Сиротињо и Богу си тешка: царски двори Бирјукових - пентхаус величине пола хектара

Московска Патријаршијска језера. Извор за фотографију: Патриаршие пруды или Там, Где Никогда не разговаривают с Неизвестными...

Какве станове заменик градоначелника Москве и његови презимењаци воле?

Како је говорила Денискинова мајка, у приповетки Виктора Драгунског, "тајно увек постане јавно". Тако је и скромна куповина, коју су у децембру 2015. године обавила господа Бирјукови, повезани са замеником градоначелника престонице, испливала у јавност. А господа су купила ни мање ни више него огромни пентхаус за пола милијарде рубаља.

Породичне тајне

Занимљив
a је ствар то презиме; штета, мало је истраживања које објашњавају како утиче на човека. Узмимо, на пример, причу о пентхаусима у елитном стамбеном комплексу „Легенда боја“ (стамбени комплекс «Легенда Цветного»на Булевару боја: «Цветный бульвар» на руском, надомак Кремља - прим.прев.) девет од десет двоспратних станова на последња два спрата су набавила три различита лица истог презимена. Два стана купио је Александар Бирјуков, три стана је купила Јекатерина Бирјукова, а још четири нека Ирина Петровна Бирјукова која и очевим именом и презименом и узрастом (46 година), буквално указује да је 67-годишњи Пјотр Павлович Бирјуков, заменик градоначелника престонице - њен отац.  Међутим, када се ради о тендерима, сам Пјотр Павлович, се јавно одрекао своје породице: Ирина Петровна није његова ћерка, Александар Петрович није његов син, а Јекатерина Бирјукова лепотица, мало старија од тридесет година, није његова снаја, сви су они само његови презимењаци. Ништа нарочито, то је често презиме. Код нас у Русији на сваком ћошку налетимо на неког Бирјукова. Занимљиво је да сви ови људи сада живе у близини, на веома престижном месту у граду, који у великој мери контролише Пјотр Бирјуков.

Дакле, презиме је моћна сила која обједињује људе. Како другачије објаснити чињеницу да су три различита Бирјукова узела и купила девет станова у “Легенди о боји” један до другог, све са погледом на Кремљ. Девет станова, чија је катастарска вредност већа од 820 милиона рубаља, а тржишна је око 1,6 милијарди рубаља (око 20 милиона евра - прим.прев.), а укупна површина износи више од 1600 квадратних метара. Говорећи језиком оних који имају викендице у околини Москве - више од десет хектара. Господа Бирјукови у својим пентхаусима могу, ако пожеле, узгајати воће и поврће.

Међутим, они већ имају где то да раде.

Било једном у селу Поповка

Подмокосвску четврт Поповку је могуће преименовати у Бирјуковку - тамо опет, чврсто су се угнездили имењаци уваженог заменика градоначелника. И сам Пјотр Бируков поседује некретнине у Поповки - али веома, веома скромно: поседује земљиште од 15 хектара, малу кућу и економски блок. То заиста није московски званичник, већ пензионисани викендаш-баштован који од априла расађује поврће на прозорској дасци. Његова супруга Антонида Бирјукова има своју парцелу – мало већу, али без много луксуза, на 25 хектара.

Међутим, презимењаци заменика градоначелника имају много примамљивије комаде земље у Подмосковљу: Ирина Петровна има скоро два хектара и чак три куће, од којих је највећа готово једнака по површини наведених девет пентхауса, на Булевару боја, Александар Петрович има око осам хектара, а има и кућу за становање, гостионицу и коњушницу. Анжелика Бирјукова (изгледа као братаница заменика градоначелника) има кућу од две хиљаде квадрата. Никита Бирјуков (имењак унука заменика градоначелника) – има кућу од 600 квадратних метара. Занимљиво је да су све парцеле Бирјукових ограђене једном оградом која ограђује плац од преко 15 хектара. Па, логично је – у данашње време Бирјукови се морају држати заједно, а то није мало.

Бирјукови и њима равни

Има, међутим, на Бирјуковским поседима места и за небирјукове. Једно од њих припада Виктору Пчеловодову - ни рођаку ни презимењаку заменика градоначелника, већ бившем сараднику: од раних деведесетих до краја 2012. године био је заменик шефа одељења за стамбене и комуналне услуге и инфраструктуру у Москви. За још три некретнине нема података, у катастру, о њиховим власницима.

У елитној згради са осам станова на «Патријаршијским језерима» («Патриаршие пруды» на руском, део Москве-прим.прев.) живе не само Бирјукови, већ и грађани који су им једнаки у правима. У овој кући постоји стан за самог Пјотра Павловича, за његову нећерку Ирину Петровну - и за извесног Јурија Буланова, који је био заменик Пјотра Бирјукова, када је био начелник управе Јужног округа. Током 2010. године догодио се неугодан инцидент Булану - оптужен је за крађу јавног новца у износу од 17 милиона рубаља; истрага је открила да званичник има куће у Московској области, станове у Ници и Паризу, хотелски комплекс у Москви. Од три и по године на које је осуђен, одробијао је две - након чега се безбедно вратио у свој деветособни стан на «Патријаршијским језерима».

Уопштено, није лоше данас бити Бирјуков - или неко ко носи ово славно презиме. Стари бузец из Старог Бузца (заменик је родом из села Стари Бузец «Старый Бузец» на руском, у Курској обасти-прим.прев.) не заборавља своје презимењаке.

Новости бизнеса и политики



Аутор: Михаил Мељников
За Ћирилизовано изабрао и превео: Драган Вукојевић

Коју дистрибуцију Линукса би користио Фридрих Ниче и шта би рекао на Клуб Линукс Такс Чачанин?

Gentoo Linux

Коју дистрибуцију Линукса би користио чувени немачки филозоф Фридрих Ниче, да је данас жив? Одговор на ово питање покушаo je да да проф. др Нил Лист са сарадницима.

