Вилијам Енгдал: Тајни саудијско-амерички договор о „нафтоводно-гасоводном“ рату против Ирана, Сирије и Русије

Вилијам Енгдал

Појављује се све више детаља о новом тајном и поприлично глупом саудијско-америчком договору о Сирији и такозваној Исламској држави. Договор подразумева контролу над нафтом и гасом читавог региона и слабљење Русије и Ирана тако што ће Саудијска Арабија светско тржиште преплавити јефтином нафтом. Детаљи су утаначени на септембарском састанку америчког државног секретара Џона Керија и саудијског краља Абдулаха. Нежељена последица договора ће бити још брже окретање Русије ка Кини и Евроазији.

Једна од најчуднијих аномалија недавне кампање НАТО бомбардовања ИСИС-а, ИДИЛ-а, ИД или Daash-а или каквом сте већ називу склонији јесте чињеница да цена нафте, док бесни рат у нафтом најбогатијем региону на свету – пада, и то пада драстично. Од јуна месеца, када је ИДИЛ изненада заузео нафтом богате области око Мосула и Киркука, реперна цена нафте типа брент је пала за око 20%, са 112 на око 88 долара. Али дневна светска потражња није опала за 20 %, потражња Кине није пала за 20%, нити су америчке залихе нафте из шкриљаца порасле за 21 %.

Шта се десило ? Дугогодишњи амерички савезник у ОПЕК-у, Краљевина Саудијска Арабија, преплавила је тржиште нафтом по знатно сниженој цени, што је изазвало ценовни рат унутар ОПЕК-а, тужбу Ирана и паничну продају краткорочних фјучерса на тржишту. Саудијци су циљали на то да Азији продају нафту с попустом, нарочито Кини, којој је сирова нафта понуђена за само 50-60 долара по барелу, а ранија цена је била око 100 долара[1]. Та саудијска операција финансијског дисконтовања је, како изгледа, координирана са операцијама финансијског рата америчког Трезора, преко његове Канцеларије за тероризам и финансијско – обавештајну делатност, у сарадњи са неколико инсајдера са Вол стрита који контролишу трговину дериватима. Резултат је сваким даном све већа паника на тржишту. Кина је врло задовољна што може да купује јефтину нафту, али су њени блиски савезници, Русија и Иран, тиме тешко погођени.

Договор

Према Рашиду Абанмију, председнику Центра за нафтну политику Саудијске Арабије и стратешке прогнозе из Ријада, драстичан пад цена су намерно изазвали Саудијци, чија је земља највећи произвођач нафте у ОПЕК-у. За јавност, разлог је наводно жеља да се стекну нова локална на глобалном светском тржишту, јер потражња за нафтом опада. Међутим, према Абанми, прави разлог је тај што се жели да се изврши притисак на Иран и његов нуклеарни програм, и на Русију, да престане да даје подршку Башару Ал Асаду у Сирији[2].

Када се томе додају финансијски губици руске државе у продаји природног гаса Украјини и изгледи да транзит руског гаса огромном тржишту ЕУ (чије залихе пресушују) ове зиме буде пресечен – на чему раде САД – притисак на цену нафте двоструко погађа Москву. Више од 50% руског државног прихода потиче од извоза нафте и гаса.

Америчко – саудијска манипулација ценом нафте има за циљ дестабилизацију неколико јаких противника глобалистичке политике САД. Међу метама су Иран и Сирија, обе државе савезнице Русије у супротстављању САД да постану једина светска суперсила. Али главна мета је Путинова Русија, појединачно највећа претња хегемонији Суперсиле. Стратегија је слична ономе што су САД уз помоћ Саудијске Арабије урадиле 1986. године, када су свет преплавиле саудијском нафтом, обориле цену нафте на испод 10 долара по барелу и уништиле привреду савезника тадашњег СССР-а, Ирака Садама Хусеина, и, на крају, совјетску привреду, чиме је отворен пут пропасти СССР-а. Данашња жеља је да се оборе руски приходи од нафте, што би, у комбинацији са санкцијама пројектованим у Канцеларији за тероризам и финансијско – обавештајну делатност америчког Трезора, ослабило огромну подршку Путину у Русији и на крају довело до његовог збацивања. План је осуђен на пропаст из много разлога, најмањи није тај што је Русија заједно са Кином и другим државама предузела крупне стратегијске кораке да смањи своју зависност од Запада. У ствари, нафтно оружје је убрзало недавне руске потезе у усмеравању своје економске снаге на остваривање националних интереса и смањивање зависности од доларског система. Ако долар више не би био валута светске трговине, амерички Трезор би се суочио са финансијском катастрофом. Из тог разлога Керијев и Абдулахов нафтни рат зовем глупом тактиком.

Керијев и Абдулахов тајни договор

Дана 11. септембра, амерички државни секретар Кери састао се са саудијским краљем Абдулахом у његовој палати на Црвеном мору. Краљ је позвао бившег шефа саудијске обавештајне службе, принца Бандара, да присуствује састанку. Ту је скован план по коме ће Саудијци дати подршку сиријским ваздушним нападима на ИДИЛ, али под условом да их Вашингтон подржи у рушењу Асада, чврстог савезника Русије и де факто Ирана, и сметњи плановима Саудијске Арабије и УАЕ да контролишу све значајније европско тржиште природног гаса, и уништавању лукративне трговине Русије и ЕУ. „Вол стрит журнал“ је приметио, да су: „САД и арапски лидер месецима радили у тишини и да су се сложили о потреби да сарађују против Исламске државе, али не и како и када. Процес је оснажио Саудијце да од Американаца извуку нову обавезу – појачавање обуке побуњеника који се боре против господина Асада, чију смрт Саудијци и даље виде као врхунски приоритет.“[3]

За Саудијце, то је рат између два вековима супротстављена вектора ислама. Саудијска Арабија, дом светих градова Меке и Медине, де факто има надмоћ у свету сунитског ислама. Саудијски облик сунитства је ултраконзервативни вехабизам, тако назван по исламском фундаменталисти / салафисти из 18. века, Мухамеду ибн ал-Вахи. Талибани су проистекли из вехабизма и од Саудијаца издашно финансиране веронауке. Заливски емирати и Кувајт такође се држе вехабизма Саудијаца, као и емир Катара. С друге стране, Иран је срце мањег огранка ислама. Ирачко становништво је са 61% већински шиитско. Башар ал-Асад припада алавитима, шиитској грани. Око 23% Турака такође су алавитски муслимани. Да ствар буде још компликованија, преко пута Саудијске Арабије је Бахреин, у коме је чак 75% становништва шиитско, али владајућа породица Ал Калифа је сунитска и чврсто повезана са Саудијском Арабијом. Штавише, најбогатијом нафтом саудијском области доминирају шиитски муслимани који раде на нафтним постројењима Рас Тануре.

Рат нафтовода и гасовода

Ове успаване историјске линије подела унутар ислама претвориле су се у стање отвореног рата када су Стејт департмент и ЦИА лансирали Исламски свети рат, иначе познат као Арапско пролеће. Вашингтонски неоконзервативци инсталирани у Обамину администрацију у виду мреже „дубоке државе“, и њихови савезници у виду медија, као што је „Вашингтон пост“, залагали су се за тајну подршку омиљеном пројекту ЦИА познатом као Муслиманско братство. Као што сам описао у „Amerikas’ Heiliger Krieg“, ЦИА негује везе са терористима из култа смрти Муслиманско братство још од раних 1950-их.

Ако сада мапирамо ресурсе познатих резерви природног гаса у читавом региону Персијског залива, мотиви Саудијском Арабијом вођеног Катара и Уједињених Арапских Емирата у финансирању са милијардама долара Асадове опозиције и сунитске ИДИЛ постају јаснији. Природни гас је у 21. веку постао омиљен извор „чисте енергије“, а ЕУ је најперспективније светско тржиште за гас, што је, у збиру, главни разлог што Вашингтон жели да прекине међузависност у снабдевању „Гаспрома“ и ЕУ и на тај начин ослаби Русију и задржи контролу над ЕУ путем лојалних „проксија“ као што је Катар.

Највећи познати светски резервоар природног гаса лежи посред Персијског залива, делом у територијалним водама катара, делом Ирана. Ирански део се зове Северни Парс. Кинеска државна компанија CNOOC и Иран су 2006. године потписали споразум о развоју Северног Парса и инфраструктуре за течни природни гас за Кину.[4]

Катарска страна Персијског залива, под називом Северно поље, има треће по величини познате резерве гаса, иза Русије и Ирана.

