил Торн, виши потпредседник НРФ-а задужен за комуникације и јавне послове, на конференцији за штампу на којој су обнародовани резултати за викенд током Ћурећих пет дана.

Звучи...плаузибилно. Ваљда. Али радовање пре времена је изазивање судбине. Јер "глупе" чињенице објављене у Citigroup's Macro Surprise Index-у уторак кажу да, иако поверење потрошача опстаје на високом нивоу - можда и као резултат океана мастила проливеног на опоравак америчке привреде - очекивања ипак почињу да се топе:

Аутор: Тајлер Дарден (заједнички псеудоним више аутора "Зиро хеџ"-а)
Извор:Nine Million Fewer Americans Shopped During Black Friday Weekend | Zero Hedge
Превео: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу

Месец Алабаме: Улога кокошије памети у украјинском покушају милитаризације Азовског мора

Влада Украјине и олигарх Петро Порошенко су у предизборној кампањи, па је то један од разлога што опет провоцирају Русију. Јуче је украјинска војска заузела један град у неутралној зони Доњецка, а данас је украјинска морнарица послала тегљач и два оклопна артиљеријска брода, недавно добијена од Обалске страже САД, да прођу кроз Керчски мореуз и уђу у Азовско море.

Када су бродови, без најаве, ушли у руске територијалне воде, руски патролни брод је ударио и оштетио тегљач. Артиљеријски бродови су побегли, али нису прошли кроз мореуз. Доње фотографије приказују тај, ајмо рећи,окршај.

Како је Крим поново у саставу Русије, Керчски мореуз је руска територија. Споразум о правном статусу Азовског мора и Керчског мореуза, који су Украјина и Русија потписале 2003. године, предвиђа да је улазак војног брода у Азовско море дозвољен само уз обострани пристанак. Украјина такав статус Азовског мора оспорава на међународном арбитражном суду. Како се води расправа, можете погледати овде: 1, 2, 3.

Влада Украјине, подбодена од САД, жели да успостави нову војну луку у Азовском мору. Два брода украјинске морнарице, спасилачки и тегљач, прошли су кроз Керчски мореуз 23. септембра. У октобру, руска влада је упозорила да неће допустити даљу милитаризацију Азовског мора. Али, и поред упозорења, неки амерички јастребови траже да тамо уплове бродови НАТО-а. Азовско море има највећу дубину од седам метара. Америчке фрегате траже најмање десет. Но, све и да су мање захтевне, шта би тамо? Керчски мореуз је једини пролаз и руски је, Руси би лако смакнули НАТО бродовље чак и дејством са копна. Закључак: амерички јастребови имају кокошију памет.

Па су Руси, за сваки случај, Керчски мореуз блокирали великим теретним бродом којег су усидрили испод новог Керчског моста.

И онда? Онда гужва бродовља које чека да се пролаз поново отвори.

Pic via MarineTraffic of traffic at 15:45 utc

Може бити да Порошенко и компанија, уз мали подстицај са стране, најновијом провокацијом циљају на подривање Трамповог и Путиновог сусрета планираног за 30. новембар током самита Г20 у Аргентини. Требало би да су паметнији. Русија лако може да блокира комерцијални саобраћај до украјинске луке у Азовском мору, Мариупољ, деси ли се још какав инцидент.

А кривац би била, опет, Украјина.

Уз сво кокодакање америчких јастребова.


Претходно од истог аутора: За сада није опасно, али САД припремају следећу фазу "мирних протеста" у Ирану

Аутор: Moon of Alabama
Извор: MoA - Russia Blocks Ukrainian Navy From Militarizing The Sea of Azov
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

Одакле шаљу паре Срби а одакле Албанци

http://www.makroekonomija.org/

Наслов није коректан јер прилив дознака у Србију не стварају само припадници српског народа, већ и националних мањина, баш као што и на КиМ новац шаљу и Срби и други припадници расељеног народа са територије јужне српске покрајине. Али, наслови служе да привуку читаоце, а не да буду тачни. А колико су тачне статистике дознака, такође нам није познато. Да ли у њих улазе и паре од трговине недозвољеним супстанцама и нелегалним активностима у земљама где су Срби, Албанци и остали народи отишли, није нам познато.

Заједничко Србији и КиМ је да су Немачка, Швајцарска, САД и Француска међу пет најзначајнијих локација за прилив дознака. У Србији је ту још Аустрија (добрим делом због Рома и Влаха из мог села Трешњевице код Параћина) а за КиМ је то Италија.

Онда наступају специфичности у погледу дознака. На пример, у Србију пристиже велика вредност дознака из Хрватске, док прилив на КиМ није регистрован јер је то унутрашњи ток новца.

Подаци се могу пратити и динамички, али за релативно мали број година. На пример, да ли је раст прилива из Словеније, са 31 на 70 милиона евра за само три године у вези са одливом здравствених радника из Србије? Или, да ли је пад прилива дознака у Србију из Грчке у вези са падом стандарда наших грађана у тој земљи.

Претходно од истог аутора:  Мирослав Здравковић: Србија у трговини храном за псе и мачке

Аутор: Мирослав Здравковић
Извор: Макроекономија

У ствари, Линукс је најпопуларнији оперативни систем, иако...

Илустрација: Тинксток

...иако је избор веома малог броја крајњих корисника ОС за десктоп. Како је то могуће? Е па, рећи ћу вам.