Према студији објављеној на веб-сајтовима русофилних срБских мислилаца "Србин инфо" и "СРБски ФБРепортер" - што не значи да се паре које порески обвезници са Запада издвајају за науку користе за дослух и деловање Доналда Трампа и Владимира Путина преко српских проксија - Фридрих Ниче би највероватније користио Џенту Линукс (више: Пингвиниста изгубио вољу за животом током инсталирања Џенту Линукса, а може и Džentu — Vikipedija, slobodna enciklopedija).

Што професор Лист објашњава овако:

"Сви знамо да Ниче није био човек стада. Дакле, апсолутно је немогуће да би користио икакав "Еплов" производ. По истој логици, можемо бити сигурни да не би такао ни свеприсутни Виндоус, мада је могуће да би имао извесног поштовања према достигнућима Бил Гејтса и 'Мајкрософта'. Али Виндоус са својим претпоставкама - нипошто. Фридрих Ниче не би могао да поднесе да му други, на основу својих претпоставки, одређује како да користи и надограђује ОС, и да му некакав врховни ауторитет типа Windows Store намеће своју селекцију 'добрих' програма.

С друге стране, Џенту не претпоставља ништа слично, већ полази од претпоставке да слободан човек - пингвиниста више воли да ради ствари како и када хоће, чак и ако његов избор значи да ће бити лупања главом у зид, чупања косе у очајању и чудних погледа околине на 'лудака'. Али то нас доводи до једне од кључних поставки Ничеове филозофије, да се 'онај ко се пење на највише планине смеје свакој трагедији, стварној или тобожњој', и да је битно превазићи себе и из животних недаћа изаћи као победник. Према томе, како су Ничеов надчовек и корисник Џентуа појмови подударног садржаја, логично је да би Џенту био Ничеов избор дистрибуције Линукса."

Професор Лист нам је рекао да је његов тим разматрао и могућност везе Ниче - Linux From Scratch (LFS), иако је скоро извесно да "чак и један Ниче, ни у својим најлуђим годинама и заточен у азилу, ни помислио не би да ЛФС користи за нормалан свакодневни рад".

А друштвене мреже, на којим друштвеним мрежама би био немачки филозоф?

Професор Лист сматра да резултати истраживања наводе на закључак да би Ниче користио GNU Social: "Ниче је био усамљеник, човек вечито занет сопственим мислима. Зар није логично да би таквом пустињаку највише одговарала друштвена мрежа за коју скоро нико не зна да постоји?"

Извор: Sudo Satirical


Напомене преводиоца:

- Ово је релативно стари текст, али разумљив и неупућенима у Линукс. Ко зна енглески и напреднији је Линуксаш сит ће се насмејати читајући и новије хумореске на "Судо сатирикал"-у, чији линк имате горе, испод логотипа.

- Што се тиче Ничеа и Клуба Линукс  Такс Чачанин - подржао би га, то је извесно, јер је у питању онај танак горњи слој који промишља ИТ, али сумњам да би био члан, јер чак и LinuxMasterRace (назив секције на веб-сајту "Редит") није место где се окупљају надљуди него, као што рекох, итијевски мислена мањина (склона самозезању).

- Ступио сам у непосредан додир са шесторицом будућих чланова Клуба. Адвокат Иван Војводић ће - уз наше сугестије и предлоге, које можете изнети и у виду коментара испод овог текста и на адресу cirilizovano@yandex.com - саставити Статут. После прва два-три састанка окупљаћемо се у "Монтани", и то је договорено. Јавно предузеће за грејање "Чачак" ће финансијски, са половином потребних средстава, помоћи израду пилот емисије из серијала "Амфитеатар", снимак предавања на ФТН-у или Високој школи техничких струковних студија на тему Линукса. (Данко Ћаловић, директор Грејања: "Помоћи ћемо. Што је добро за Чачак, а јесте, добро је и за нашу кућу.")

Остаје да се види да ли ћемо и у којој мери имати разумевања ФТН-а и
Високе школе техничких струковних студија. Пре свега њих, али и Агрономског факултета и основних и средњих школа чије су учионице амфитеатри у малом.

О свему томе више после празника.


Претходни чланци из серијала “Линукс у Чачку”: 1, 234567891011, 12 и 13: Jeste li za klub "Linuks Taks Čačanin"? - Ozonpress :: internet portal 

Предузеће ПММ са 20.000 дин. помогло серијал

Превео и приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System

Јесте ли за Клуб “Линукс Такс Чачанин”?

За Клуб “Линукс Такс Чачанин” или какав год назив се договорили да му дамо.



Чему ће нам, зар ми Линуксаши нисмо социопате што вас дан седе за рачунаром и хакеришу?
 
Сигурно има и таквих, али она тројица Чачана Линуксаша што их лично знам воле и масу других ствари, а јесу и за то да се повремено виђамо и размењујемо искуства – учимо једни од других уз пивце или коју чашицу неке од чачанских ракија, којих марки има више него овдашњих продавница и сервиса рачунарске опреме где ишта знају о Линуксу.

Овај потоњи проблем ме је и подстакао да размишљам о чачанском линуксашком клубу. Какав рачунар купити да немам проблема са инсталирањем Линукса – то нисам знао нит’ сада знам, па реко…

“Јеси л’ ти луд? Па ја зарађујем на ‘прозорашима’ и њиховом незнању, човече, шта ћете ми ви Линуксаши, ко би од вас тражио услугу радње као што је моја. Овако, лепо, има их колико хоћеш што дођу да им инсталирам Виндоус, па онда опет кад им ‘не ради Фејсбук’. Волим и ја Линукс и терам га на својој личној машини, али посао и кинта су на првом месту” – тако ми некако рече власник једног сервиса, једини од петорице који послују са рачунарском опремом и програмима а знао је о чему причам – једини пре него што сам упознао браћу из ТТМ-а. А није да се нисам распитивао, чак и код ‘главних’. У првој продавници газда ме је упутио на продавца, “он ти је за Линукс”, али овај кад рече да зна шта је Линукс мада га нигде није учио нити икад пробао (питао сам) одмах заглавих на врата. У другој продавници, експозитури београдске фирме, дечко јесте нешто знао, али његова згранута фаца наАМД или Интел?” ме увери да сам опет на погрешном месту.