Владе Сирије, Ирана и Ирака су у јулу месецу 2011. године потписале историјски енергетски споразум о гасоводу, што је прошло готово потпуно незапажено, јер је тада буктао НАТО-саудијско-катарски рат за уклањање Асада. Предвиђено је да гасовод кошта 10 милијарди долара, да се заврши за три године и да иде од иранске луке Асалује у близини гасног поља Јужни Парс у Персијском заливу и преко територије Ирака до Дамаска у Сирији. Споразум би Сирију претворио у сабирни и производни центар повезан са резервама Либана. Ово је геополитички стратешки простор који се географски отвара први пут, протежући се преко Ирана, Ирака, Сирије и Либана.[5] Како је рекао Пепе Ескобар, дописник „Азија тајмса“: „Ако икада буде направљен иранско-ирачко-сиријски гасовод, тада би, као челичном економском пупчаном врпцом, била учвршћена претежно шиитска осовина.“[6]

Убрзо после потписивања споразума са Ираном и Ираком, 16. августа, 2011. године, Асадово Министарство за нафту је објавило да је у области Кара у централној Сирији код Хомса откривено лежиште гаса. „Гаспром“ би, са Асадом на власти, био главни инвеститор или оператер нових гасних поља Сирије.[7] Коначно, Иран планира да гасовод од Дамаска продужи до либанске средоземне луке одакле ће гас бити испоручиван огромном тржишту ЕУ. Сирија би куповала ирански гас, а ту је и садашњи споразум да Ирак купује ирански гас из иранског дела поља Јужни Парс.[8]

Катар, данас највећи светски извозник природног течног гаса, углавном у Азију, жели исто европско тржиште које меркају Иран и Сирија, који зато планирају да изграде гасоводе до Медитерана. И ту долазимо до разлога зашто је отарасити се проиранског Асада од суштинског значаја. Катар је 2009. године Башар ал-Асаду предложио изградњу гасовода који би од катарског Северног поља кроз Сирију и Турску водио у ЕУ. Асад је предлог одбио, наводећи дуге пријатељске односе Сирије са Русијом и „Гаспромом“. То одбијање, у комбинацији са споразумом о иранско-ирачко-сиријском гасоводу из 2011. године, покренуло је свеобухватни напад Саудијске Арабије и Катара на Асадову власт, финансирање Ал Каидиних терориста, регрутовање џихад-фанатика вољних да убијају алавитске и шиитске „невернике“ за 100 долара месечно и калашњиков. Вашингтонски неоконзервативни јастребови у и око Обамине Беле куће, заједно са својим савезницима из десничарске владе Нетанијахуа, навијали су са трибина док је Сирија изгарала у пламену после пролећа 2011. године.

Данашњи амерички ратови у Украјини и Сирији су само два фронта у истом стратешком рату – да се осакате Русија и Кина и поништи свака евроазијска контратежа Новом светском поретку под контролом САД. На сваком, контрола енергетских цевовода – овај пут пре свега гасовода из Русије у ЕУ преко Украјине и из Ирана и Сирије у ЕУ преко Сирије – је стратешки циљ. Прави циљ САД и Израела и њихове подршке ИДИЛ-у је да се створи изговор за бомбардовање Асадових виталних силоса и рафинерија нафте и осакати сиријска привреда у припреми за „гадафијевску“ елиминацију савезника Русије, Кине и Ирана – Башара Ал Асада.

У ужем смислу, како то виде вашингтонски неоконзервативци, ко контролише Сирију може да контролише Блиски исток. И из Сирије, пролаз ка Азији, а тада ће држати кључ „Руске куће“, као и Кине преко „Пута свиле“.

У читавој историји, верски ратови су били најдивљачкији од свих ратова, а овај није изузетак, поготово када су милијарде долара прихода од нафте и гаса су у питању. Зашто је септембарски Кери-Абдулахов договор глуп ? Зато што су бриљантни тактичари из Вашингтона, Ријада, Дохе и донекле Анкаре неспособни да увиде повезаност нереда и разарања које изазивају, да добаце даље од визије контролисања протока нафте и гаса као основе своје нелегитимне власти. Сеју семе сопственог уништења.


Аутор: Вилијам Енгдал / F. William Engdahl (аутор књиге „Век рата: англо-америчка нафтна политика у Новом светском поретку“)
Извор:  The Kerry-Abdullah Secret Deal And An Oil-Gas Pipeline War On Iran, Syria And Russia
Превод: Ћирилизовано за Стање ствари

---

[1] M. Rochan, Crude Oil Drops Amid Global Demand Concerns, IB Times, October 11, 2014 http://www.ibtimes.co.uk/crude-oil-drops-amid-global-demand-concerns-1469524 
[2] Nihan Cabbaroglu, Saudi Arabia to pressure Russia Iran with price of oil, 10 October 2014, Turkish Anadolu Agency, http://www.aa.com.tr/en/economy/402343–saudi-arabia-to-pressure-russia-iran-with-price-of-oil
[3] Adam Entous and Julian E. Barnes, Deal With Saudis Paved Way for Syrian Airstrikes: Talks With Saudi Arabia Were Linchpin in U.S. Efforts to Get Arab States Into Fight Against Islamic State, Wall Street Journal, September. 24, 2014, http://online.wsj.com/articles/deal-with-saudis-paved-way-for-syrian-airstrikes-1411605329?mod=WSJ_hp_LEFTTopStories
[4] POGC, North Pars Gas Field, Pars Oil and Gas Company website, http://www.pogc.ir/NorthParsGasField/tabid/155/Default.aspx
[5] Imad Fawzi Shueibi , War Over Gas–Struggle over the Middle East: Gas Ranks First, 17 April, 2012. http://www.voltairenet.org/article173718.html
[6] Pepe Escobar, Why Qatar Wants to Invade Syria, Asia Times, September 27, 2012, http://www.informationclearinghouse.info/article32576.htm
[7] Ibid.
[8] F. William Engdahl, Syria Turkey Israel and the Greater Middle East Energy War, Global Research, October 11, 2012, http://www.globalresearch.ca/syria-turkey-israel-and-the-greater-middle-east-energy-war/5307902

Стрелков о изгледима Новорусије

Пуковник Игор Стрелков (Гиркин) је на коференцији за штампу одржаној у Москви говорио о својој визији будућности Русије, Украјине и Белорусије, о изгледима Новорусије, зими, конфронтацији са Западом.


Што се тиче “примирја” у Донбасу: “Сукоби ће највероватније бити обновљени … У сваком случају, рат није завршен … Успостављени прекид ватре има природу паузе … Ово примирје користи једино украјинској страни.”

Што се тиче гериле у Харкову: “Колико ја знам, они су виртуелни герилци. Желим им снаге и да се добро брину о себи. По мом мишљењу, данашњи сукоби нису ни близу краја. Много живота ће бити изгубљено у напорима да се превазиђу. Ми желимо да поштедимо те животе.”

Зимске тешкоће: “Зима ће бити веома тешка за цивиле.”

Што се тиче будућности Русије, Украјине и Белорусије: “Мислим да би у идеалном случају читав руски народ требао да се уједини у једну државу. Русија, Украјина и Белорусија би требале да се поново уедине.”

Што се тиче конфронтације са Западом: “Запад рачуна да ће нас победити и настоји да нас сруши, јер РФ предузима независне кораке који су у супротности са њеном подређености једном центру – САД. Ја не искључујем могућност ескалације сукоба у прави, “врући” рат.”

Игор Стрелков је новинарима представио и покрет који је основао -“Новорусија”, који ће се ће ангажовати у “снабдевању позадине” борбама захваћеног Донбаса, а што укључује лечење рањених војника ДНР и ЛНР, као и откривање и објављивање имена оних који присвајају средства прикупљена за помоћ добровољцима и цивилима.

Стрелков је такође нагласио да Русија треба званично да призна републике Новорусије, јер њихов засебни потенцијал није довољан за директну борбу са Украјином. Игор Стрелков је на питање о методама борбе против идеологије украјинског ултранационализма дао овакав одговор: “ТВ треба искључити.”