Чули сте небројено пута: ова година ће бити година Линукса за десктоп. Кад оно - ћорак. А овамо имамо факат да је Линукс давним и давно задобио срца и умове крајњих корисника. Како то?

Парадокс с Линуксом је лако објашњив. Али што се тиче неуспеха Линукса да освоји умове и срца крајњих корисника оперативног система за десктоп, ту је прича компликованија.

Али прво о парадоксу. Према најновијем Аненберговом извештају о истраживау дигиталне будућности, просечни Американац на интернету проведе 24 сата недељно. Такође, Извештај о интернет трендовима за 2018 од Мери Микер показује да је просечни одрастао грађанин у 2017-ој години проводио 5,9 сати дневно у гледању и слушању дигиталних медија.

А на чему је 95,6% свих веб-сајтова? Са изузетком "Мајкрософтових", сви су на Линуксу. Фејсбук? На Линуксу. Гугл? На Линуксу. Јаху? На Линуксу. Нетфликс? На Линуксу. Можда ви на свом десктопу користите Виндоус, али то је, и буквално, само прозорче за услуге и базе података на Линуксу. Исто важи и за Хромбук и за његов Хром ОС заснован на Линуксу.

И кад смо код чињеница, Виндоус више није водећи оперативни систем код крајњих корисника. Јесте, тачно је да и даље доминира десктопом, али десктоп више није краљ територије крајњих корисника - по истраживању Статкаунтера, најпопуларнији оперативни систем код крајњих корисника у септембру 2018. године, са уделом од 40,85% тржишта, био је - фанфаре, молим - Андроид. Који је, наравно, заснован на Линуксу.

Обрни, окрени, Линукс је већ неко време водећи оперативни систем код крајњих корисника.

Али не и код крајњих корисника на десктопу, где још увек царује Виндоус.

А зашто? Томе има више разлога.

Прво, када се Линукс појавио, "Мајкрософт" га је одмах сабио у нишу, тактиком чврсте руке према продавцима пи-сија. На пример, када су крајем прошле деценије нетбукови на Линуксу постали озбиљна конкуренција јевтинијим лаптоповима, "Мајкрософт" је подигао свој Икс-Пе Хоум из мртвих и почео да га намеће произвођачима и продавцима хардвера.

Али "Мајкрософт" као конкурент је такође мало сложенија прича. У последње време, уместо да као и до сада пуном паром ради на спречавању бесплатног оперативног система да буде присутнији на десктопу, чак се умиљава Линуксу.

Само ту је линуксашка заједница. Уз заједницу каква јесте, Линуксу да не освоји и десктоп не треба "Мајкрософт".

Прво, иако велике линуксашке компаније - "Каноникал", "Ред хет" и СУСЕ - подржају десктоп Линукс, још на почетку свог постојања су донеле одлуку да новац зарађују на серверима (данас и на контејнерима и "облацима"). Дакле, највећи Линуксаши су просудили да је Линукс-десктоп мало тржиште, па и сада не чине ништа да то промене.

Друго, деобе. На десетине је, и врло различитих, Линукса за десктоп: Дебијан и дебијанчурлија, у коју спадају и Убунту и Минт; "Ред хет"-ов тим са Федором и ЦентОС-ом; Арч Линукс са изданцима Манџаром, Антергосом...Линукс "дистрибуција" има колико хоћете.

Интерфејса, мора се признати, има нешто мање. Лично, као правоверни и вишедеценијски корисник Линукса на десктопу, волим што могу да бирам хоћу л' ГНОМЕ или КДЕ Плазму, или Синемон, или ИксФЦЕ, или МАТЕ... или какав управљач прозорима. Ја волим, али тако широк избор већину корисника збуњује.

Исто као сви ти некомпатибилни управљачи пакетима: Debian Package Management System (DPKG), Red Hat Package Manager (RPM), Pacman, Zypper...

Кад шкоди, за очекивати је да се стане са фрагментацијом и да имамо више сарадње. Али не, не бива. И како се чини, биће још горе. На пример, следећа генерација инсталатора програма биће "контејнеризована". Али имамо ли јединствени стандард за такав приступ? Јок. Убунту има Снеп, "Ред хет" је развио Флетпек...

За новајлије - збуњујуће. Ајд новајлије, али слуђен је и ортак Линуса Торвалдса с роњења и главни даса за "опен сорс" у VMware , Дирк Хондел:

"Тренутна ситуација са десетинама дистрибуција, свих са различтим правилима, свака са различитим верзијама различитих подпрограма (libraries), неке са неинсталираним а често коришћеним и скоро па обавезним подпрограмима, све са различитим алатима и форматима за паковање ... програмерима поручује да оду, да се пребаце на платформе које брину о апликацијама."

Дакле, да, 2019. ће бити година Линукса и корисника који не знају да су Линуксаши. Али "прави" Линукс, дистро(и) за десктоп као алтернатива Виндоусу на масовном тржишту - тога ћемо се начекати све док линуксашким програмерима не буде омогућено да раде на истој страници.

Лично, бићу и даље корисник Линукс-десктопа. За мене, као напредног корисника који и пише за напредније и напредне кориснике, Линукс је најбољи од свих оперативних система. Али за већину, Линукс никада неће бити замена за Мекинтош или Виндоус.