Са клубом не бисмо имали таквих проблема. Нарочито кад се боље упознамо и видимо ко је пацер, ко мајсторски кандидат, а ко велемајстор. Друго, зар није лепше да од сестре ил’ брата пингвинисте уживо сазнате какав је дистро за који сте заинтересовани, уместо да се бакћете с виртуелном машином или гвожђуријом. Било би и договорених послића, верујем. Итд, итд.

Ако сте заинтересовани јавите сe на cirilizovano@yandex.com.

Ако нас до Божића буде бар петнаестак, одмах по празнику крећемо у акцију:
  1. Да нађемо место за окупљање. Нисам још проверио код новог декана ФТН-а, али верујем да би нам изашли у сусрет да бар прва два-три састанка одржимо тамо. За даље…Лично сам за неки пристојан локал у пречнику од километра од центра града и са бесплатним вај-фајем. Не због пића, Боже сачувај, него, како да кажем, имиџа ради, е да би привукли и нормалан свет. Предлажем да се окупљамо једном недељно, “глувим” даном, понедељком. I Don’t Like Mondays, ко воли, али баш зато.
  2. Да изаберемо првог међу једнакима, јер тако закон налаже, а и неко треба да координира рад, буде адреса за заинтересоване, покреће акције…И лепо и корисно би било кад би се задужења прихватио какав млађи ИТ стручњак, било из просвете, било из бизниса
  3. Да саставимо Статут и региструјемо Клуб.
А онда…Има дана. Можда научимо и неког продавца шта треба и може да нам прода.

Претходни чланци из серијала “Линукс у Чачку”: 1, 234567891011 и 12: Kako da uz Windows imate i jedan Linuks na svom računaru (VIDEO) – Ozonpress :: internet portal

Предузеће ПММ са 20.000 дин. помогло серијал

Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу
Извор: Jeste li za klub "Linuks Taks Čačanin"? - Ozonpress :: internet portal

Шеф Генералштаба Израелских одбрамбених снага: Повлачење САД из Сирије јесте важно, али не претерано

Гади Ајзенкот. Фотографија: Јарив Кац
Шеф Генералштаба Израелских одбрамбених снага генерал-пуковник Гади Ајзенкот је у свом предавању на Мултидисциплинарном колеџу у Херцлији изнео процену да се америчко повлачење из Сирије догађа на врхунцу сјајних односа између САД и Израела и да "то јесте значајан догађај, мада га не треба преувеличавати". Ајзенкот је истакао да је Израел сам самцат деценијама војевао на "северном фронту" и да је током последње четири године употребио огромне ресурсе у извршењу борбених задатака против консолидовања Ирана у Сирији, у акције које су углавном остале непознате јавности.

"Иран планира распоређивање 100 000 војника комбинованих пешадијско-морнаричко-обавештајних снага у Сирији и да на Голану утврди низ војних положаја. Међутим, Израелске одбрамбене снаге су испланирале контра-операцију, вада ју је одобрила и ми већ две године непрестано спроводимо операције осујећивања Ирана, и то чинимо потпуно независно и против више саучесника" рекао је шеф Генералштаба Израелских одбрамбених снага генерал-пуковник Гади Ајзенкот

Извор: Дебкафајл

Напомена преводиоца:

Прво, америчко "повлачење" је...Већ наслов доста говори "Повлачење снага у америчком стилу: Пентагон планира да у Сирији задржи специјалне снаге" / US-STYLE “TROOPS WITHDRAWAL”: PENTAGON PLANS TO KEEP SPECIAL FORCES IN SYRIA

"По новом плану, америчке снаге у Сирији, чија се бројност процењује на 2 000 војника, биће преразмештене у Ирак, одакле ће, у специјалним операцијама, упадати у Сирију. Такав план ће Пентагону омогућити да настави с подршком Сиријским демократским снагама и са ваздушним нападима на Исламску државу у Сирији..."
Друго, Ајзенкотово тешење својих сународника је разумљиво. У њему има и нешто истине, јер Израел јесте обавештајно и војно дејствовао у Сирији кад год је могао и хтео, али увек рачунајући на војну подршку САД (и британских и француских прирепака) ако затреба. Моћи ће и сада, али, политички гледано, не сме дозволити да ико, макар то био председник САД, некажњено демонстрира самосталност код круцијалног питања као што су интереси државе изабраног народа. Дакле, Трамп ће морати "гузу уза зид".

Или да покајнички, и демонстративно, потпуно свуче гаће. У противном...Ционисти се не либе ничега. Њихово учешће у убиствима Кенедијевих и тобожњем терористичком нападу 11. септембра 2001. ретко спомињу чак и западни алтернативни медији - о нашим да не говоримо - али је потпуно јасно, да ће, процене ли да треба, утепати и Трампа Доналда.

И инсталирати "нормалног" америчког председника. Што почиње овако: Everybody Is Talking About Michelle Obama's Boots

Предлог, такође чланак "Дебкафајл"-а: The US will still “maintain a presence” after troop pullout from NE Syria

Превео и приредио: Алексндар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу

Центар за стратешка истраживања "Бегин-Садат": Антисемитизам је саставни део европске културе

Begin-Sadat Center for Strategic Studies



РЕЗИМЕ: Агенција ЕУ за темељна права (ФРА) је у децембру 2018. године објавила резултате великог истраживања о антисемитизму у 12 европских земаља. Иако с доста недостатака и статистички нерепрезентативна, студија омогућује извођење доста важних закључака. Тако, опет је потврђено да је антисемитизам саставни дио европске културе. Иако то не значи да су већина Европљана антисемити, налази су ипак оптужница за лицемерство, свеприсутни антисемитизам, неселективну имиграциону политику, распрострањен антиизраелизам и огромну разлику између зарицања европских лидера да се боре и да ће се борити против антисемитизма и њихових поступака.