Извор: Strelkov’s vision of the prospects of Novorossiya — Novorossia News Agency
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Влада предњачи у иновацијама, а не приватни сектор

Овај видео у коме економиста Маријана Мацукато говори о својој књизи “Предузетничка држава” (The Entrepreneurial State), објашњава како је већина онога што мислимо да знамо о иновацијама у ствари погрешно. У иновацијама не предњачи приватни сектор – недостаје му дугорочне визије и апетита за ризик. Уместо тога, у најиновативнијим земљама и регионима држава игра веома активну улогу, не само у финансирању основних истраживања или пазећи да тржиште функционише исправно – ограничавајући антиконкурентску праксу која може одбити нове учеснике на тржишту. Држава има активну улогу дуж целог ланца вредности. Једна од последица раширености погрешног схватања да је приватни сектор најзаслужујнији јесте то што бизнис узима несразмеран део прихода за себе.

Интервју Маршал Ауербека са Маријаном Мацукато за сајт Института за ново економско размишљање (Institute for New Economic Thinking)

Обично приватни сектор једино има храбрости да инвестира у напредне технологије пошто је такозвана предузетничка држава направила почетна високоризична улагања.

Данас се то може видети у “зеленој револуцији”, развоју биотехнологије и фармацеутској индустрији, а технолошки напредак долази из Силиконске долине. Мацукато тврди да, непризнајући заслуге државе за улогу у овом процесу, ми социјализујемо ризик улагања, а приватизујемо награду.
Дакле, ко има користи од улоге државе у развоју технологије ? Погледајте Еплов ајфон и Гуглов претраживач. У оба случаја, ови изузетно популарни потрошачки производи су имали огромну корист од интервенције државне. Ајфон – многе од револуционарних технологија за ајфон и сличне “паметне” уређаје финансирала је америчка влада, као што су систем глобалног позиционирања (ГПС), екран осетљив на додир или гласом активиран лични асистент, Сири. И у случају Гугла, стварање његовог алгоритма финансирала је Национална фондација за науку. Плус, наравно, ту је интернет, још један подухват са новцем владе, који ајфон чини вредном алатком и Гуглов претраживач могућим.

Али упркос чињеници да ове компаније имају директну корист од технологија које су финансирали порески обвезници, оне и друге компаније из сектора високе технологије – стратешки – слабо дају у пореску касу која је допринела њиховом успеху. Што забрињава.

Дакле, како да и влада има корист од плодова свог истраживања? Какву улогу треба да игра влада кад улази у важне области, као што је чиста технологија, на пример ? Мацукато та питања разматра у овом интервјуу за сајт Института за ново економско размишљање.


The Saker Српски: Надамо се да је и вама као и нама овај чланак донео нешто ново и вредно, иако се истинитост увида Мацукато најбоље види на, нама релативно познатом, примеру Русије. Али, поштено речено, објављујемо га и зато да би истакли потребу нашег сајта за преводиоцима, нарочито онима који познају технологију и свесни су њеног значаја – не само за Англоционистичку империју, већ и као нашег средства у борби за … у крајњем, живот. Недостају нам и преводиоци са развијеним појмовним апаратом за економску област и који познају технологију превођења видеа. Надамо се да ће се неко придружити Лази

Аутор: Ив Смит
Извор: Government, Not the Private Sector, Leads Innovation | naked capitalism
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

The Saker: Ево зашто Руси хоће чврсту регулацију страних невладиних организација

Да мало и они "watch - ују" људска права. Јер ...

Чињеница је да су западне организације за људска права достојне једино презира. Неке су политички алати у рукама Империје (Хјуман рајтс воч - Human Rights Watch), неке су пуне западних обавештајних агената (Лекари без граница, посматрачи ОЕБС -а), неке воде цинични бирократи који користе младе представнике идеалисте као топовско месо (Међународни комитет Црвеног крста), неке као средство користи велики бизнис (Гринпис), док су остале полузваничне алатке ЦИА-е (НЕД, Фридом хаус, Фонд за отворено друштво, итд).

Овде је смешно што је фотографија није снимљена у Русији, него у Украјини, а интервентна полиција са снимка има ознаке украјинских јединица. Али шта се то њих тиче? Истинито није тема за "Хјуман рајтс воч" ...


The Saker


Извор:The Vineyard of the Saker: This is why the Russians want to tightly regulate foreign NGOs
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Кратка историја Сарске области

Нијемце би требало подсјетити на заборављену историју Сарске области. И на разлоге зашто је ова земља, иако није требало да буде њен дио, послије дужег периода постала десета савезна покрајина у СРЊ.


Богата угљем и осталим рудама, Сарска је била дио Њемачког Рајха од 1871. Почетком 20 вијека прошла је заједно са остатком земље кроз све недаће које су се сручиле на њу. Послије Првог свјетског рата су британске и француске снаге заузеле овај дио Њемачке. У ствари је ова земља истргнута из њемачке државе.

Као посљедица Другог свјетског рата, Сарска се нашла у зони француске управе. Изгледало је да ће бити припојена Француској. Један од корака у овом смјеру је било и увођење обавезне наставе француског језика у све школе.

Половином 1950-их година, западни дио Њемачке је почео да се диже из пепела. Сломљени дух њемачких заједница у овом подручју је почео да се нагло опоравља.

Њемачки канцелар, Конрад Аденауер, радио је предано на томе да се Сарска врати у окриље СРЊ. То је радио на веома опрезан начин да не би пореметио односе са Француском. Због тога је био прозиван од стране свих: Нијемаца из Њемачке, Нијемаца из Сарске, од опозиције у Бундестагу и чак из редова своје партије – ЦДУ(Хришћанска Демократска Унија).

Предсједавајући њемачке владе успио је да наговори Французе да одобре спровођење референдума у спорном подручју. Његово становништо је требало да се самостално изјасни о томе да ли подржавају стварање Сарске или не.

Референдум који је одржан 23.10.1955, протекао је у немирима. Француска аута су била демолирана а људске масе су на улицама узвикивале: „Сарска припада Нијемцима“. Нико није остао равнодушан, тако да је од 96,5 посто бирача, чак 63 посто рекло „Не“ тзв. европском статусу Сарске.

У току следеће године су министри вањских послова Француске и Њемачке склопили уговор, по коме је Сарска постала дио СРЊ. 1.1.1957 је био одређен као дан на коме Сарска званично постаје дие СРЊ. Прелазни период је трајао две године. Замјена француских са њемачкм службама изведена је постепено. На овај начин је створена десета савезна покрајина у оквиру СРЊ.

И дан данас постоје људи у Сарској, који нису задовољни референдумом из 1955 године. Једна мисао која им не да мира је ова: “Данас смо ми, становници Сарске, сметлиште Њемачке а у оно доба смо имали шансу да заиста постанемо независни. Да смо ту прилику тада искористили данас били би други Луксембург и Европа би се према нама на сасвим другачији начин опходила.“

Мада ни ови носталгичари не би били зато да Сарска покрајина буде дио Француске:
„Сарска припада Нијемцима“, и крај приче.



Аутор: Владислав Бриг
Извор: The story of Saar — Novorossia News Agency
Превод: Лаза за The Saker Српски

The Saker: Путин ће ускоро бити жртвован (најновије из кухиње путиномрзитеља)

 

Поплавише ме е-писма у којима ме питате о чланку "Путинова глава - ко ће смаћи главу руског председника Путина и понудити је на тањиру САД ? (и овде). Обично не коментаришем такве глупости с интернета, али ова је изгледа много људи забринула.

Пријатељи, кључ целог чланка је на самом почетку: "Чини се да су руске власти нашле пут прилагођавања Западу. Либерали су постали моћни и воде преговоре.". Свака реч у овим двема реченицама је чиста лаж. Као прво, Путин је "руске власти". Његова снага произилази из три извора:

1) Изабран је од руског народа
2) Чврсто га подржавају "министарства силе" (унутрашњих послова, безбедности, војска, полиција, обавештајне службе, за ванредне ситуације)
3) Популарност му је негде око 80%

Другим речима, његово уклањање би било законски немогуће, физички немогуће и немогуће политички.

Друго, ако неко озбиљно верује да Путин гледа да се прилагоди Западу онда он / она једноставно треба да послуша његов најновији говор на Валдај клубу па ће схватитити да је - далеко од "акомодације" - Путин потпуно спреман за дугу конфронтацију са Англоционистичком империјом.