Претходно од истог аутора: Ново! Навали народе! Стиже "даса", DaaS Windows 
Претходни чланци из серијала "Линукс у Чачку": 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Помогли серијал "Линукс у Чачку":

1. Са 20 000 дин, предузеће ПММ

PMM informacione tehnologije

2. ? (Ајд сад "а где сам ту ја?")


Аутор: Стивен Џ. Вон-Николс
Извор: The Linux desktop: With great success comes great failure
Превео и приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Пол Робинсон: Либерални међународни поредак

Извор: Дејвид Омер

Свето римско царство није било ни свето, ни римско, нити царство. Исто се може рећи за "либерални међународни поредак", који није ни либералан, ни међународни, нити поредак. Можда је мало неправедно, али није неразумно запитати се да ли је систем који регулише међународне односе стварно оно што заговорници "либералног међународног поретка" замишљају (демократске вредности, слободна трговина, међународне институције, међународно право и слично). Без обзира какав био одговор, многи тврде да је постојећи систем у кризи због обновљене моћи Русије, јачања Кине и екстремно десничарског популизма у Европи. Наравно, ако либерални међународни поредак не постоји, тешко да може бити у кризи, али разговори о том питању су ипак умесни пошто нам доста говоре о томе како заговорници овог система на њега стварно гледају.

Ово што ћу рећи паде ми на памет док сам присуствовао наступу Џона Хербста и Денијела Фрајда. Хербст је некада био амерички амбасадор у Украјини, а Фрајд помоћник америчког државног секретара за Европу. Обојица сада раде за Атлантски савет, па оно што чусмо бејаше позната песма: "агресија Кремља, агресија Кремља, агресија Кремља", уз рефрен "руска агресија" и строфице о "Путиновом режиму", "корумпираној клептократији", "хибридном рату" и "Герасимовљевој доктрини". Запањујуће је како неко са огромним дипломатским искуством може имати тако несофистификован поглед на међународне односе и ситуацију - за коју је крив, а ко би други, њихов омиљени непријатељ, узрочник свих невоља на кугли земаљској - поглед мотивисан пуком злобом, а не било каквим легитимним интересима које бисмо морали узети у обзир.

Но то на страну, јер су Хербст и Фрајд имали пуно тога да кажу о "либералном међународном поретку", за који страхују да је у опасности због споменутог горе. Посебно је био занимљив Хербст, који рече, говорећи о Украјини, да је уверен да ће се наставити са реформама све и да на председничким изборима наредне године победи тренутни фаворит Јулија Тимошенко, чија је кампања заснована на одбацивању већине реформских програма. Што није битно, сматра Хербст, јер Украјина има очајничку потребу за новцем, па Запад може да употреби ММФ да је "звекне по глави" и присили је, и њу и парламент, да уведу реформе које Запад сматра неопходним.

Ето вам шта је "либерални међународни поредак". Излану се Хербст и откри како западни естаблишмент гледа на сврху међународних институција - не као на институције смишљене да олакшају труд страних влада да следе политику коју су зацртале, већ као на алатљике Запада да исте те владе приморавају да раде по ћефу Запада. Другим речима, либерални међународни поредак није заиста међународни, него је продужена рука Запада. И "либерални" звучи цинично. Принуђавање страних влада да не чине ствари које су обећале и због којих су изабране нема пуно заједничког са демократијом. (При чему Украјина није изузетак, сетите се Грчке, на пример.) А није компатибилно ни са слободом, јер где је ту слобода кад мораш да радиш шта ти наложи Запад (или било ко други). Без обзира на своје теоријске принципе, када се примењује на "Хербстов начин", либерални међународни поредак је само друга реч за оно што левичари воле да називају империјализмом.

Што је штета. Лично, у души сам типичан либерални демократа. Верујем у теоријске принципе либералног међународног поретка - слободну трговину, међународне институције, поштовање међународног права и све то. Такође мислим да су ти чиниоци у извесној мери заиста део међународне праксе. Било би сјајно када би их се следило доследније, али ништа од тога све док најјачи не почне да их поштује. Немојте ме разумети погрешно, не сматрам да су реформе у Украјини лоша замисао, али не можете проповедати слободе, демократију и све што уз њих иде, ако је оно што сами радите...врло различито. Ако је "либерални међународни поредак" само шифра за "звекни по глави" када се не ради што ми хоћемо, онда је либерални међународни поредак у невољи.

Којој узрок није спољашње, него унутрашње природе.


Претходно од истог аутора: Пол Робинсон: Поимање Русије

Аутор: Пол Робинсон
Извор: The liberal international order | IRRUSSIANALITY
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

Уместо бенседина - руска гитара

Прочитах данас да "Срби све више пију лекове за смирење". Бенседин понекад узмем и ја, али избегавам.  Радије користим музику, на пример:



Покушах да о руској гитари изгуглам нешто на српском, али...Некоме ће послужити и ово:  Russian guitar - Wikipedia.

Ако желите да скинете само аудио с горњег снимка, Линуксаше да подсетим на програмчић youtube-dl и команду у терминалу:

youtube-dl -x (линк на видео)

Прозорашима немам шта да предложим, јер не знам, а изгуглано решење немам на чему да проверим. Жао ми је.

Требало би да буде :)


(Накнадно, у коментарима на Јутјубу испод снимка, наиђох и на овај на француском: "Merveilleux . La musique d'Oblomov. Merci"

Духовито јесте, али ова музика није обломовштина.)