Агенција Европске уније за темељна права је 10. децембра 2018. године објавила студију о антисемитизму у 12 земаља ЕУ под називом "Искуства и перцепције антисемитизма". Проглашена највећим икад истраживањем о антисемитизму, студија је крцата налазима које су цитирали медији многих земаља, али без икаквог критичког осврта на установљено.

Штета, јер методологија извештаја не задовољава статистичке критеријуме за репрезентативност. Али истраживачи кажу: "Иако се резултати не могу сматрати репрезентативним за читаву јеврејску популацију Европске уније, опет су убедљиво највећа збирка емпиријских доказа о дискриминацији, злочину мржње и антисемитизму спрам европских Јевреја још од првог таквог Агенцијиног истраживање 2012. године. Различите јеврејске организације углавном су користиле своје мејлинг листе како би добиле одговоре на упитник."

А то доводи до логичног закључка да су упитник попунили углавном "ангажовани", не и асимиловани Јевреји. Иако се квалитативни исход анкете може сматрати тачним, неки изнети проценти сигурно су претерани, јер се с разлогом може претпоставити да су ангажовани забринутији због антисемитизма од оних других, асимилованих Јевреја.

Игнорисање ових методолошких недостатака доводи до погрешног тумачења налаза. Ипак, квалитативни налази извештаја изузетно су важни. Чак и ако многи Европљани нису антисемити, антисемитизам јесте, и то већ миленијум, део европске културе. Није се пуно исказивао оно неколико деценија после Холокоста, али је врло уочљив у овом веку.

У уводу студије, аутори кажу да су ЕУ и њене државе чланице дужне да у складу са законом учине све што је у њиховој моћи како би се ефикасно бориле против антисемитизма и заштитило достојанство јеврејског народа. Закључак је, међутим, да су антисемитски иступи и узнемиравање у земљама ЕУ толико чести да су постали свакодневница, "нормална" ствар. То значи да су све ове државе тешко омануле у борби против антисемитизма, неке више од других.

Антисемитски графити на синагоги у Марибору 2009. године. Фотографија: Untamle via Wikipedia

Велика већина испитаника је рекла да је антисемитизам у њиховој држави био у порасту током пет година пре истраживања. Антисемитизам исказиван на интернету и друштвеним мрежама сматрају највећим друштвеним и политичким проблемом. У стопу га прати антисемитизам на јавним местима, у медијима и политичком животу.

После Холокоста, антисемитизам се у западноевропским земљама сматрао политичком некоректношћу. Тако се антисемитизам често претварао у антиизраелизам, који не носи исту стигму. Многи Европљани још увек не желе да признају постојање ове мутације.

Студија оставља мало сумње за овакав закључак. Хришћанство је у средњем веку установило концепт да су Јевреји апсолутно зло, док у данашњем друштву то важи за нацизам. Најчешћи антисемитски иступ на који наилазе европски Јевреји је тврдња да се Израелци према Палестинцима понашају као нацисти према Јеврејима. Истраживање о антисемитским искуствима у Холандији из новембра 2018. године је открило да је девет од десет испитаника лично искусило пребацивања због израелско-палестинског сукоба.

То што Јевреји доживљавају овакве погрде не би требало да изненађује. Истраживање Универитета у Билефелду из 2011. године, спроведено на статистички репрезентативном узорку у седам европских земаља, показало је да се више од 40% становништва слаже са тврдњом да се Израел понаша као нацистичка Немачка.

Чак 28% испитаника су рекли да су били малтретирани најмање једном у протеклој години. Истраживање је такође открило да су они који могу бити физички препознати као Јевреји далеко чешће били подвргнути узнемиравању од испитаика који не личе на Јевреје. Три процента испитаника су рекли су да су током пет године пре истраживања бивали физички нападнути јер су Јевреји.

Током истог периода, 38% анкетираних је размишљало о емигрирању јер се нису осећали безбедним. А то је велики проценат, као и 34% анкетираних Јевреја који нису ишли на јеврејске манифестације или места због осећаја угрожености. Али, треба знати да су многи европски Јевреји, и пре ерупције антисемитизма у овом веку, били толико асимиловани да су се понашали исто, тј. нису посећивали јеврејске манифестације и места.

Што се тиче починилаца узнемиравања, две најчешће спомињане категорије су "неко кога нису познавали" или "неко са екстремистичким муслиманским гледиштем". Следе их они са "левичарским политичким гледиштем", чешће помињани од особа са "десничарским политичким гледиштем".

Чињеница да је левичарски антисемитизам чешће спомињан од десничарског антисемитизма је у сагласности са чињеницом да је главна вербална експресија антисемитизма која је откривена у истраживању оптуживање да су Јевреји одговорни за дела Израела. Ову оптужбу износе углавном левичари, десничари ретко.

Споменуто је и нешто добро. Око половине испитаника рекло је да се власти њихове њихове државе труде да задовоље безбедносне потребе јеврејских заједница. Владе данас улажу далеко више напора да полицију или војску распоређују близу синагога и других јеврејских институција него што су трудиле до пре пет година.

С обзиром на "нормализацију" антисемитизма у Европи, не изненађује што је истраживање показало да незнатан број Јевреја пријављује антисемитске инциденте полицији или другим институцијама. Четири од пет малтретираних испитаника није поднело пријаве.