Коначно, због неуспеха да збаце Путина на председничким изборима и, још више, због грађанског рата у Украјини, руски либерали никада нису били слабији него сада: њих повезују са кошмарним 1990-им и сматрају их за савезнике било којих и сваких снага које мрзе Русију, било да су то вехабије Чечени или украјински нацисти, и на њих гледају као на оруђе САД / ЕУ / НАТО.

И још нешто. Када аутори кажу  да "руски "патриоти" тврдоглаво сањају да ће убедити данашњег председника да имитира Стаљина или Ивана Грозног", они идеологију и поглед на свет руског патриотског покрета потпуно погрешно виде и интерпретирају.

Овај безвредан чланак је типичан пример антипутиновске пропаганде у организацији САД: ако не могу да га демонизују, онда ће барем приказати да је слаб и да ће ускоро бити жртвован. Биће још много сличних глупости и ја вас позивам да их једноставно игноришете.

The Saker

The Saker Српски: Да, али била би права штета да игноришете коментаре испод оригиналног чланка. Степски је горе изнео свој став, али у коментарима се наводе и неке чињенице и извори који ће сигурно бити интересантни онима који прате и анализирају методе , производе и резултате западне пропагандне машинерије.


Извор: The Vineyard of the Saker: Latest Putin-bashing invention: Putin about to be sacrificed
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

The Saker: Нешто веома, веома занимљиво из Новорусије

Нешто фантастично занимљиво се догодило у Новорусији: два виша новоруска команданата, Игор Безлер и Алексеј Мозговој су покушали да комуницирају са Украјинцима са друге стране.

Иако нисам сигуран за тачне датуме догађаја (све што имам су датуми постављања снимака на Јутјубу), очигледно је све почело када је Игор Безлер пристао на разговор са три ТВ екипе истовремено: руском, новоруском и једном украјинском. Овде је велика новост, наравно, да је украјинској новинарки дат приступ граду Горловка, тренутно опкољеном од украјинских снага, и да је она могла да разговара са локалним становништвом, укључујући борце, а онда јој је омогућен приступ самом Безлеру. Пошто су сви новинари мање или више отворено оптуживали једни друге за "филтрирање истине", све стране су се сложиле да цео снимак, немонтиран, буде доступан на Јутјубу. Имајте у виду да су у Бандерастану руски новинари на црној листи, руске ТВ станице забрањене, и да је људима у хунтиној Украјини речено да су на другој страни терористи и руски војници. О да, украјински медији су најодвратнији, најпоткупљивији и најпокорнији пропагандисти које можете замислити. И онда одједном, најмање једна украјинска ТВ екипа се слаже да покаже лице пред једним од најстрашнијих новоруских команданата и да он каже шта мисли.

Али следећи догађај је још невероватнији. Алексеј Мозговој је пристао на видео конференцију не само са украјинским новинарима, већ и са стварним командантима на терену украјинске војске. Видети Мозговоја и Украјинце у директном међусобном разговору је апсолутно невероватно. И овде морам да се извиним. Нећу питати наше преводиоце да преведу и титлују читаву ствар. Прво, била је не једна, већ две такве видео конференције. Затим, говоримо о три дуга видеа, погледајте сами:

Безлеров интервју: Објављено 21. октобра, 2014.  (дужина: 2 сата 17 мин.)

Прва видео конференција Мозговоја: Објављено 22. октобра, 2014 (дужина: 1 сат 20 минута)

Друга видео конференција Мозговоја: Објављено 28. октобра, 2014 (дужина: 1 сат 51 мин)

Надам се да ће неко негде све превести, али мени би било сувише тешко да за то питам било кога од наших волонтера.

Такође, ово су веома комплексни снимци. Има расправе, неких кратких тренутака вике и прекидања, надвикивања, па чак и две песме. То је сложена, веома емотивна ствар, тешко за пренети у превод. Осим тога, ко би за све то имао времена ?

Не, оно што ја предлажем је да са вама поделим детаље који су ме веома погодили.

Али прво морам нешто важно да појасним: иако је оригинална идеја очигледно била да борац разговара са борцем, украјинска страна је имала само неколико команданата и неколико активиста. Новоруси су били прави војници. Очигледно, украјинској страни није пријатно да превише излаже своје војнике.

Прво и најважније, било је невероватно видети колико се обе стране слажу - да је овај рат био бескористан и да користи само непријатељима Украјине. Обострано је изражен презир, гађење, чак и мржња према политичарима и олигарсима који данас владају Бандерастаном. Обе стране се слажу да је Јанукович ђубре и да су мајдански протести били легитимни, али да су почетни протести отети од стране непријатеља Украјине. Обе стране су се такође сложиле да овај рат мора да буде заустављен. Опет, имајте на уму да украјински нацисти, наравно, нису били позвани. То су углавном били припадници регуларне украјинске војске. Они су углавном говорили са новоруским војницима, а украјински активисти са Мозговојем. Било је и неких стварних неслагања.

Украјинсо гледиште је било овакво (парафразирам - није цитат): "Мајдан је био легитиман и исправан, али сте ви, Новоруси, узели оружје и тиме створили кризу коју је нелегитимна хунта искористила и која нас је спречила да одбранимо наше политичке циљеве. Ми не желимо да се наша земља и даље цепа, а оно што ви радите је управо то. Такође, знамо да се руски "Љубазни наоружани људи у зеленом" боре на вашој страни и да многи од вас не заступају истинске украјинске интересе већ интересе Русије. Престаните да се борите и придружите се политичком процесу како би заједно очистили нашу земљу од лудака."

На шта је Мозговој одговорио (парафраза - није цитат): "Ми нисмо тражили сукоб, ви сте дошли у нашу земљу, ви убијате наше људе. Ако заиста желите да очистите Кијев од нацистичког олоша, онда немојте стајати између нас и Кијева и пустите нас да прођемо - ми ћемо се побринути за њих. Нема проблема. Ви примате наређења од нациста и олигарха,  ви нисте ништа учинили да их спречите да убијате наш народ. Да положимо оружје, све би нас масакрирали.

Занимљива ствар се десила када су Украјинци оптужили Новорусе да испуњавају руске налоге. Мозговој је одговорио да су Украјинци били пиони ЦИА и, невероватно, Украјинци су се углавном сложили да је ЦИА водила представу. Што се тиче Мозговоја, он није порекао да Русија помаже.

Обе стране су изразиле незадовољство што нису могле да уједине своје снаге и заједнички се отарасе олигарха и нациста.

Током Безлеровог интервјуа, био је један невероватан тренутак када је украјинска екипа питала да ли Безлер говори украјински, на шта је он одговорио са "да". Не баш уверена, украјинска екипа га је питала да ли може да одрецитује песму чувеног песника Тараса Шевченка. Онда је, на изненађење свију, Безлер рецитовао песму "Пољацима" у којој  Шевченко описује колико су козаци били срећни.

Кад у име Христово
Ксьондзи (латински свештеници) дођоше и запалише
Наш мирни рај и просуше
силно море суза и крви,
И убијаше и разапињаше сирочад
У име Христа
Шефови козака тада клонуше
Као попала трава,
Украјина заплака, закука!
И глава за главом
на земљу паде. Као да се разбеснео,
свештеников језик
Врисну: «Те Деум! Алелуја! .. "
Ето, мој пријатељу и брате пољски!
Како нас зли свештеници и богати
Раздвојише једне од других
Када смо могли да живимо заједно срећни

[Напомена: ово је мој превод, нигде нисам могао да нађем ту песму на енглеском; као сваки Рус, ја углавном разумем украјински, али лако могу да погрешно разумем поједину реч или израз. Дакле, caveat emptor ! Степски соко]

Било је прилично невероватно видети како Безлер добро говори украјински и како користи прилику да подсети украјинске колеге како су их - Украјинце, и раније искоришћавали и манипулисали мрзитељи Русије и православља са Запада, и да је то учинио стиховима њиховог сопственог националног хероја !

У другом надреалном тренутку, новоруски војник је извадио гитару и запевао песму о рату. Украјинци су очигледно били дирнути, мада и узнемирени чињеницом да песма више пута каже да се "Руси боре против Руса". Ово питање је касније у разговору више пута искрснуло. Са становишта Новоруса, Украјинци су такође део "руског културног подручја" (за разлику од државе или нације), али са различитим нагласком и другачијом историјом. Украјинци су инсистирали да су различите националности, иако тесно повезани са "руским културним подручјем".

