Враћајући се кући из Великог рата српски војници су испред себе гонили Аустро-Немце и Бугаре. Наше мајке су заробљеницима давале хлеб, говорећи да и они имају мајке које их чекају кући. О овом феномену говорио је и немачки свештеник Фридрих Гризендорф из села Евербург крај Оснабрика након Другог рата , Величанствена победа српске душе: Немачки свештеник о Србима: Ми смо их мучили, а они су мазили нашу децу! , а све ово сконцентрисала је Смиља Аврамов говорећи о српској души из приче истог свештеника: Ипак не смемо заборавити ни анонимног француског новинара који је говорећи о српској нацији као полетној мишљење повукао после неколико дана са објашњењем, “ваш однос према заробљеницима је недопустив”. У наставку је текст руског новинара Андреја Медведева који говори практично о истој проблематици са линком и на руски језик. Лако је разазнати зашто су Руси и Срби браћа и што год нас више окрећу ми се више волимо. Милорад Ђошић, Руска душа Текст за који је Фејсбук двапут блокирао новин
и патриотско-русофилски некоректно, и транспарентно нетолерантно, и недемократски...