среда, 30. децембар 2020.

Победници и побеђени

 Враћајући се кући из Великог рата српски војници су испред себе гонили Аустро-Немце и Бугаре. Наше мајке су заробљеницима давале хлеб, говорећи да и они имају мајке које их чекају кући. О овом феномену говорио је и немачки свештеник Фридрих Гризендорф из села Евербург крај Оснабрика након Другог рата , Величанствена победа српске душе: Немачки свештеник о Србима: Ми смо их мучили, а они су мазили нашу децу!, а све ово сконцентрисала  је Смиља Аврамов говорећи о српској души из приче истог свештеника:

Ипак не смемо заборавити ни анонимног француског новинара који је говорећи о српској нацији као полетној мишљење повукао после неколико дана са објашњењем, “ваш однос према заробљеницима је недопустив”.
У наставку је текст руског новинара Андреја Медведева који говори практично о истој проблематици са линком и на руски језик.
Лако је разазнати зашто су Руси и Срби браћа и што год нас више окрећу ми се више волимо.

Милорад Ђошић,


Руска душа

Текст за који је Фејсбук двапут блокирао новинара Андреја Медведева, и који се опет јавља по интернету.

Андреј Медведев


“Кад бих ја имао прилике да говорим у Бундестагу, као дечак Коља, ја бих, молим вас, рекао следеће:
Поштовани посланици. Данас сам видео чудо. И то чудо зове се Немачка. Путовао сам к вама и гледао лепе улице Берлина, људе, споменике архитектуре, а сад стојим и гледам вас. И схватам, да је све то – чудо. Што сте дошли на свет и живите у Немачкој. Зашто тако мислим? Зато што, имајући у виду све то, што су ваши војници радили код нас, на окупираним територијама, борци Црвене Армије имали су пуно морално право да униште цео немачки народ.

Ваши војници су силовали децу. Спаљивали их живе. Слали у концлогоре. Где су им вадили крв, да направе серум за ваше војнике. Децу су морили глађу. Децу су прождирали ваши вучјаци. Децу су зверски мучили просто ради забаве.
Или ево вам два примера. Официру Вермахта сметала је беба да спава, он ју је зграбио за ногу и разбио о угао пећи. Ваши пилоти су бомбардовали ешалон на станици Личково, који је покушавао да одведе децу у позадину. А потом су ваши асови јурили за преплашеним малишанима и пуцали на њих на отвореном пољу. Убијено је две хиљаде деце.
Само за то што сте радили с децом, поновићу, Црвена Армија могла је да уништи Немачку са свим њеним становништвом. Имала је пуно морално право. Али није то урадила.
Жалим ли због тога? Наравно да не. Ја се клањам челичној вољи својих предака, који су нашли у себи неку невероватну силу, да не буду таква стока, као војници Вермахта.
На копчама немачких војника писало је “С нама је Бог”. Али они су били накот пакла, и носили су пакао на земљу. Војници Црвене Армије били су комсомолци и комунисти , али совјетски људи показали су се као већи хришћани, него житељи просвећене религиозне Европе. И нису почели да се свете. Умели су схватити, да се пакао паклом не може победити.
Ви не треба да нас молите за опроштај, јер нисте ви ништа криви. Ви нисте одговорни за своје дедове и прадедове. И још, прашта само Господ. Али рећи ћу поштено – за мене ће Немци  увек бити туђ, далек народ. Не зато што сте лично ви криви. То у мени вришти бол деце коју је спалио Вермахт. И мораћете прихватити да ће барем моје поколење, за које је сећање на рат – дедине награде, његови ожиљци и његови ратни другови – схватати вас тако.
Шта ће бити после – не знам. Можда ће доћи тикве без корена које ће све заборавити. И ми смо много томе допринели, много тога просрали сами, али се надам да за Русију још није све изгубљено.
Ми наравно, морамо сарађивати. Руси и Немци. Морамо решавати проблеме. Борити се против ИСИС-а и градити гасоводе. Али мораћете да прихватите једну чињеницу. Ми се никада нећемо кајати за наш Велики рат. И тим пре, за Победу. И тим пре, пред вама. У сваком случају, моје поколење. Зато што ми нисмо тад спасли само себе. Ми смо вас спасли од вас самих. Чак и не знам, шта је важније. 

Оригинални текст на руском је овде.