Питање заробљеника је покретано током оба интервјуа, и Безлеровог и Мозговојевог. Обе стране су тврдиле да су њихови људи злостављани и мучени док су били у заробљеништву. Занимљиво, током Безлеровог интервјуа били су присутни двојица украјинских званичника, један активиста - "борац" за људска права и други, представник украјинског Министарства одбране за питање ратних заробљеника. Обојица су спремно признали да Безлер уопште не третира украјинске затворенике као затворенике, већ као госте: слободно се шетају, једу и спавају са Безлеровим људима, према њима су љубазни и гостопримљиви. Безлер их је једанпут чак хранио црвеним кавијаром ! Али је исти тај Безлер отворено признао да " не узимамо заробљенике из нацистичких одреда смрти". Тиме је потврдио оно што сам рекао много пута: руска доброта и великодушност према украјинским заробљеницима важи само само за јединице редовне војске - заробљени припадници ескадрона смрти се одмах стрељају.

Има на стотине тренутака и дијалога које бих волео да вам пренесем, али то би нам одузело превише простора и времена. Оно што ћу рећи је да је сасвим невероватно видети непријатеље да причају једни са другима на веома пријатељски начин. Запањило ме је и то што су се Украјинци брзо сложили да Украјина мора да се ослободи од нациста и олигарха. У разним приликама су неки људи са обе стране говорили да то треба да ураде заједно. Други су били сумњичави. Искрено, ја сам веома импресиониран храброшћу и пристојношћу многих Украјинаца у овим разговорима, који су, бранећи своје ставове по питању територијалног интегритета Украјине, сасвим отворено говорили како мрзе нацисте и олигархе. Надам да ће Бог заштитити те људе због њихове храбрости.

И Безлер и Мозговој су изгледали веома, веома добро. Други ме је посебно изненадио када је изричито рекао да је његов циљ био промена режима у Кијеву, а не само одвајање Новорусије, које је по њему једино привремено решење и неопходна самоодбрамбена мера. Јасно, и Безлер и Мозговој су пре и изнад свега антинацисти и обојица увиђају да не постоји "Новоруско решење". Мозговој је изричито изјавио да мисли да би обе стране могле да живе заједно ако се Украјинци ослободе својих нациста и олигарха.

Иако сам увек говорио да је једино могуће стабилно решење кризе денацификација Украјине и конверзија тренутног Бандерастана у "ментално здраву" Украјину, нисам наиван и видим да ово може да траје деценију или дуже. Међутим, будући да су се Мозговој и његов украјински колега сложили о неопходности денацификације и деолигархизације (је ли ово по енглески ?) видим да има наде, јер суштина је ова: обе стране имају много више заједничког него онога што их раздваја !

Опет, то су били обични Украјинци, не луди припадници нацистичких одреда смрти, Разумем ја то. И да се  две стране не слажу око основних питања. Видим и то. Али такође видим да има основе, минимум заједничког, за преговарање. Ово не мора да буде рат до истребљења.

Украјине какву смо познавали више нема, мртва је. Сада имамо Крим и Новорусију који су заувек отишли, и крњу Украјину коју ја називам "Бандерастан", окупирану од америчке ЦИА-е, укијевских нациста и олигарха. Надам се да ће украјински грађански рат , као што се претворио у рат за самоопредељење и ослобађање Новорусије, тако рат за самоопредељење и ослобођење Новорусије претворити у рат за ослобођење Бандерастана од његовог САД / наци / олигархијског окупатора. Ако се то деси, и најзад буде нове Украјине, онда не сумњам да ће се људи из Украјине сложити  да би свака област требала да има право на самоопредељење у распону од права на сопствену културу до права на потпуно одвајање. Тек тада ћемо заиста сазнати које области желе да остану, а које желе да Украјину заувек напусте.

У међувремену, ја сам изузетно импресиониран новоруским командантима на терену. Безлером и Мозговојем, наравно, али и Гивијем, Моторолом, Захарченком, Кононовим и осталима, све јаким личностима способним и да се боре и да говоре. Стрелков је, авај, мање-више још на политички ничијој земљи и ја сам веома забринут због његове блискости са блогером Ал-Муридом који је очигледно "веза" "Ура-патриота" и "Путиномрзитеља" које Империја користи у покушају да дискредитује Путина. Ипак, политички сукоби међу лидерима Новорусије се настављају и још увек не постоји очигледни вођа. Надамо се да ће предстојећи избори помоћи у решавању овог проблема.

The Saker

Извор:The Vineyard of the Saker: Something very, very interesting has happened in Novorussia
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Виктор Старчиков, блогер из Харкова: Да ли су Украјинци сами криви за своје несреће ?

Украјинци су издајници, то је њихова кривица [што се нацизам широм земље разуздао] - што је мишљење често изражено у коментарима на мојој страници.

Дозволите нам да мало забодемо нос у службене фиоке.

Када је Конгрес народних посланика Руске Федерације на челу са Јељцином усвајао Резолуцијуу о суверенитету, Украјинци су били веома изненађени и помало збуњени таквим триком Бориса Николајевича [Јељцина].

Кравчук, ондашњи владар Украјине, није знао шта да ради и грчио се и мучио дуго времена, као јегуља у тигању, држећи референдуме прво у корист суверенитета, а онда против њега.

А онда је у Беловешскаја пуши, као одговор на Јељцинову иницијативу, дрхтавом руком потписао историјско парче папира.

У том тренутку, по Кијеву није луњало више од стотину "свесних нациста".

Обичним људима су трубили о Заједници независних држава, једној војсци, уједињеној привреди, говорећи им да ће то бити реинкарнација Совјетског Савеза али под другом етикетом, будите стрпљиви, и све ће се вратити ...

Американци нису лењи момци, повећели су новац за "грантове", састављали упутства, покуповали све медије у земљи, све идеологе, политичке аналитичаре и други олош, и, заврнувши рукаве, почели напорно да раде на пројекту "Антируска Украјина".

Руски народ је био шокиран оним што се дешава у земљи, почео је да формира заједнице и проруске организације и да региструје странке.

За све на овом нашем свету мора да се плати, а средства да се одрже проруске организације у принципу се нису могла наћи у Украјини, зато су њихови чланови обигравали руске фондове са испруженом руком и просјачили новац на бироима типа "Руска сарадња"и сличних.

Ако су Американци улагали у реформу украјинских умова десетине, а понекад стотине милиона својих "мртвих председника", браћа Руси би по правилу ограничавали своју помоћ на бројку близу нуле, говорећи да то није сасвим законито, да новца нема довољно ни за њихове потребе, да ће бити укорени ...

Они који су се тиме бавили неће ми дозволити да лажем.

То је био начин на који је све и све више нестајало током двадесет пет дугих година.

А Американци су момци врло стрпљиви. Чекали су да стаса нова генерација "Пепси-Украјинаца".

А онда, неочекивано за будале и сасвим очекивано за паметне људе, почеле су да се дешавају разне ствари ...

Део Донбаса је успео да се извуче из Украјине уз помоћ својих смешних олигарха који су одлучили да играју игре са властима.

Крим оде заувек уз помоћ "страних" љубазних пливача.

Одеса је убрзо спаљена, а Харков постаде затворен град.

Најжешћи су позатварани, милитантни одоше за Донбас, а сви остали прилегоше на телевизијске вести, али неочекивано добише ултиматум од нове власти:

"Или љуби Бандерин портрет, или ћеш бити доказани терориста и шпијун."

Као што можете видети, људима је избор веома ограничен ...

Пажња, питање:

Откуд сви ти Украјинци у Украјини ? Колико ће их бити за неколико година ?

У чему је кривица 20 милиона Руса који живе у Украјини, који су, по мишљењу појединих грађана Русије, увек криви за све?

Ја ћу вам рећи чија је грешка: прво, Адамова; друго, свих оних који су демонтирали Империју; треће, владара Русије и владара Украјине у годинама независности, и; наравно, моја и твоја, јер "ћутањем се издаје Бог".


Аутор: Виктор Старчиков
Извор: Viktor Starchikov, blogger from Kharkov: are the Ukrainians guilty of their own calamities? — Novorossia News Agency
превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

БРИКС је био близу губитка Бразила

Сједињеним Америчким Државама су била потребна само још три процента да се ослободе руског савезника из БРИКС-а, председнице Бразила Дилме Русеф. Новац и искуство Џорџа Сороша су коришћени заједно са манипулацијама у електронском бројању гласова, али само чудо није дало да се то деси. Таква чуда се не понављају двапут. Русија треба да подржава лојалне владе у Јужној Америци, јер ће допринети стварању светског поретка о коме је Путин говорио у Сочију.