Припремио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу

Центар за стратешка истраживања "Бегин-Садат": Русија реагује само на војни притисак, не на економски

РЕЗИМЕ: Русија је подвргнута бројним привредним санкцијама од западних земаља, које покушавају да је приморају да одустане од војних интервенција на бившем совјетском простору. Иако санкције наносе штету руској привреди и изазивају незадовољство код становништва, мало је вероватно да ће се њима променити понашање Москве. Историја Русије показује да се у том настојању може успети једино војним притиском.

Карикатура преузета из Why is Russia so concerned about NATO’s expansion into their front yard? | O Mouggos

Питање како ће се Русија развијати у наредних неколико деценија је и главоболно и једно од најважнијих питања савремене геополитике.

Русију су задесиле темељне промене од распада СССР-а 1991. године: од демографских прекоо промена спољне политике које увећавају незадовољство међу становништвом, све до западања у тешку економску ситуацију.

Стално опадање Русије као суперсиле показује неколико повезаних трендова. Демографска трајекторија указује да се руско становништво смањује и наставиће са опадањем бројности у наредним деценијама. Кремљ је 2012. проценио да ће се руско становништво са тадашњих 144 милиона до 2045-2050 смањити на 107 милиона.

Овај демографски пад је резултат неколико фактора, као што су ниска стопа наталитета и ширење ХИВ-а. Штавише, бројност етничких Руса је у опадању у односу на бројност муслиманског становништва.

Опадање моћи Русије карактерише и технолошка неразвијеност, процес који је започео у последњим деценијама некадашњег СССР-а, а убрзан у деведесетим годинама.

Ситуација у земљи изгледа мирна, али је напета у ободним областима. Етничке мањине могу почети да се буне када центар - Москву - задесе тешке економске невоље.

Гледано из шире историјске перспективе, Русија је увек била технолошки и економски назадна. Чак и после прве две Стаљинове петолетке тридесетих година прошлог века, када је индустријска производња скоро удвостручена, совјетска Русија је у економском и другим кључним компонентама државног развоја и даље заостајала далеко иза европских држава. Да не говоримо о ранијим временима, периоду Романова.

Што се тиче савременог модела "пада Русије" постоје и бројни други чиниоци, на пример, кремаљски унутарелитни сукоб и огромни трошкови за безбедносне службе и војску.

Међутим, истицање тих трендова, иако они јесу важни, било би симплификовање, јер би се занемарио битан фактор, "мајндсет", начин размишљања Руса. Ако политички суверенитет на Западу еманира одоздо, у Русији се власт у контролисању те огромне земље ослања на принуду. Али то за Русе, већину бар, није никаква анатема - Руси и очекују да им вође буду строге и тешке руке. Отуд и безбрижност Кремља у погледу садашњих протеста, који, иако их западни медији драматизују, одражавају ставове само малог дела руског становништва.

Поштовање власти и послушност су кључни елементи етоса руског друштва, које није баш демократско и европејско, иако није ни азијатски деспотско.

У сваком случају, мора се нагласити да је спољна политика главни фактор ремећења укупне руске политике и слабљења државе, јер Русија је ионако увек заостајала за Европом и имала разноразне друге унутрашње проблеме.

Рат са Јапаном 1904-1905 је породио револуцију из 1905 године: народ је био огорчен, стварана су радничка већа, пораз је пореметио постојећи начин доношења одлука у спољној политици. Дванаест година касније, порази у Првом светском рату и накнадни економски проблеми су довели до Фебруарске и Октобарске револуције 1917. Русија је доживела драматичну промену у којој је царско вођство замењено номинално радничком влашћу. Деценијама касније, у доба СССР-а, рат у Авганистану се претворио у одлучујући фактор опадања и распада комунистичке државе.

Дакле, тачно је да су у свим горе наведеним случајевима унутрашњи економски и социјални проблеми одиграли важну улогу, али директни страни војни притисак је увек био главни узрочник преображавајућих гибања у Русији. Исти образац важи за већину великих геополитичких "играча", али руски случај је другачији, јер су Руси током читаве своје историје били и јесу склони да буду лојални својим владарима, што је у њиховом менталном склопу, саставни је део руског начина размишљања.

Што нас доводи до садашње геополитичке ситуације у и око Русије.

Тешка криза између Русије и Запада, која је производ многих основних геополитичких разлика у оквиру бившег совјетског простора и изван њега, неће ускоро попустити. Штавише, успешна експанзија Запада у оно што је Москва одувек сматрала "руским двориштем" зауставила је њену пројекцију моћи и смањила јој домет у северној Евроазији (Кина у брзом развоју, Јапан, друге азијске државе и технолошки напредна европска копнена маса).

Али, можда то није довољно да драстично утиче на развој руске државе. Непосредно војно ангажовање је оно чега се Руси највише плаше. Западњаци су се надали да ће руска војска награбусити у Сирији, али то се није десило. Слично томе, многи су очекивали да ће се Украјина претворити у руско бојно поље, али и то је изостало. Москва можда сматра да јој највећа опасност прети од ширења НАТО-а, али мало је вероватно да ће доћи до већег војног сукоба између њих.

Током протеклих неколико деценија, Русија је изгубила много од свог утицаја на бившем совјетском простору и наставља да заостаје за Западом. Али само унутрашњи проблеми нису и неће произвести радикалне промене у Русији. Руска историја говори да је страни војни притисак основни извор промена, међутим, страни војни притисак је баш оно од чега Русија не трпи. Тренутно.