Приредио: Милорад Ђошић


Бранитељи српског језика (пример)


Александар Јовановић /Ћирилизовано: Да, "бранитељи". Јер као што крадљивци укупне српске баштине припаднике својих "постројби" назваше бранитељима, таквима се, ваљда, и дилетанти што бране српски језик сматрају. Јер исказаним незнањем наносе штету и зло, користи доносе никакве. Да се уздржим од даљег коментарисања, пошто нисам сигуран да бих речи пажљиво бирао, а ипак су у питању дама и наше угледне новине, само ћу пренети чланак колумнисткиње "Новости онлајн" и, испод њега, пар чињеница које је убава Вукица морала да зна.


ПОРАЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Да ли смо сами од себе дигли руке, па газимо по речима како ко стигне



Вукица Стругар

То што уз необразоване водитеље све чешће и угледни гости не познају сопствени језик - равно је поразу у Маричкој бици


ЗЕМЉЕ и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ - поручивао је у завештању Стефан Немања, али као ни Арчибалд Рајс (другим поводом, много година касније), изгледа, није имао коме.


Српски владар уочио је ову опасност још у "мрачном средњем веку". Нажалост, што је његов народ био даље од турског јарма и ближе Европи, постајао је мање самосвестан, па кад се од њега и није ни тражило, "давао је веру за вечеру". А језик је ишао с њом, успут, да не кажем "гратис". То, што у свакој улици или тржном центру више не постоји назив на српском (да се сваки странац осећа као код куће), можда би за трговце могло да има оправдање. Али, то што уз необразоване водитеље све чешће и угледни гости не познају сопствени језик - равно је поразу у Маричкој бици. Јер, после ње уследио је губитак територија, османлијско освајање и вазалска ћуд које се нисмо ослободили до наших дана.


Како другачије објаснити такву сервилност пред туђицама (посебно англизмима), накарадне и насилне кованице, примитивно подсмевање сопственом народном језику? Људи се више не надвикују него "надглашавају", чак и уметницима отменије звучи "изведба" него извођење, већина "одмара" без повратне речце "се", а уместо "по мом мишљењу" масовно се чује "по мени". Можда је овај последњи пример и најсимболичнији: личног мишљења је све мање, а "по нама" и језику, гази ко стигне...



Ауторкиња: Верица Стругар

Извор: Новости онлајн



А "Расен", и не само Вукици и Новостима онлајн" за наук, у чланку Завештање Стефана Немање о Језику (Миле Медић) – РАСЕН, између осталог каже:


Миле Медић – Завештање језика

О ЗАВЕШТАЊИМА СТЕФАНА НЕМАЊЕ

Књижевно дело Завјештања Стефана Немање стекло је велику популарност, а захваљујући њима и њихов писац. Читајући га, многи нису били сигурни да ли се срећу са истинским Немањиним речима или са савременим делом. У једном тексту о Медићевој књизи Р. Милић, хвалећи даровитост поменутог аутора пише: „Написао је књигу тако да су ријечи које у њој изговара Стефан Немања масовно прихваћене као изворне, старе осам стотина година. Написао је књигу око које се од самог почетка, испрела легенда… Написао је књигу којој је припала највећа могућа награда – многобројни читаоци је радо читају, препричавају, памте и чувају. Написао је књигу која живи свој самостални, чудесни, невидљиви живот још за живота писца“.

Јереј Александар Бојовић, парох студенички


ПРИЛОГ: Снимак чланка "Новости онлајн"







четвртак, 24. децембар 2020.

Пол Крејг Робертс: О истини

 

IИлустрација: Red Nose Studio / Truth, Lies & Uncertainty - Scientific American

Концепт објективне истине западног света оспорио је Карл Маркс, који је истину прогласио класном истином. Капиталисти су имали своју, а радници своју истину. Истина радника имала је више пуноважности, јер су били угњетавани, док је истина капиталиста била самооправдавајућа.


Овај напад на објективну истину није успео, осим у ограниченом обиму и накратко у Совјетском Савезу, где је Лисенко оштетио совјетску биологију и пољопривреду по цену многих живота.


Напад на објективну истину у 21. веку заснован је на раси и полу, "џендеру". Раса и пол имају своје истине. Ваљане истине су истине потлачених - "људи од боје", феминисткиња, трансродних и сексуално изопачених особа. Невалидне истине су истине угњетача - белих хетеросексуалних мушкараца.