Многи су били изненађени због огромне популарности Есио Невес - кандидата из Социјалдемократске партије Бразила (ПСДБ) - од 15 до 33,5 одсто три недеље пре другог круга, и са 14,5 посто - у последњих 72 сата пре гласања. Изненађујуће, према свим прогнозама, Невес није требало да учествује у другом кругу, али јесте, пошто је изгубила од (кога, шта мислите?) штићенице Џорџ Сороша, главног спонзора "обојених револуција" - Марина Силве из Социјалистичке партије (ПС). Она се придружила изборној трци пошто је бивши лидер ПС Едвард Кампос погинуо у монтираној авионској несрећи. Очигледно, Сорош није могао да са њим постигне договор, тако мисли Вејн Мадсен, новинар и колумниста са "Фонда стратешке културе". Мадсен је професионални официр америчке морнарице, програмер, коментатор у области политике националне безбедности за "Фокс њус", као и за АБЦ, НБЦ, ЦБС, ПБС, ЦНН, ББЦ, Ал Џазиру и МС-НБЦ мрежама. У суштини, он је професионалац који зна шта говори.

Кладећи се на Марина Силву, као особу која је Дилми Русеф узела 20 милиона гласова на изборима 2010. године, Сорош је изгубио прву рунду. Онда је дошао ред да се клади на Есио Невес. Ипак, ПСДМ је губила све изборе од Радничке партије (ПТ), почевши од прве победе Луле 2002. (први председник из ПТ је био Луис Инасио Лула да Силва). Невес је имала шансе, иако слабе на поштеним изборима. Стога је коришћен још један фактор: фалсификовање електронског гласања. Врховни изборни суд (ТСЕ) је купио машине за обрачун гласова од америчке компаније "Диболд".

Бразилски ИТ стручњаци кажу да су исте машине  употребљене у фалсификовању избора у САД, када је републиканац Џорџ Буш 2004. године победио демократског сенатора Џона Керија. Скандал се завршио са ручним пребројавањем, кривичном пријавом против "Диболда" и казном компанији у износу од 2,5 милиона долара. Бразилски блогери кажу да је техничко сервисирање за машине обезбедила фирма под називом "PROBAN", чији су челни људи на списку координатора кампање Есио Невес.

Централни бразилски медији, финансирани од америчких невладиних организација, активно су радили на дискредитацији Дилме Русеф.  "Медији су спекулисали на тему корупције у нафтној компанији под контролом државе "Петробрас". То је био још један разлог за губитак гласова" - рекао је за Правда.Ру бразилски новинар и блогер Армандо Барето. Функционери највећих компанија у земљи су се нашли уплетеним у скандале, заједно са комерцијалним банкама и спекулацијама са девизним курсом, и политичарима из различитих странака. Око 5 милијарди долара је наводно злоупотребљено.

Пошто је Есио Невес оставила иза себе Марина Силву и ушла у други круг, медији су почели да објављују пристрасне анкете које су говориле да је Невес испред Русеф. "У налету емоција, она је починила грубу грешку, коју је Дилма Русеф добро искористила" - каже Армандо Барето. Да задовољи неолиберале, Невес је рекла да ће њен будући министар финансија бити Арминио Фрага, један од највећих финансијера, и ђак бразилског мега-инвеститора, Џорџа Сороша. Арминио Фрага је заузврат у једном интервјуу рекао да ће бити неопходно да се смање овлашћења Народној банци за развој (БНДС), банци "Каиша економика" и Бразилској банци. Све ове институције подржавају социјалне пројекте владе. Осим тога, он је рекао да јачање БРИКС-а неће бити приоритет у његовом раду. Очигледно, бирачи су одговорили на могућа ограничења социјалних програма, уз помоћ којих је Бразил преполовио ниво сиромаштва од 2003.

Да је Невес победила на бразилским председничким изборима, могло би се заборавити на Бразил као члана БРИКС-а. Губитак таквог савезника Русију би коштало превише. Очигледно је да у Русији о томе нико не размишља, да нико није научио лекције из Украјине. Зашто не искористити совјетско искуство из Јужне Америке ? У многим земљама, у Аргентини, на пример, постоји велика руска дијаспора. Мора се схватити да проруске владе у лику Ортега Моралеса, Кастра, Корее и Мадура стварају нови светски поредак о којем је Путин говорио у Сочију прошле недеље. Зашто не установити заједничке банке, на пример?

Правда.Ру има своје издање на португалском језику, али се суочава са великим тешкоћама у прибављању пристојних коментара у вези са бразилским пословима Русије. Стручњаци са Московског државног универзитета, МГИМО, Руског државног универзитета за друштвене науке и стручњаци из Латиноамеричког института или не одговарају на телефонске позиве или пружају разочаравајуће, апстрактне фразе. Изгледа да ти људи не читају бразилске новине.

"Ако желимо да се задржимо "нашег" председника у Каракасу - морамо нешто учинити. Исто важи за Кирхнера у Аргентини", пише Татјана Полоскова у свом чланку "Катастрофа је близу: САД скоро да избацише БРИКС из Латинске Америке". И наставља: "Кубански стручњаци саветују администрацију председника Венецуеле о економским питањима. Зашто не наши ?" "Треба градити сталне експертске платформе у Латинској Америци - уз учешће руских стручњака. Цивилно друштво треба да се придружи дијалогу држава. После неког времена, али не ускоро, тај труд ће се исплатити", пише Татјана Полоскова.


Аутор: Љуба Љулко
Извор: Правда.Ру
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Транскарпатија, Придњестровље и Гагаузија - извештај о ситуацији 20. – 26. октобар

The Saker Српски: Да, превод доста касни. Треба ли рећи зашто ? Зато што је извештај требало “добацити” са терена, превести на енглески, са енглеског на српски … зато што то траје и испрекидано је свакаквим актуелним догађајима о којима такође треба нешто објавити а претходно превести. А преводиоци ? Па, јављали су се, онда – мук. Зашто ? Професионалци имају (плаћеног) посла, а аматерима вероватно треба времена да увиде да није исто разумети и превести.


Извештај је ипак пред вама, а зашто га треба прочитати лепо је објаснио анонимни коментатор на енглеском блогу Степског сокола:

Хвала на извештају. Захваљујући вама сам научио колико мало знам о Источној Европи. Ја живим у ЕУ, али никада нисам чуо за Гагаузију. Аутономна је, али је још увек део Румуније? Да ли у Гагаузији имају пасоше ЕУ ? Могу ли да комуницирају са Бриселом на свом језику или на руском? Која је валута? 

Вероватно нисам једини читалац – незналица читалац овог блога. Неки од нас имају много да науче.

“Украјина се придружила ЕУ у постављању визних ограничења за неколико бивших лидера ПМР.”

“Санкције су изречене шесторици мађарских званичника, за које се каже да су чланови Орбанове владе или државни службеници.”

Забрињава, а у мојој земљи о томе ништа није јављено. Из тога ничег доброг неће произићи.”

Транскарпатија

АТО

Дпбровољци из Тјачијивског округа су на фронт послали око 2,5 тоне залиха. Ове залихе су намењене “Ајдару”, 128. бригади, 24. бригади и описане су као “хуманитарна помоћ”, која се углавном састоји од зимске одеће уз неколико ствари за специјалисте, као што су уређаји за ноћно гледање и осматрање. Неки су изразили забринутост због ових потоњих ставки, јер су, како изгледа, купљене по 100 000 гривни, док им је уобичајена цена око 55 000. Група присташа с подручја Винограда прикупила је 68 000 гривни за војнике из Транскарпатије … Група Украјинаца из Аустрије, “УКРОП Аустрија”, поклонила је комби, који је преправљен у Транскарпатији и користи се за транспорт залиха само до Кијева. Тамо је требало да буде надограђен у возило за прву помоћ и снабдевен медицинском опремом.

“Ајдар” је формирао базу за обуку у планинском селу Димка у округу Воловец. То је првобитно била база демонстратора коју су формирали припадници “Ајдара” по повратку с фронта. Нових четири хектара базе тренутно се финансира из донација. У бази се изводи обука од 3-4 недеље за око 50 регрута који онда иду на фронт.