Претходно из истог извора: Центар за стратешка истраживања "Бегин-Садат": Русији је Израел потребан

Напомена преводиоца: Што је баби мило то јој се и снило. И израелском "трусту мозгова" и грузијском аутору. Међутим, таква сневања Запад често претвара у политику и праксу. Овај текст, у којем је, по мени, најиндикативнија реченица "Овај демографски пад је резултат неколико фактора, као што су ниска стопа наталитета и ширење ХИВ-а", потврђује наводе из чланка БИОЛОШКИ РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ: Пентагон заиграо на последњу карту у циљу очувања глобалне доминације - Uran.frontline.

Аутор: Емил Авдалијани је професор историје и међународних односа на Државном универзитету Тбилисија и Државном универзитету Илија. Радио је за разне међународне консултантске компаније и тренутно објављује чланке о војним и политичким догађајима на бившем совјетском простору.
Извор: Russia Responds to Military Pressure, not Economic
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Линукс у Чачку: Разговори угодни на Факултету техничких наука и у "линуксашком" предузећу ПММ

Ајмо по старешинству, при чему образовање сматрам старијим од привреде. Да почнемо с оним шта је рекао декан ФТН, проф. др Небојша Митровић.

С тим да се нећу се извињавати на истицању личног доживљаја, јер што рече један француски писац, поштен човек увек пише у првом лицу једнине. Оно информативни портал није роман, али...Декан ме је одушевио. Прво зато што је разговор заказао у суботу у 15,30. Врло, врло поштујем људе, ма које струке и стручности били, који не маре за радно време и радне дане када је у питању посао, јер то показује да су му предани и да га воле.

Друго, због отворености:

"Ама знам ја да Мајкрософт има и овде своје агенте. Двојицу чак, и то у настави. Али нису нешто насртљиви, а и што би били, јер програме које препоручују, ми, као државна установа, ионако добијамо од Министарства просвете, науке и технолошког развоја - бесплатно. Годишње Мајкрософту, јер смо као партнери, плаћамо само неких 300 (три стотине) евра. А што се тиче програма Мајкрософт 365, ту још нисмо одлучили..."

С то мало речи декан је рекао много. Поразговарали смо и на друге теме, али о Линуксу, и другим оперативним системима, предложио је да се обратим стручнијима од "мене физичара", проф. др Живадину Мицићу с Катедре за информационе технологије, аутору "Оперативни системи кроз ИТ", и Александру Воштићу са исте катедре, где је сарадник у настави предмета Информационе технологије и системи.

До др Мицића је мало теже доћи - професор је и у Крагујевцу где и живи, а у Чачак долази једном недељно, па ћу разговор с њим заказати накнадно. Али млади Воштић се одмах одазвао и, још више од декана, улепша ми дан кад рече да се у оквиру Информационих технологија и система "90% предаје Линукс, а 10% Виндоус, БСД итд. Такође се потенцира рад у терминалу..."

Рече Воштић још доста тога, али овде морам да направим једну дигресију која је истовремено и предлог чачанским ТВ кућама.

Тамо негде 2003. године, РТС је почела са емитовањем, по мом мишљењу, своје најбоље продукције свих времена: серијала директних преноса универзитетских предавања под насловом "Екс катедра". То ремек дело праве, образовне телевизије је рађено са репортажним колима и четири камере - и као директни пренос! - што значи да је било сложено за реализацију и да му се пандан не може остварити у условима у којима раде чачанске ТВ. Али зашто нека овдашња ТВ не би снимила и накнадно емитовала, за почетак, једно предавање др Мицића или Воштића о Линуксу? Гледаност гарантујем. И "Екс катедра" је била гледан програм - пратили су га и родитељи и публика без факултетског образовања, да виде како им деца уче "науке", али је после четири-пет директних преноса одлучено да "Екс катедра" иде као "одложено емитовање", да би је убрзо и укинули. Када сам у редакцији Образовно-научног програма питао зашто, на шта сам имао право јер сам учествовао у реализацији, одговор нисам добио, али ми чачанска веза од горе рече, а што је требало да ми одмах буде јасно, "гадна су времена, човече, ко зна шта професор може да лупи..."

Оно и Линукс је на неки начин субверзиван, подрива монопол производа мегакорпорације која свуда има своје агенте (који омогуће нешто бесплатних програма, али када се ђаци и студенти на њих свикну - ето вечитих муштерија), али ту су и друге теме и предмети. Уосталом, Чачак има три државне високошколске установе, не би био проблем шта снимати, а желимо да нам град постане универзитетски центар, па...Ајде мало да и телевизијом пропагирамо то настојање и циљ.

Какогод, Чачак је, најпре кроз наставу на Факултету техничких наука, употреби супериорног оперативног система (на којем ради 498 од 500 најјачих суперкомпјутера на свету) давао и даје свој допринос. Истражићемо шта се у том погледу ради и у основним и средњим школама и на Високој техничкој школи струковних студија. И да ли се прати привреда. Јер, ако је судити по оном што чух у ПММ-у, ми смо на добром путу да постанемо Линукс-велесила, бар у оквиру Србије. О личном искуству с Линуксом једног радника ПММ-а ће бити речи у следећем наставку серијала "Линукс у Чачку", а сада, уместо да препричавам шта питах и чух, речима директора Ненада Мајсторовића и на задовољство читалаца који воле техничке детаље, у виду писаног одговора:

Наша искуства са Линуксом

ПММ д.о.о је основано 2000 године. Примарна делатност фирме од почетка пословање јепрограмирање пословних апликација из области књиговодства, велепродаје, малопродаје, производње,угоститељства.

