Владимир Ружански, рођен у Совјетском Савезу, више година живео у Израелу, где је и војску служио, да би се недавно преселио у Jермениjу. Историчар, истраживач историjе Блиског Истока, јевреjског народа и jевреjско-jерменских веза. У Арцах отишао као добровољац, у одбрану од азербеjџанске офанзиве започете 27. септембра. Преносимо вам Обjавимо jош једно његово сећање на Карабах. Прво помислих да су помоћници лекара, а можда и самилекари. Било их двојица, у обичноj ратноj униформи. Само на леђима, грудима и рукавима били су им зашивени беликрстови. Задивљен, питао сам jедног од воjника, да ли jе лекар. “Нисам”, одговори ми. “Зашто си тако помислио, тетак? Стариjе људе, као jа, у Jермениjи млади обично зову “тетак”. “Јер имате крст на леђима”, рекох. “Крстови су зато да би могли да ме разликују од Азербеjџанца, ако будем рањен или убиjен”, – jедноставно ми обjасни воjник. Разговарали смо у соби за пушење, где у углу видех хрпу трака од беле тканине, од коjих су воjници себ
и патриотско-русофилски некоректно, и транспарентно нетолерантно, и недемократски...