Објективна истина заснована на чињеницама и доказима стран је концепт младима којима је истина научени емоционални одговор. Медији понекад "слажу" у смислу објективне истине, али како је објективна истина белачка конструкција која служи белачком интересу, онда је то тлачитељска истина без ваљаности.


Данас, у медијима и у образовању, концепт лажи као супротности објективној истини одумире. Лаж је нешто што негира расно-џендерске истине потлачених.


У овој врсти система истине доказима у традиционалном смислу нема места. У систему који се заснива на емоцијама, докази су увреде нанесене спомеником, речју, фразом, историјским податком, сликом. Сходно томе, особи која уважава објективну истину немогуће је водити смислену расправу с особом с расно-џендерског концепта истинитости.


На страну проблем заклињања и заклетве таквог лица - да ће говорити истину и ништа осим истине - у друштву чији део има научни концепт истине, а део емоционални концепт истине, унутрашњи дијалог постаје немогућ.


Друштво у којем људи не могу разговарати једни с другима је друштво у распадању.


Друштво у којем је објективна истина прогнана је друштво без науке.


Мрачно доба на помолу.



Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Не рекоше нам цену мултикултурализма



Аутор: Пол Крејг Робертс

Извор: On Truth - PaulCraigRoberts.org

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Бунсен лабс Линуксу



среда, 23. децембар 2020.

Како прећи с Хрома на Вивалди прегледач

Прелазак са Хрома на Вивалди је брз, лак и забаван, јер са досадне подразумеване опције прелазите на брз, флексибилан и могућностима богат прегледач. Само испратите упутства члана Вивалдијевог тима, Јоханеса Долвена.



Људи не воле промене. Брине нас осећај неизвесности, што не знамо шта следи. Нарочито ако смо већ задовољни и лагодно нам је у постојећем окружењу.

Али ако сам нешто научио у животу и у својој кошаркашкој каријери, то је да су промене неизбежне, али раст, напредак, није обавезан.

Само, макар и мала промена у животним навикама заиста може помоћи да остварите напредак.

Промена прегледача можда и није животни преокрет, али као и свака друга промена, ако сте вољни да је учините, може довести до открића да је била ваш пут ка напретку.

Срећом, испробавање новог прегледача је прилично безопасна промена. Ако вам се не свиђа, немојте га користити. Али бар покушајте!

Са Хрома на Вивалди можете прећи зачас. У наставку о корацима, редом.

Како прећи с Хрома на Вивалди прегледач за пет минута

Хром ми је до недавно био једини прегледач. И нераздвојни пријатељ током студија.

Прегледач Вивалди сам открио када сам почео да радим за компанију “Вивалди” као приправник.

Временом, од како стално користим Вивалди, откривам нова подешавања и функције које прегледање чине пријатнијим и ефикаснијим (баш као што пише на етикети).

Процес преласка са Хрома на Вивалди био је брз и лак.

Следите ове једноставне кораке да бисте се пребацили за мање од пет минута.

Преузимање и инсталирање

Скокните на Vivaldi.com  и преузмите програм. Прегледач ради на Виндоусу, Меку, Линуксу и мобилним телефонима са Андроидом.

Учините га својим

Код Вивалдија највише волим то богатство у могућностима прилагођавања.

Тема има осам основних, укључујући тамну, а ако вам се ни једна не допада, у самом прегледачу можете направити сопствену, експериментишући са комбинацијама позадине, боја и наглашавањима осветљености.



Код тема, посебно волим дату могућност да се боје сучеља аутоматски усклађују са бојама сајтова које посећујете.

И кад смо већ код прегледања, код Хрома имате, и то као једину могућност, да је трака страница на врху прозора. И то је било потпуно у реду, јер за друге опције нисам ни знао. А сад? Вивалди вам допушта да изаберете место траке са страницама: горе, доле, лево, десно.



Увоз обележивача и подешавања

Пре преласка на Вивалди, питао сам се зашто бих се пребацио и шта ће ме спречити да пређем. Немогућност увоза обележивача и лозинки сигурно би ми отежалa одлуку.

Срећом, то није никакав проблем код преласка са Хрома на Вивалди.

Увоз можете урадити одмах по инсталирању прегледача или касније, кад хоћете, тако што ћете отићи у Мени> Датотека и из падајућег менија изабрати „Увези обележиваче и поставке“. Тамо ћете наћи листу прегледача из којих можете да увезете.



Изаберите из чега, па клик на Увези.

Увоз отворених картица

Шта ако у Хрому имате масу отворених картица које су вам потребне? Увезите и њих.