Чак и ако нису сасвим репрезентативни, налази овог истраживања су осуђујуће сведочанство о европском лицемерју, набујалом антисемитизму и неселективној имиграционој политици која доноси још више мржње према Јеврејима у Европи, о распрострањеном антиизраелству и огромном нескладу између прича о борби против антисемитизма и чињења европских лидера.





Аутор: Др Манфред Гешерфелд, виши истраживач-сарадник Центра за стратешка истраживања "Бегин-Садат" и бивши председник Управног одбора Јерусалимског центра за јавне послове; стручњак за израелско-западноевропске односе, антисемитизам и антиционизам; аутор дела The War of a Million Cuts
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

Руска војна база у Јерменији - непотребна

102-я военная база Группы российских войск в Закавказье

Руска војна база у Гјумрију је више пута привлачила пажњу због тамошњих криминалних активности. Гледано с политичког аспекта, неки стручњаци је називају "важном компонентом руско-јерменских односа", док други сматрају да ова база више нема правог значаја. Међу потоњима је и главни уредник "Новинарске истине" Владислав Шуригин.

Од каквог је сада значаја за Русију 102. војна база у Гјумрију?

Сматрам да је та база непотребна. Више нема сврхе држати је. То је био уступак, или, тачније, лична услуга покојног министра одбране Павела Грачева тадашњем јерменском руководству. Грачев је, да би пружио гаранције руске заштите, тамо отворио војну базу. Дакле, она никада није имала никакав војни значај, осим демонстрирања нашег присуства тамо. А данас, имајући у виду политику и улогу садашњег руководства Јерменије, слободно је се можемо отарасити, без икакве штете.

Да ли то значи да Русија уопште не треба да одржава војно присуство у Јерменији?

Ово присуство није од велике важности из једноставног разлога - Јерменија је изолована држава. Њена политичка будућност зависи од тога како ће изградити односе са својим суседима. За Русију, увек је било боље имати боље односе са Азербејџаном, али због неких политичких околности развили смо их лоше.

Да ли је војна сарадња са Азербејџаном у интересу Русије?

Наравно. Пре свега, Азербејџан је прилично богата земља која може да купи много различитог оружја. Друго, Азербејџан и Русија су традиционално повезани пријатељским обавезама. Азербејџан се ослања на Руску Федерацију по одређеним питањима. То не значи да ће Азербејџан сутра похрлити под руско окриље, али му требају блиски и предвидиви односи са нашом земљом.

http://vestnikkavkaza.net/

Извор: Vladislav Shurygin: "It makes no sense for Russia to keep military base in Gyumri" | Vestnik Kavkaza
Превео, јер за оног ко уме да чита ово није упозорење само Јерменији: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Путин признао: Руси немају шта да очекују од његове власти

Руска елита је кренула са друштвеним дарвинизмом и не занима је решавање проблема становништва


Фотографија: Владимир Смирнов/ТАСС

Председник Русије Владимир Путин је за време Сверуског* отвореног часа, одржаног 13. децембра, позвао све становнике Русије да се уздају само у себе и не очекују помоћ државе.
Према речима председника, 90% успеха сваког човека зависи од њега лично. "Не треба да чекамо подршку државе, треба је, наравно, користити, али ће помоћи само лична иницијатива и напоран рад на себи. И желим да вас подсетим на следеће. Сетите се старих бољшевичких песама: Нико нам неће помоћи - ни Бог, ни цар, ни јунак“, објаснио је он.
Владимир Путин је нагласио да сваки становник Русије треба себи да поставља амбициозне циљеве и такве задатке, које је лепо испунити: "У том случају постићи ћете велики лични успех, а лични успех сваког успех је целе земље".

Треба напоменути да су последњих неколико месеци чиновници више пута, на ту тему, давали изјаве које су се понављале и допуњавале као резонанса: "не треба вам држава".

Олга Глацких, директор Одељења за омладинску политику Свердловске области, која сматра да "држава младим људима уопште и не треба", била је укорена. Посланик странке Јединствена Русија из Саратовске области Николај Островски рекао је да "народ дугује држави", али је касније порекао своје речи. А пре неки дан, Анатолиј Чубајс, председник Управног одбора државног предузећа „Роснано“ (и потпредседник владе за време Јељцина, познат по шок терапији 1991-1992. године, која је осиромашила милионе Руса-прим.прев.), прогласио је "руско друштво инфантилним", јер није рекло "хвала" бизнису, за све што је он учинио за њега.

"У ствари, оно што је Владимир Путин рекао, испрва се чини исправно и лепо", каже Дмитриј Журављов, генерални директор Института за регионалне проблеме. "Али у контексту свих оних изјава које су дате пре тога, његова изјава, наравно, постаје двосмислена. Наша елита је дуго доживљавала људе као 'гомилу зелених људи' ** и сматрала себе посебнима. Ствар је у томе да је наша елита још у зачетку, а таква елита би у било којој земљи и у било ком времену била снобовска. Пошто је своју изузетност тек недавно стекла, она се и даље упиње да докаже да је она елита и да све своје користи и блага стиче с правом. Само што то тек сада излази на видело."

Зашто?

"Опустили су се. Сећате се анегдоте о Брежњеву: "Ти глупо дете, не могу бити два генерална секретара у земљи". *** Многи људи у руској елити, можда не они на врху, искрено верују да су њихови положаји и додељена им задужења практично феудални поседи, и то заувек. С тог становишта, они се односе према другим људима као према нижим бићима. Сада су почели да оно што одавно мисле говоре јавно. Вероватно мисле да за то нико неће бити кажњен. Чубајса, наравно, неће казнити, али ситније чиновнике кажњавају помало, због смиривања јавности и само ако су њихове изјаве одјекнуле далеко.