Касније се делатности проширују на продају, конфигурисање, сервис рачунара и рачунарских компоненти, као и на администрацију оперативних система.

Задњих десет година база података коју користе наше пословне апликације је PostgreSQL релациона база података која је Open Source па је њено природно окружење оперативни систем Линукс, који је такође базиран на софтверу отвореног кода. У том смислу смо код појединих корисника који су као сервере користили Виндоус оперативне системе урадили миграцију сервера базе података на Линукс дистрибуцију (Дебијан) и добили боље перфомансе базе података у радном окружењу.

Користећи могућности виртуализације (Proxmox VE-Debian и Wmware ESXi) на једном физичком серверу смо добили могућност да направимо више виртуалних сервера базираних на Линуксу, који имају своју намену по врсти посла који обављају и захваљујући природи Линукса могу бити потпуно подешени баш за ту врсту посла. На пример, сервер базе података PostgreSQL, мејл сервер Зимбра, Хттп сервер Apache, OpenVpn сервер...

У току је миграција десктоп апликација на Питон (Python) програмски језик, који је постао саставни део Линукс дистрибуција и крајњи циљ је софтверски производ који ће моћи да ради и на Линуксу и на Виндоусу и у њиховом хетерогеном окружењу. Наше је да кориснику предочимо све предности и мане, а слобода избора могућих решења је на њему. Уосталом ова слобода избора је уграђена у саму Линукс филозофију.

Предности и мане Линукса из нашег скромног искуства са пословним корисницима су:

Предности:

1. Цена – бесплатан.
2. Робустност и отпорност на спајвер, вирусе, тројанце и црве, и друге злонамерне програме.
3. Идеалан ОС за програмере и ИТ администраторе, подржава већину модерних програмских језика данашњице.
4. Нема сталног ресетовања услед надоградње ОС-а и багова који настају услед тога (погледајте данашње верзије Виндоуса 10)). Приликом ажурирања софтвера Линукс генерално не захтева рестарт.

Мане:

1. Данас, већина хардверских производа има подршку и за овај оперативни систем. Међутим, постоје и они произвођачи хардвера који не дају драјвере за овај оперативни систем.
2. Многи сматрају да је лакоћа коришћења оперативног система на страни Виндоуса. Овде се изгледа јавља и највећи отпор код корисника код којих се Линукс инсталира на њиховим радним станицама, он не види предности Линукса на серверу, али му је комфор у раду најбитнији. Или је све то код нас ствар навике, посебно што већина корисника раније није имала никакав додир са Линукс окружењем. Сличан пример: Libre Office је потпуно бесплатан канцеларијски пакет, функционалан у сваком погледу, али запослени који треба да га користи инсистира код директора фирме да му се купи Microsoft Office пакет јер само на њему може да ради.
3. Мали број ИТ администратора за Линуx и фирми које се тим баве.

Тако каже комшија из Немањине. Текст му нисам мењао, само сам га упристојио да (већим делом) буде на српском писму. Што је посебно питање: могућности и ограничења писања о ИТ-у и ГНУ/Линуксу на ћирилици. Али о том - потом.

Као и о обећању првих материјалних доприноса: декан рече да ће, "кад смо већ могли за играче 'даме'", видећемо да за месец-два Линуксаши добију свој простор на ФТН, да се тамо окупе на пар сати, док ће ПММ дати нешто новца и опреме. Што би се рекло, кренуло. А и ред је. Јер, на пример, ако се чачанске ТВ куће оглуше на горе изнесен предлог, од чега платити три камере и сниматеља, расветљивача, монтажера и реализатора снимка предавања о Линуксу што бисмо га "окачили" на Јутјуб и, наравно, Озон прес.


Александар Јовановић / Ћирилизовано за Озон прес

Претходни чланци из серијала "Линукс у Чачку":

1. Linuks u Čačku - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/linuks-u-cacku/

2. Linuks u Čačku: Zašto ti šalini koriste Linuks - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/linuks-u-cacku-zasto-ti-salini-koriste-linuks/

3. Linuks u Čačku (pačvork) - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/linuks-u-cacku-pacvork/

4. Linux kao rešenje - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/linux-kao-resenje/

5. Igor Ljubunčić: Budućnost je stara - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/igor-ljubuncic-buducnost-je-stara/

6. Za ovce je Tor - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/za-ovce-je-tor/

Гилад Ацмон: Завади па владај - Америком и Западом

Мапа преузета из изворног чланка

Никако нисам Трампов поборник, али му признајем да је успео да нам покаже читав спектар политичког морбидитета Запада, и с лева и с десна. Трамп је најупечатљивији постполитички симбол - симптом и болест истовремено.

Последње четири деценије, Запад је подвргнут интензивној културној и друштвеној револуцији. С циљем васпостављања "социјалне правде", направљене су неке фундаменталне промене у западном друштву. Основна права, као што је слобода отвореног изношења мишљења, искорењена су и замењена строгим режимом "коректности". Гледајући уназад, с разлогом се могло очекивати да неће бити неког значајнијег отпора херојима борбе за социјалну правду. Током највећег дела тог периода, чинило се да су "лефтији" дефинитивно победили. Пре само пет година чинило се да  је тиранија коректности ту за вјеки вјеков. Али онда се, неочекивано, зби промена.