Прво у Хрому инсталирајте додатак Session Buddy , затим идите на страницу додатака и кликните на Извези. Потом исти додатак убаците у Вивалди (да, Вивалди је компатибилан са Хромовим екстензијама) и увезите картице.

Session Buddy је такође добар начин да чувате резервне копије својих картица. Али проверите да ли и вама одговара политика приватности додатка.

Поставите своју почетну страницу

Почетна страница у Вивалдију служи као контролна табла која вам омогућава лак приступ омиљеним местима на мрежи, обележивачима и историјату прегледа. Почетна страница је организована око брзих бирања – обележених повезница приказаних као сличице.

Када први пут отворите Вивалди видећете збирку пажљиво одабраних Speed Dial-ова. Слободно их уредите ако то нису места на интернету која ћете посећивати. Само их замените својим омиљеним обележивачима.

Ја ту чувам све своје омиљене локације и могу их чак сместити у директоријуме, што почетну страницу чини мање неуредном.

Почетну страницу можете опремити и позадином по свом укусу, исто као и сличице брзог бирања.

Све што треба да знате о Вивалдијевим брзим бирањима наћи ћете на страници Vivaldi Help Center. .

Истражите функције сучеља

Кад се пребаците на Вивалди, одвојите мало времена за истраживање. Дајем реч, вреди труда.

Вивалди је скоро па једнако прилагођавање сопственом укусу и потребама. Нуди више функција од било ког другог прегледача. Да бисте искористили максимум од свог новог алата, наставите да истражујете!

Да ли сте знали да у Вивалдију можете да померате адресну траку, да укључујете и искључујете друге траке за навигацију, играте се претраживачима и брзо претражујете помоћу брзих команди, Quick Commands .

Ако користите пуно картица, Вивалди је за вас. Има толико напредних функција управљања картицама, никад вам неће недостајати опција – било да желите да групишете, правите плочице од отворених страница, премеште или качите картице.

Веб панели су још једна јединствена карактеристика Вивалдија, и можда једна од функција коју највише користим. То је бочна трака на страни прозора прегледача која вам омогућава брзи приступ обележивачима, преузимањима, белешкама и историјату прегледања.

Да додате тзв. веб плочу, кликните на „+“ на бочној траци и унесите жељени УРЛ, друштвених мрежа и агрегатора вести, рецимо.

Вивалди се по многочему разликује од “Гугловог” Хрома, највише због својих јединствених карактеристика и могућностима прилагођавања.

Прошла су скоро два месеца откако сам прешао на Вивалди, а и даље свакодневно откривам ново.

Писао сам о три ствари које у Вивалдију боље функционишу у поређењу са Хромом – слагање картица, “поплочавање” страница и белешке.

Такође, не треба заборавити да Хромов творац жели да прикупи што више података о вама како би, како каже, унапредио пословање, за шта вам прегледач даје “за џабе”.

А Вивалди вас не прати. Места на мрежи која посећујете, шта куцате у прегледачу, преузимања – Вивалди све то не интересује па и нема приступ тим подацима.

Ајмо сад!


Напомена преводиоца: Напреднијим и захтевнијим корисницима бих препоручио да преузму бета верзију прегледача, тзв. Desktop Snapshots. Јесте да није испеглана као “стабилни” Вивалди, али ради без грешке а нуди бржи увид у будуће могућности доступне свима. Овога пута: клијент е-поште, РСС (RSS)довод и Календар. О чему други пут.


Аутор: Јоханес Долвен

Извор: Вивалди

Преузето са: Линукс Такс Чачанин

Превод: Александар Јовановић

петак, 18. децембар 2020.

Физичка мултимедија у добу стриминга

 

Одрастао сам кроз 2000.-те и 2010.-те, стога сам навикнут на мултимедију у физичком облику. Врло добро се сећам добрих старих дана, снимање “Змајеве Кугле” (Популарни “Гоку”) на кућном видео рекордеру, слушање очеве позамашне колекције аудио касета и компакт дискова. Могу рећи да ми сакупљање свакаквих врста ствари није страна работа тако да није чудно што радије бирам да поседујем своју мултимедију у физичком облику. Међутим, у минулим годинама родила се иновација медијске индустрије која прети да у потпуности истреби физичку мултимедију, стриминг.