Чини се да је последњи и једини дан гласања (у Државној Думи - прим.прев.) показао да људи нису прогутали пензиону реформу и да је неће прогутати. Али уверење да ће људи прогутати све, код њих не ишчезава. А ако елита настави да се одваја од стварности, десиће се оно што се десило на крају перестројке - влада ће у начелу изгубити подршку друштва. Обично након тога, елита не живи дуго. Тако се добија политичка СИДА. Споља – изгледа као да нема болести, али најмања инфекција може бити смртоносна."

"Иза свих ових наизглед насумичних изјава избијају намере садашње власти", каже Љеонтиј Бизов, виши научни сарадник са Института за социологију Руске академије наука. "Оне су се уобличиле након председничких избора и пензијске реформе. Власти, ослањајући се на ригидне монетаристичке принципе, покушавају да исцеде из људи највише што је могуће, смањивањем свих друштвених гаранција. У некој мери, ово је повратак на идеологију с почетка деведесетих, када су Чубајс и Гајдар (председник владе за време Јељцина, познат са Чубајсом по шок терапији, 1991-1992. године, која је осиромашила милионе Руса-прим.прев.) тврдили да ће тржиште све регулисати само, а људи, пустите их да се сами сналазе, као одбачени слепи мачићи: ако преживе - добро, ако не преживе - још боље. Ова идеологија друштвеног дарвинизма је пропала, као што се и могло очекивати. И строго узевши, цео феномен Владимира Путина заснован је на чињеници да је до одређене мере започео политику против ове човекомрзачке идеологије. Људи су добили одређене гаранције. Као да су друштву дали на знање: нека силници грабе оно што могу, али нећемо ни одбацити слабе, помоћићемо им. Стварно, у одређеном периоду пензије су почеле изгледати као нормалне. Неке фирме које би пропале на слободном тржишту почеле су добијати подршку владе. И данас, друштвени уговор који је закључен на почетку Путинског доба, власт раскида."

Елита верује да је створила све услове и да људи сада могу бринути сами о себи?

"Упитао бих Чубајса, Силуанова и друге идеологе монетаристичке политике шта су учинили да подржите слободни бизнис у последњих 15-20 година. Можемо рећи да је слободан бизнис угушен. Он је потпуно зависан од државе, од свемоћних 'покровитеља' (државих чиновника који изнуђују заштиту - прим.прев.). И немогуће је, чак и уз добру пословну способност, тек тако бити без 'покровитеља', отворити своју радњу, фарму, фабрику. Увек ће пронаћи разлог за затварање и банкрот. И у овим условима, окривљавати друштво због пасивности и изјављивати да све зависи од човека, то је исмевање здравог разума. За четврт века организован је читав слој постсовјетске номенклатуре, која има огромне плате, 'захваћени' бизнис (који послује под њиховим покровитељством-прим.прев.) итд.

Навикли су се на предиван живот, навикли се на даривање јахти љубавницама и навикли се на то да их нико не сме такнути, а притом исисавају све сокове из најсиромашнијих. И људи су, наравно, огорчени. Једна је ствар када је општа беда, свако је вољан да трпи, то је урођено руском карактеру. Али када се једни башкаре у раскоши, док други живе све бедније, то у Русији никада нису прихватали и не желе да прихвате. Темељи социјалног мира на којем је било засновано путинско доба сада се урушава."

----

*У изворном тексту је Сверусијанског- Всероссийского а не Сверуског-Всерусского, као код нас србијанског и србског, али како такав израз не постоји у србском језику, преведено је као Сверуског -прим.прев.
** ликови из игрице "Цунами зомбији" - прим.прев.
***анегдота из тог времена гласи: У посети вртићу Брежњев пита дечкића шта ће бити кад порасте. Генерални секретар, одговара му дете. Ти глупо дете, не могу бити два генерална секретара у земљи, на то ће Брежњев - прим.прев.


Претходно од истог преводиоца: Сензација! У Русији се појављују Руси!


Аутор: Алексеј Полубота
Извор:  Новости дня: Путин признал: Россиянам от этой власти ждать нечего - Свободная Пресса - Новости сегодня
За Ћирилизовано превео: Драган Вукојевић

Пол Крејг Робертс: Драги читаоци...

...донирајте: Donate - PaulCraigRoberts.org


Карикатура преузета из Paul Craig Roberts: How The American Media Was Destroyed | Zero Hedge

Одзив на моју редовну тромесечну молбу за донације био је веома слаб. По правилу, у децембру је највећи одзив, али овога пута, овог децембра, реаговали сте слабије него икада.

Можда зато што већина сада уплаћује месечне прилоге. Не знам, мораћу да то истражим.

У сваком случају, имајте на уму да се на Западу, било где у западном свету, не исплати говорити истину. Тако "звиждаче", иако су под заштитом федералног закона, прогоне и хапсе зато што говоре како је било и како јесте, док се припадници власти који су починили описане злочине остављају на миру.

И да се, изузев пар изузетака као што је Такер Карлсон, ниједан новинар из штампаних и ТВ медија не усуђује да прекорачи границе задате званичним саопштењима.

Чак се и академски и научнички свет придржава правила да је прескупо говорити истину, а посебно истину о Израелу. Историчарима је постало немогуће да истражују тзв. холокост, а доносе се и закони којима се забрањује бојкотовање и заговарање неинвестирања у Израел - видови протеста против бруталног и нечовечног понашања Државе Израел према Палестинцима. Научнике може да стаје каријере и ако истражују да ли су интелигенција, раса и "џендер" генетски условљени: Armageddon: James Flynn on Academic freedom and Race, by James Thompson - The Unz Review

Нови и корумпиран председник Еквадора продао је Џулијена Асанжа Вашингтону - избациће га из амбасаде оног часа кад закључи да је постало безбедно изневерити институт политичког азила. Суђење Асанжу ће бити смејурија. Али смејурија која ће задати два смртоносна ударца Истини. Првим ће се успоставити преседан да је изношење истине за коју власт не жели да буде обелодањена у јавност кривично дело, а другим, екстензијом првог, за злочин ће се прогласити свако изношење чињеница и мишљења које власти сматрају штетним. Обесхрабрује кад видимо како читав Запад постаје безгласан и незаинтересован за истину.