Прво је шкотски референдум показао да сваки други Шкот жели отцепљење од Уједињеног Краљевства. Убрзо потом, половина Британаца је гласала за излазак из ЕУ, а затим, у САД, потпуно неочекивано, Трамп победи на председничким изборима.

И отпоче идентитетски рат, јер су Трамп и његова борбена реторика - можда и нехотећи - исцртали демаркациону линију која дели Запад.

Америка, као и остатак Запада, подељена је на "идентитарце" и "националисте: идентитарци се политички идентификују са својим симптомима својствима, који могу бити етнички или културни, али најчешће су биолошки (боја коже, сексуална оријентација, пол, раса итд.). Националисти су, с друге стране, људи који се политички идентификују географијом - територијом омеђеном границма своје државе.

Националисти нису обавезно десничари. Док сам истраживао за своју недавно објављену књигу Being in Time-a Post Political Manifesto, установио сам да Трампов националистички популизам има неких сличности с оним што заговарају светац "лефтија" Берни Сандерс и вођа британских лабуриста Џереми Корбин. Сва тројица се одупиру диверсивној идентитетској идеологији. Стив Бенон, "црна овца" либералне Америке, учествујући у једној телевизијској расправи, ту чињеницу је изложио овако: "Није питање да ли је популизам у порасту. Ствар је у томе да ли ће то бити популистички национализам или популистички социјализам..."

Популизам је свуда опет у моди, али питање је да ли је Трамп заиста популиста. Мари ли за добро људи или му је стало шта популус мисли. За прво не видим никаквих доказа. Трамп се понаша као олигарх и припадник олигархијске интернационале. Јесте популаран, али популарност и популизам су појмови различитог садржаја. Популарност значи омиљеност, популизам бригу за добро народа. Либерали и прогресивци који тврде да је Трамп фашиста требало би да знају да је дефиниција фашизма "социјалистички национализам", док је Трамп, по свему, капиталистички националиста, а популаран је зато што успешно глуми правог популисту.

Али, од јутрос имамо нову политичку ситуацију. Сада је јасно да Трамп неће спасити Америку. Чак и ако је некад то уистину желео, прође воз, шанса је пропуштена. Мало је вероватно да ће моћи да оствари и неке иоле значајне промене. Представнички дом Конгреса ће му одбацивати иницијативе. Али, и само бивствовање Доналда Трампа у Белој кући разоткрива сукоб што разара Запад, само што је стара борба између левице и деснице замењена постполитичким идентитетским ратом, ратовима. Трећи светски рат неће се водити између држава и око граница, већ унутар самих држава, цепајући и њих, и друштво, и породице.

Да је Трампово обећање да ће Америку поново учинити великом обична шарена лажа, показује мапа горе, мапа издељене Америке: даље од обале, народ углавном не жели оно што либерали нуде. Жели посао, безбедне границе, добро и приступачно образовање и здравствене услуге. Американци желе да Америка уистину буде велика. Да буде једнакости и правде. И мари ли или не за лезбејце, педерке и слично, Американце много више брине могу ли наћи пристојан посао.

Да ли ико у Демократској или Републиканској странци заиста разуме ова и оваква хтења - питање је. Али уопште не сумњам да ће силина жеље за коренитим променама донети још више популистичке политике у САД. А и шире.


Претходно од истог аутора: Гилад Ацмон: Јеврејско поимање расизма (пример)

Аутор: Гилад Ацмон
Извор: Divide and Conquer — Gilad Atzmon 
Превео: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу

За овце је Тор

Гринвил пост: Допринос Јаше Левина ономе што је остало од слободног комуницирања између људи је непроцењив. Његов истраживачки рад показује и доказује да пипци власти досежу свуда, обухватају и чувени Тор, слободан софтвер "за омогућавање анонимне комуникације", чији је назив акроним изворног назива пројекта The Onion Router. Борба за слободу говора и изражавања и стварну демократију никада није била у критичнијој фази.

Овај чланак, првобитно објављен 7. марта 2018. године на блогу SurveillanceValley.com (Долина надзора)преносимо овде, на антиимперијалистичком веб-сајту, због тежине и озбиљности садашњих напада ИТ индустрије и власти на слободу говора и изражавања. Природно, у складу са сопственом помитљивошћу, незнањем и/или урођеном имбецилношћу, ниједан политичар из две главне америчке странке, забављен средњорочним изборима, неће ни поменути ово изузетно важно питање.

Tor Project | Privacy Online

Пројекат Тор, непрофитна организација која наводно подржава dark web (мрачни интернет) и ужива култни статус међу поклоницима приватности, готово 100% финансира америчка влада.

Док сам писао књигу Долина надзора, успео сам да на основу Закона о слободном приступу информацијама (Freedom of Information Act - FOIA) добијем око 2 500 докумената, међу којима су били записници са седница о стратегији, уговори, одлуке о повећању буџета и измени статуса. Ти документи су уствари коресподенција између Пројекта Тор и главног оснивача му подружнице ЦИА-е, познате као Борд управника радиодифузије (Broadcasting Board of Governors - BBG), агенције која надгледа америчке прекоморске радиодифузне операције, нпр. Радио Слободна Азија и Радио Слободна Европа.