Разуме се, стриминг је веома приступачан. Месечна претплата на Нетфликс, Дизер или Спотифај кошта колико и један “Blu-Ray” филм или албум на компакт диску. Ипак моје мишљење ме наводи на другачији закључак, закључак да овакве врсте интернет сервиса имају више мана него предности. Замислите ситуацију, желите да слушате неку песму или погледате неки филм, постоји добра вероватноћа да сервис неће имати баш оно што тражите у својој библиотеци. Другим речима остављени сте на милост и немислост стриминг сервиса. Замислите такође, да желите да подржите уметника новчано за улошени труд и утрошено време. Нажалост коришћење стриминг сервиса је један од најгорих начина да то учините. Након свих плаћених лиценци и дажбина уметнику на крају остане тек по која пара.

Ипак најзначајни разлог за поседовање мултимедије у физичком облику је, управо, поседовање. На стриминг сервису нисам власник ни једне песме, ни једног филма, у суштини сам само потрошач. Управо из овог разлога реших да поново кренем у обнову сопствене колекције.

Испоставља се да овај приступ има више предности него што би се првобитно помислило. Могу да копирам све своје албуме и филмове са дискова и ускладиштим их на свом кућном серверу за брзи приступ на свим својим клијентским уређајима. Како се све налази у локалној мрежи приступ интернету није потребан. Доступне су и различите опције за кодирање садржаја у облик погодан за мобилне уређаје или шта више стриминг преко интернета. Вреди поменути да је једна од највећих предности у односу на стриминг квалитет саме мултимедије. На пример, компакт дискови и дан данас пружају најбољи могући квалитет аудио сигнала (Технички постоје кодери са и до три пута већом веродостојношћу, примера ради “FLAC-HD”, међутим моћ запажања те разлике је дискутабилна). “Blu-Ray” и “DVD” врло често долазе са 5.1 или 7.1 аудио могућностима, а такав технички подухват једоставно није могућ на стриминг сервисима због ограниченог протока.

Мањи детаљ, али детаљ који сигурно употпуњава искуство, је наравно необјашњиви осећај склада док у руци држите ствар која је опипљива, на пример књигу или филм. Да би се боље продала Физичка мултимедија такође долази са додатним садржајем. Текстови песама, постери, ексклузивне фотографије и друго.

За крај бих додао да сам се на овај подухват одлучио као резултат узбуђења, носталгије и других утицаја. Ако имате средства моја је искрена препорука да и ви кренете у авантуре сакупљања физичке мултимедије. 

 

Аутор: Душан Митровић

 

понедељак, 14. децембар 2020.

Владимире Владимировичу огласи се: "Он је из Русије, зове се Иван и нико не зна како се нашао у Енглеској"

 Па друг мачор...има и фацу ефесбеовца


Он је из Русије, зове се Иван и нико не зна како се нашао у Енглеској

 Један мачор је дуже од шест месеци живео у Сaутхемптону, удаљеном више од 2.000 километара од места за које микрочип показује да је његов дом. Сада је у склоништу за животиње, и чека власнике да се јаве.

Локални спасиоци животиња кажу да је дугодлака мачка, с привременим именом Иван, можда допутовала као слепи путник неким путничким возилом, камионом или бродом. 

Добротворна организација „Кетс протекшн" упутила је јавни позив власницима мачка да се јаве и преузму свог љубимца. За мачка се сматра да има око три године.

Ивана је заправо пронашао један брачни пар из околине Нетлија у Саутхемптону који га је не ко време чувао током хладних дана. Али морали су да пријаве да су пронашли мачка, пошто су се њихове мачке уплашиле од „странца".

Потом је особље добротворне организације открило да је Ивану уграђен микрочип, који је показао да је дошао из Русије, али уређај није дао тачну адресу власника мачка.

Мачак је пребачен у добротворни центар за усвајање животиња на острву Вајт.

„То је заиста дивна мачка. Има прелепе наранџасте очи и пуфнасто смеђе крзно, које га можда греје током сибирских зима. Заправо га нисмо чули како мјауче, али можда мјауче са руским нагласком, па га енглеске мачке неће разумети", рекао је шаљиво волонтер Тони Костер.

Сара Елиот, ветеринарка из организације „Катс протекшн" рекла је да није реткост да животиње из иностранства стижу као слепи путници.

„Некада се деси и да љубимци које пронађемо, имају чипове са подацима из иностранства, јер многи људи долазе у нашу земљу са својим љубимцима, па тако настане проблем у очитавању података када животиња одлута од куће", додала је Сара Елиот.