Стога је нама, оној шачици која је вољна да трпи клевете и набијања на колац због изношења истине, подршка читалаца преко потребна. Јер, ако ни читалаштво не уме да цени истину и истинољубивост, зашто бисмо трпели износећи је.


Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Постоји ли издајник међу Путиновим сарадницима?

Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: In the Western World Truth Is on Its Deathbed - PaulCraigRoberts.org
Превео, и овде објаснио зашто: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

Обећање (ажурирано)



ОВАЈ ТЕКСТ ЈЕ РЕКЛАМА

Заборавио сам на меру. Не преводим. Читам редовно шта се дешава у свету (а и ми смо свет), али ретко налазим нешто што би било мора-за-превођење.

За шта је крив Линукс. ИТ сам дудук, али волим шта ми даје тај ОС. Важније, сматрам да је Линукс једно од оружја у српском ослобођењу од окупатора, па јурцам по интернету...Схватили сте.

Но, писмо једног читаоца ме је дозвало памети - блог јесте личан, али се дугује људима који, ма радило се и о минутима, прате шта чините. А већи део вас не посећује ову страницу због НАЈМОЋНИЈЕГ ОРУЖЈА ПРОТИВ ОКУПАТОРА, него због, ајмо рећи, руских ствари.

Али сад, кад морам да вичем...

И оно што не морам. И што сам ракао да нећу -  опет ћу (ноћас ил' ујутру) превести Деду. За нестрпљиве и поштоваоце изворне речи: In the Western World Truth Is on Its Deathbed - PaulCraigRoberts.org

Стоседамдесотогодишњак је лепо, млађаним колегама да схате, објаснио како се тражи накнада за свој рад. А то је битно: хоћете ли бити државна/општинска/народна пијавица или прозвођач робе која купцима /читаоцима треба. И производ се плаћа. Купаца ваљаног медијског сочиненија у Србији нема као на Западу, а и то што има углавном је сиротиња. Стога, коме је у интересу да пишете...(лично) поштено, да пропагирате праве ствари?

Има коме. Ја тренутно уживам у нормалном монитору за маторе људе, од 22 инча, захваљујући...



Уредници патриЈотских гласила, схватили сте?

А и ако нисте. Требало ми је двадесет година да докажем да и најквалитетнији образовни телевизијски програм може да буде комерцијалан (у Србији), али за Линукс и предности рада за медије на Линуксу не бринем много - наша деца нису баш најобразованија (у смислу опште културе), али "капирају" технологију, гледаће и читаће.

Колеге: ДЕЦА. Образовање и васпитање! Јебеш партијашење. Узели сте себи право да се бавите ПОЗИВОМ, одужите му се.

Јбг, биће и борбе, нећете се леба најести док не изгурате своје. Али онда, кад постане очигледно да нисте узалуд радили...Сваком своје.

Аутор (болдовано грешком): Александар Јованович ("ч"  зато што бих, да нисам војно неупотрељив, био са браћом уз браћу у старој Новој Србији на источним границама Русије) / Александар Јовановић  / Ћирилзовано

П.С. Човек планира, болест одлучује. Данас нисам за рачунар. Али није ништа озбиљно, биће боље. Већ сутра, ваљда.

Грејање на Линукс

Линукс Такс Чачанин

Добро, ми који користимо услуге Јавног комуналног предузећа за грејање "Чачак" (у даљем тексту "Грејање") грејемо се у ствари на гас - руски, док нам буде дозвољено - али плаћамо мање него што бисмо иначе, јер се у управљању тим процесом користи информатички систем углавном заснован на бесплатном Линуксу. Када и како је то почело, ко се "досетио" и шта се све користи питао сам више саговорника. Да почнемо с директором Грејања, господином Данком Ћаловићем.

Данко Ћаловић, директор ЈКП "Чачак"
"Одлука да ЈКП "Чачак" отпочне са коришћењем Линукс програма донета је у току 2016. године. У изради пројекта учествовало је руководство ЈКП „Чачак“ са стручним тимом и чачански Факултет техничких наука, уз консултације са београдским Географским факултетом и стручним лицима, већином пореклом из Чачка, који су радили или раде у фирмама које се баве ИТ технологијама („Comtrade“, итд).

Са набавком опреме отпочело се још 2015. године јер се век експлоатације постојеће опреме приводио крају, пошто су сервери и рачунари тада били старости око осам до десет година.

Сама опрема је коштала неколико стотина хиљада динара за протекле готово четири године. Далеко вреднији део овог пројекта је знање и искуство запослених на Факултету техничких наука који су пружили комплетну подршку у успостављању система.

Према мојим сазнањима предузећа у Србији су још веома далеко од тога да поседују опрему овог нивоа (иако је значајно јефтиније опремити предузеће овим уређајима него класичним рачунарима повезаним на сервере).

Али сврху, техничке аспекте и администрирање овог система најбоље ће вам објаснити мр Зоран Јевремовић с Факултета техничких наука, који од почетка учествује у пројекту, па га и сада администрира и пројектује ширење."

Ширење?

"Да, сада је у Скадарској улици број 17 смештен централни сервер са опремом за back-up, али ће у Господар Јовановој 24 бити смештен резервни сервер који ће радити у у „disaster – recovery“ („опоравак од хаварије“) моду и бити повезан оптичком везом са централним сервером. Такође, у Цара Лазара 33 ће се на пролеће сместити комплетна архива ЈКП „Чачак“, једна од најбогатијих на подручју Западне Србије јер представља наслеђе некадашњег Јавног стамбеног предузећа које под разним називима датира још од педесетих година прошлог века. Иста је у поступку дигитализације и повезана са оптичком везом са дирекцијом предузећа у Скадарској улици.