Сву ту документацију можете погледати овде.

Прибавио сам је током 2015. године. До тада сам већ неколико година писао о везама Пројекта Тор са деловима владе задуженим за "промене режима". Пратећи ток новца, открио сам да Тор није оно за шта се приказује, и доказао да је, упркос свом радикално антивладином креду, скоро стопостотно финансиран од три америчке безбедносне службе: Ратне морнарице, Стејт департмента и Борда управника радиодифузије. Пројекат Тор је уговорни сарадник америчке војске са сопственим контракторским бројем - приватизована екстензија исте оне владе против које се наводно бори.

Shocking, зар не?

Поклоници и поборници приватности већ годинама, и скоро побожно, на Тор и друге крипто-алате као што је Сигнал гледају као на једина средства за заштиту од шпијунирања од власти на интернету.

Извор за илустрацију: https://www.torproject.org/

Фондација Електронска граница је ТОР чак сматрала дигиталним еквивалентом Првог амндмана. Обожавала га је и Америчка унија за грађанска права (American Civil Liberties Union - ACLU). Једна тренди активистичка група из Силиконске долине, која се бори за Будућност, наравно, прогласила је да је Тор "отпоран на НСА" (“NSA-proof”). Едвард Сноуден је Тор узимао за пример изворне технологије приватности, алат којим се може избећи свеопшти надзор власти над интернетом, па је препоручивао његову употребу. И истакнути и награђивани новинари из Вајерда, Вајса, Интерсепта, Гардијана и Ролинг стоуна - између осталих Лаура Појтрас, Глен Гринвалд и Енди Гринберг - су дали свој допринос митском побуњеничком и антидржавном статусу Тора. Чак је и легендарни "звиждач" Денијел Елсберг био убеђен да је Тор од виталног значаја за будућност демократије. Свако ко би довео у питање овај наратив и указао на везе између Тора и власти сместа би био изложен нападима, исмевању и ућуткивању. Знам то, искусио сам.

Али глупе чињенице се не дају ућуткати.

Чак и први докази које сам прикупио су остављали мало сумње у праву природу Тора - спољнополитичког оружја америчке владе. Међутим, кутија докумената што је добих од Борда управника радиодифузије изазвала је ново питање: зашто би америчка влада финансирала средство које ограничава њену сопствену моћ? Одговор, како сам открио, је да Тор није претња америчкој моћи, него је увећава.

Документи Борда управника радиодифузије показују обим сарадње федералне владе, Пројекта Тор и кључних чланова Покрета за приватност и слободу интернета, који је толики да је за неверовати:

- Јер документи показују да запослени у Пројекту Тор добијају наређења од својих "хендлера" из федералних власти, укључујући детаљне планове ширења свог "алата за анонимност" у земљама у којима САД раде на дестабилизацији и/или промени режима: Кини, Ирану, Вијетнаму, Русији....Такође садрже записнике расправа о потреби утицаја на медијско покривање догађаја и на "неваљалу" штампу, као и месечне извештаје о "тренинзима" у ЦИА, НСА, ФБИ, Министарству правде и Стејт департменту. Откривају и планове финансирања "независних" чворишта Тора. И, shocking, доводе у питање зарицање Пројекта Тор да никада, али никада, неће поставити "мала вратанца" (backdoor) у свој производ.

- Јер доказују, и то без икакве сумње, да Тор није независан. Организација није имала овлашћења да ради по своме, већ је држана на кратком повоцу и везивана стриктним уговорним обавезама. Морала је да подноси и детаљне месечне извештаје о статусу, да би власти имале јасну представу на чему запослени у Тору раде и шта планирају, као и где су све ишли и с ким сусретали.

Многе од ових докумената сам изнео у књизи "Долина надзора", да бих испричао како се технологија приватности на интернету претворила у оружје војне и корпоративне силе. Али сада идем корак даље: објављујем сва документа о Пројекту Тор што сам их добио од Америчке уније за грађанска права и Борда управника радиодифузије. Надам се да ће новинари и историчари користити ове информације да би истражили тесне везе између технологије приватности, власти и економске доминације Силицијумске долине.

У том циљу, извешћу мали пример провере чињеница о везама Пројекта Тор и америчких власти изнесених у овим документима. Установљено ћу објављивати сваких два-три дана, а преиспитиваћу тврдњу да Тор нема "мала вратанца" за америчке власти.

Што је донекле тачно. Донекле.

О осталом ћете сазнати ако будете редовно пратили мој блог Surveillance Valley - The Secret Military History of the Internet

Аутор: Јаша Левин
Извор: Fact-checking the Tor Project’s government ties – The Greanville Post
За Озон прес превео, све мислећи на кориснике Линукс дистроа Кали, Тејлс, Парот... па чак и српског Септора, свих са Тором: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

Претходни чланци из серијала "Линукс у Чачку":

1. Linuks u Čačku - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/linuks-u-cacku/

 

2. Linuks u Čačku: Zašto ti šalini koriste Linuks - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/linuks-u-cacku-zasto-ti-salini-koriste-linuks/

 

3. Linuks u Čačku (pačvork) - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/linuks-u-cacku-pacvork/

 

4. Linux kao rešenje - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/linux-kao-resenje/

 

5. Igor Ljubunčić: Budućnost je stara - Ozonpress :: internet portal — http://ozonpress.net/zivotni-stil/igor-ljubuncic-buducnost-je-stara/