Према извештајима, мало је рањених, један из “Ајдара”, један из 95. бригаде и неколико других. Акција је изведена у граду Шчастје 18 км северно од Луганска. Непознат број појединаца из 128. брдске пешадијске бригаде са седиштем у Транскарпатији је рањен када је јединица била под ватром у акцији у Дебалбачеву. Украјински режим је објавио да је 2500 људи званично проглашено несталим или су заробљеници на истоку. Тврде да је до сада у размени пуштено 822 заробљеника.

Наставља се са сменама полицијских јединица. Дана 20. октобра, 56 припадника граничарског одреда “Зелене беретке” се вратило с фронта. По сменском распореду, њих 170 је још на фронту. Један одред транскарпатске пограничне полиције је базиран око Артемовска и води контролна места на путевима око и нарочито оних који воде до Дебалчева. То је област сукоба, око 40 км југоисточно од Артемовска. Мали број добровољаца и даље одлази и враћа се с фронта. Група од четворице припадника Карпатског сича (оснивачке групе Десног Сектора) је отишла на фронт, док се пет Мађара вратило у своја села у Транскарпатији.

Украјинска интерна комисија за испитивање катастрофе код Иловајска ослободила је војнике Транскарпатског батаљона сваке одговорности, сву кривицу сваљујући на Гелетеја и Мурзенка.

Привреда

Недавно објављени подаци показују да је просечна месечна плата у Транскарпатији 2731 гривни ( око 210 америчких долара). Речено је да је стопа незапослености 1,3 % – невероватно ниска.

Курс гривне је и даље стабилан и креће се око 12.95 гривни за долар. Међутим, економски стручњаци указују да ће се курс одржавати на овом нивоу до после избора, када може пасти за 20-30%, на 17-18 или чак 20 гривни за долар.

Енергија

Временске прогнозе кажу да ће први снег пасти ове седмице у вишим деловима Транскарпатије.

Као и увек, основни је проблем гаса. Украјински режим тражи различите методе смањења потражње за гасом, и разматра подстицајне планове за смањење потрошње, промовише биодизел као алтернативу, подстиче очување енергије и планира да тарифним променама присили потрошаче да смање количину гаса коју користе.

Украјина увози гас преко мреже реверзибилног протока у Транскарпатији, пумпајући гас у подземно складиште у очекивању високе зимске потражње. Гас долази углавном из Словачке, нешто из Пољске. Постоје предлози да украјинске и словачке компаније за транспорт гаса “Нафтогас” и “Еустрим” могу да траже да блиско сарађују или чак да се споје. Директор “Нафтогаса” је позвао Словачку да оконча свој уговор са “Гаспромом”, и поново преговара како би се омогућио обрнут проток, који, према “Гаспрому”, тренутно није дозвољен. Словачка гасна компанија планира да смањи количину гаса коју купује од “Гаспрома” за 10-15%, и очекује да ће платити нижу цену. Ово је вероватно нека врста жељеног полазишта за сваки нови уговор са “Гаспромом”. У надреалној изјави Маречека, директора словачког “Еустрима”, наводи се да Европска унија мора да се противи изградњи Јужног тока, иначе би то значило да не признаје Украјину као поузданог добављача гаса. Очигледнија претња профиту “Еустрима” се не помиње.

Премијер Словачке реалистичније напомиње да Украјина жели да превали трошкове доставе гаса и дугове на ЕУ. Он сасвим оправдано каже да свет не функционише на такав начин. Проблем уочава ак и председник Румуније, који покушава да цеди Молдавију и ПМР. Каже да: “Румунија није против помоћи Украјини у плаћању дугова, али Украјина треба да схвати да је велика земља која сама мора да пронађе решење како да опстане, а не да стално тражи новац.” У међувремену, у “Ла-ла земљи”, Јацењук тврди да се украјински проблем гаса може решити једино када се реши питање његовог реверзибилног протока. Он вероватно види да Русија више није спремна да буде крава музара, сад би да мало музе ЕУ. У одговору, Барозо је рекао да ЕУ највише што може да понуди јесте премошћавајући кредит за део трошкова. Украјинска катастрофа је очигледно постала игра у којој нико не жели да буде ухваћен са њом кад стане музика.

После самонанете ране изазване разарањем рудника угља на истоку, Украјина је прибегла увозу угља из Јужне Африке. Ја до сада нисам видео никакве детаље у вези трошкова, али се надам да сви укључени у ланац снабдевања добијају готов новац унапред.

Политика

Политички гледано, велика вест је да ће се 26. октобра одржати избори. Заказани су пошто је парламент распуштен после неуспешних договора о мерама штедње неопходним за кредите ММФ-а у припреми за придруживање ЕУ. Опозиционе странке су неутралисане разним средствима, пре свега лустрацијом.

Велики догађај у Ужгороду била је појава Дмитрија Јароша, вође Десног сектора, на продуженој сесији посланичких питања и оговора (линкови ка видео снимцима су дати у изворима). Он је изазвао пометњу када се појавио са наоружаном стражом, која се поставила на вратима. Тврдио је то одговор на коментаре из СБУ да ће се против њега нешто предузети. Наравно, ништа се није десило, тако да ово постаје део процеса нормализације којим се Јарош појављује у јавности окружен својом преторијанском гардом. Седница са посланичким питањима и одговорима је продужена за око 30 минута, али је тада изнет један посебно занимљив коментар. Јарош је изјавио да ће Украјина једном вратити Крим и да Путин није узео у обзир кримске Татаре, да они могу постати покретачка снага револуције. То је управо оно што се догодило Десном сектору. Чланови су обучени у Пољској и предводили су насиље на Мајдану. По мени, ово указује да је Јарош, и можда је одувек био, тесно повезан са онима који су стајали иза промене режима у Украјини. Он је свакако маркетиншки погоднији параван за Десни сектор од одиозног Сашка Белог (Александар Музичко) који је погинуо под мистериозним околностима раније ове године.

Закон који би дозвољававао војницима на фронту да гласају није прошао. Међутим, они су могли да гласају због рупе у закону која је дозвољавала да буду третирани као имигранти. Испоставило се да је гласина да ће мушкарци који гласају бити регрутовани ипак само гласина.

Као што је напоменуто у претходном извештају, Орбаново приметно зближавање са Русијом није по вољи САД. Санкције су изречене шесторици мађарских званичника, члановима Орбанове владе или државним службеницима. Њима није допуштен улазак у САД, наводно због личне корумпираности. Одмазда за зближавање са Русијом или истрага пореских питања америчких компанија су боља објашњења.

Политиколози су предвидели да ће излазност у Транскарпатији бити мања од 60%, а обично је око 50% за овакве изборе. Бирачка места су званично отворена од 9 сати пре подне до 4 сата поподне, а излазност у пет округа Транскарпатије варира од око 25% до скоро 48%, са просеком од око 34%. У целој земљи, излазност је била већа на западу него на истоку. Просек за осам области западне Украјине био је око 46%, а само око 33% у пет источних области укључујући Доњецку и Луганску област. Од свих 196 изборних округа излазност је била највећа у Кијеву, а најнижа у Доњецку, са око 26%. Људи у Доњецкој и Луганској области источно од линије разграничења нису учествовали у анкети. Анкете излазности дају 24% гласова “Блоку Порошенко”, 21% “Народном фронту” (Јацењук), “Самопомоћи” (заменик лидера Семен Семченко) 13%, “Опозиционом блоку” (Бојко) 8% , “Радикалној странци” (Љашко) 7%, “Слободи” (Тјањибок) 6% и “Баткившчини” (Тимошенко) 6%. Десни сектор је добио око 2,4% гласова на анкети излазности . Од набројаних, седам прелази праг од 6%, шест су проевропско-америчке, а једна (Опозициони блок) је вероватно “проруска” групација. Јасно је, ове резултате ће ревидирати стварни и финални резултати гласања. Највишом структуром власти ће руководити савез великог броја “самосталних “кандидата, вероватно усклађених са Десним сектором или Слободом, јер половина места припада страначким блоковима, половина појединцима.

Непознат је број оних који ће гласати поништавајући своје гласове, гласањем за Путина, Новорусију, ДНР и ЛНР, на пример. Њих нема у анкети.
Последња реч о изборима нека буде она неупоредивог украјинског новинара Анатолија Шарија. Његов одговор на питање о излазности у емисији на ТВ каналу који припада Коломојском: “99.90%!”