Друго, наши службеници раде с Виндоусом - што кошта. Али старосни просек нам је 52 године. Ново се тешко и нерадо учи у тим годинама, мада..."

Цитирајући ове последње речи директора обратио сам се систем администратору Грејања Милану Нићифоровићу.

Милан Нићифоровић

"Па да, тако је. Уосталом, и ти рече да си Линуксаш тек пет-шест година. Ја и краће, али сад учим Дебијан - и због посла, јер нам је систем на Дебијану, а и принципијелно, да бих користио "оригинал", а не његов дериват Убунту као до сада. Можда ћемо мотивисати и друге запослене да уче Линукс кад испоставимо рачуницу колико смо до сада плаћали и колико још увек дајемо за неке "Мајкрософтове" програме. То су хиљаде и хиљаде евра - и од наших плата - а Линукс програми су бесплатни."

И јесу. Али, џабе ручка нема. Код нас се стручњаци за Линукс не плаћају сувим златом као на Западу, али и њихово знање и рад коштају. Колико, и то је једно од питања која сам хтео да поставим мр Зорану Јевремовићу с ФТН-а, тим пре што ми је он и рекао за Грејање. Хтедох да мало објасни и комбинацију "блејдова" и "рапсберија" примењену у Грејању и да ли би сад предложио нешто ново с обзиром на датум рођења HPE BladeSystem технологије (прошла деценија), али је брат пингвиниста тренутно на Јужном полу, недоступан је.

Шалим се, наравно. Очигледно је да искуствима и виђењима нашег Чачанина стручњака за Линукс треба посветити посебан чланак. Исто важи и за (видећемо кога) специјалисту за ИТ безбедност, поготово због преседана који је направило Грејање, да се мане "облака" и капацитете диверсификује у више сопствених физичких објеката у Чачку. А ви, поштовани читаоци, искористите прилику да г. Јевремовића, у виду коментара испод овог текста, већ сада нешто питате.

Бићу слободан да исти позив упутим и у име господе Ћаловића и Нићифоровића. Одговориће вам, знам. И боље објаснити да сте, захваљујући Линуксу, добили и јефтинију, и бржу, и једноставнију услугу.


Претходни чланци из серијала “Линукс у Чачку”1, 2345678
910, 11

Предузеће ПММ са 20 000 дин. помогло серијал

Фотографије: Милан Нићифоровић
Чланак за Озон прес приредио:
Александар Јовановић /  Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Мирослав Здравковић: Где су најгоре усташе?

Где су најгоре усташе? Ово питање сам често чуо или себи поставио током младости а и много касније. Да ли су у Љубушком, близу Међугорја, или у Чапљини, због Прибиловаца и свих околних села масовних покоља Срба? Или у Госпићу, одакле је најављено „трећинско“ решавање „проблема“ Срба?

Изненађење приликом случајног погледа на списак усташа у Италији, због изузетно великог броја из Имотског, мотивисало ме је да направим базу података и очитам их на мапи. Готово трећина свих усташа била је из села у општини Имотски, а готово половина када се њима додају и усташе из Ливна и Дувна. Статистички изгледа немогуће да су само двојица усташа била из Посушја, које се граничи са Имотским.

Списак 509 усташа није репрезентативан у односу на масовност учињених злочина над Србима. (Федеративни систем представља до сада најбољи покушај да се ојача југословенска заједница. Југославија, која би била вођена српски-централистички, распала би се приликом првог већег потреса и то управо на исти начин као године 1941. Након што се Југославија распала, уследио је хрватски осветнички поход уништавања православних Срба. Овај догађај спада у најужаснија масовна убиства током целе светске историје. У питању је балканска освета против омрзнутог Балкана. Херман Нојбахер „Специјални задатак Балкан“ 1956).

Ипак, и овакав какав је мени је оповргао тезу да су највећи мрзитељи Срба били Хрвати који су са Србима живели у етнички измешаним срединама. На списку се налазе само тројица са Кордуна и петорица са Баније, што је мање од по 1% укупног броја. Исти случај је и са Западном и Источном Славонијом где нема ни једног Хрвата из општина Пакрац, Окучани, Славонски Брод, Пожега, Осијек, Винковци, Вуковар…

Друга теза коју сам себи оповргао је да су усташе биле највећим делом покатоличени Срби. На основу приложених презимена то се може претпоставити за 5% до 10% од укупног броја (Мандушић…). Ова теза би се могла лако потврдити уколико постоје историјски извори о унијаћењу Срба у само три општине: Имотском, Ливну и Дувну.

Према извештају једног од усташа њих 85% је дошло као радници емигранти из Белгије. Након избијања светске кризе 1929, они су лако врбовани да уместо да траже посао проводе време у беспослици и ишчекивању рата у коме ће ослободити Хрватску…




Претходно од истог аутора: Економско расрбљивање Црне Горе

Аутор: Мирослав Здравковић
Извор: Макроекономија 

Напомена: Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Овај чланак сам најпре ставио у рубрику "Препоруке" на насловној страници, али како не могу да видим у којој је мери "трошите", реко ајд да овакав бисер мало више изложим, јер по свим својим својствима то заслужује.

Као и веб-сајт "Макроекономија", за који сам се трудио да га колико-толико разгласим, и код читалаца "Ћирилизовано", и код уредника патриЈотских сајтова за које знам да их добар број прати шта се овде објављује. Али, да Здравковићу не бих учинио лошу услугу - јер, ако га редовно будем препоручивао и преносио, онда уредничка бића неће хтети да чине што и она "чачанска умишљена пицајзла" - ево, обећавам да сам од сада само верни читалац најбољег веб-сајта на тзв. овим просторима.

Стога нека ми буде опроштено што сам изменио оригинални наслов. Против такве сам праксе, али знам и ја шта је clickbait насловљавање :)