Пропаганда

Линкована карта за коју се тврди да показује активност на истоку у ствари представља пропаганду којој је изложен просечан Украјинац. То је углавном пропаганда изостављањем. Мапа не показује никакво оружје западно од линије разграничења, само на истоку и у Русији. Тако се поручује да су сво убијање и сва штета последица деловања Русије и проруских снага.
Пропаганда за изборни дан није била неочекивана. Прво је СБУ притворио двојицу људи у Транскарпатији, за једног су рекли да је Рус, за другог да је “са Крима”. Штампа их је описала као “диверзантску групу”, а заправо су били туристи, у посети код својих, мештана. СБУ их је пустио без оптужбе и без много помпе.

Друго, Порошенко је учинио летећу посету Краматорску, наводно да лично провери процедуру гласања и да “заштити права војника да гласају”. Изгледа да му то на крају није донело много добра.

Сепаратизам

Чини се да су сепаратизам у Транскарпатској сузбили – СБУ и евентуално локални чланови Десног сектора. Међутим, у Лавову, Европска галицијска скупштина интензивира своје активности. Избегава експлицитни сепаратизам, али изјављује да би јој било драго да у ЕУ уђе без Украјине. Њени непосредни циљеви су да се уједине најмање три области: Лавов, Трнопољ и Ивано-Франковск. Прокламовани циљ организације је да Галицију врати у Европу. Друга је ствар да ли ће Европа бити заиста срећна да има “hard-core” Галицију као државу чланицу.
 
Извори:

Јарошеви одговори на седници посланичких питања (видео):

Yarosh in Uzhgorod 1
Yarosh in Uzhgorod 2
Yarosh in Uzhgorod 3
Yarosh in Uzhgorod 4
Yarosh in Uzhgorod 5
Yarosh in Uzhgorod 6
Yarosh in Uzhgorod 7
Yarosh in Uzhgorod 8
Yarosh in Uzhgorod 9

Придњестровље (Придњестровска Молдавска Република – ПМР) и Гагаузија

Привреда

Фабрика електричних машина “Електромаш” је акредитована од “Гаспрома” као извор мотора резервних пумпи потребних за обнову мреже гасовода “Гаспрома”.

ПМР се нада да ће успети да трансформише свој садашњи порески систем у класични порески систем, са опорезивањем прихода, имовине правних лица и наметањем пореза на додату вредност. На реформу се гледа као на део решења за проблем буџетског дефицита који прелази 40%. Ово произилази делом из економске блокаде коју су наметнуле Молдавија и Украјина и последичног губитка продаје.

Енергија

Гасни уговор између Молдавије и “Гаспрома” ће се поново разматрати почетком наредне године. Упркос поступцима Молдавије усмереним против ПМР, она очекује појефтињење гаса идуће године. Отплата дугова за гас од 23 милиона долара такође је предмет преговора.

Политика

Покушаји да се ПМР задржи далеко од Русије а у Молдавији се настављају. Могућност уједињавања Молдавије и Румуније и њеног уласка у НАТО навела је Лаврова да све подсети на контекст за преговоре о статусу. Он је нагласио, да: ” … смо се сви сложили да, ако Молдавија изгуби суверенитет и буде припојена другој држави, или ако Молдавија измени свој војно-политички статус неблоковске државе, народ Придњестровља има право да самостално одлучи о својој будућности.” Ово је упозорење да Русија може признати Придњестровље услед било којег од наведених догађаја. Лавров је такође изјавио да се нада да се Молдавија неће мешати у економске послове ПМР. Меморандумом из 1997. предвиђено је право на слободу привредних активности, тј. неометане трговине и инвестиционих веза са Русијом и Европом. Лавров је такође оптужио САД да узурпирају позицију шефа мисије ОЕБС-а и посредничку улогу у “5 + 2″ разговорима. И рекао, да: “Један Американац оде, други Американац ускочи.”

Украјина се придружила ЕУ у постављању визних ограничења за неколико бивших лидера ПМР. Лавров и влада ПМР сматрају тај акт застрашивачким и ограничавањем слободног путовања. Украјина је чланица “5 + 2″ групе која покушава да реши питање статуса Придњестровља. Њена улога би требало да буде улога гаранта, заједно са Русијом, док ОЕБС треба да буде посредник, а ЕУ и САД су наводно тек посматрачи.

Недавно је молдавски уставни суд прогласио неуставном сваку странку чији циљ нису европске интеграције. Лавров је то оправдано прогласио нечувеним и недемократским. Ова одлука молдавског суда не изненађује с обзиром да су шесторица од седморице судија држављани Румуније.

У недавним преговорима са ПМР о зони слободне трговине, Лук Девин, преговарач Европске уније, издао је ултиматум. “Морамо имати у виду да је крајем 2015. године, када су власти Придњестровља одлучиле да не примењују ДЦФТА (DCFTA – Дубок и свеобухватни споразум о слободној трговини) , Придњестровље изгубило преференције код највећег трговинског партнера. Зато Тираспољ треба да одлучи да ли ће следити политику економских интереса свог становништва и бизниса, или ће се држати идеолошке позиције. ” Гагаузија је у сличном положају. Зоне слободне трговине ЕУ су подложне пригодним варијацијама. Молдавија тренутно има квоту која јој омогућавају да без царине извози 80 000 тона јабука у ЕУ. Европска зона слободне трговине очигледно је средство за омекшавање малих земаља када бирају између ЕУ и Царинске уније. То је и средство за смањење потенцијала у слободној трговини са Русијом. Очигледно је да су европске интеграције кооптиране од америчко-британских интереса у механизам за смањење утицаја Русије.

На предстојећим изборима у Молдавији, радници у иностранству ће имати право гласа. Молдавија је смањила броја бирачких места у Русији. Има око 500 000 Молдаваца који раде у Русији – 15 бирачких места, за разлику од Италије где их на 250 000 молдавских емигранат има 25. Молдавска влада планира да смањи број биралишта у Русији са 15 на 5, од којих два у Санкт Петербургу и три Москви. То ће Молдавцима у Русији отежати да гласају, вероватно зато што би их сматрали за прорусе.

Пропаганда

Порошенко је забранио употребу термина “ПМР” (Придњестровска Молдавска Република). Он тврди да постоји само придњестровски део границе између Украјине и Молдавије. То се нимало не уклапа у улогу коју би Украјина требало да има у “5 + 2″ преговорима о статусу ПМР.
Румунија је саопштила да мора да повећа своје присуство у Гагаузији, јер дуготрајна изложеност руској телевизији и медијима даје погрешан утисак о Европи. Таква контрола, наравно, нема никакве везе са одржавањем и проширењем румунског власништва и контроле над медијима.

Санкције

Русија је месне производе из Молдавије ставила на листу санкција. Тврди се да они не испуњавају руске безбедносне стандарде и често имају нетачне ветеринарске сертификата. Споразум о слободној трговини са Молдавијом је прекинут почетком године, тако да је укинута и нулта стопа царине на увоз пољопривредних производа. Молдавија ове акције квалификује политичким, а не легитимним економским одговором.

Сепаратизам

Гагаузија разматра успостављање приватног Савета за радиодифузију, којем би омогућила контролу емитовања електронских медија, без обзира на Кишињев. Молдавска влада жели да смањи преносе руских медија у оквиру програма законски обавезне европске интеграције.



Аутор: “Y”
Извор: The Vineyard of the Saker: Transcarpathia, Transnistria and Gagauzia SitRep 20 Oct – 26 Oct
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Кијев започео прву фазу офанзиве

Саветник председника Украјине Јуриј Луценко је за “Канал 5″ рекао да је примирје на истоку земље било неопходно због производње оружја и опреме, као и да би се добило на времену потребном за војну и финансијску помоћ од Запада.

Прва фаза планиране операције је почела. Конкретно, припадници казнене експедиције покушавају да потпуно блокирају приступе Доњецку и пресеку снабдевање града. До сада је милиција у локалним борбама успешно спречавала те покушаје и задржала је контролу над прилазима главном граду Републике, који обезбеђују испоруку хуманитарне помоћи.


Сам Порошенко је рекао да ни он ни команда украјинске војске никада нису издали наређење да се пуца на насеља. Исто је поновио украјински министар одбране. Ако је то тачно, онда је гранатирање разних насеља и градова у Донбасу одговорност илегалних наоружаних група (ИНГ). Према нормама међународног права, оне треба да буду разоружане или уништене.

Питање потребе да се сузбију активности ИНГ које не поштују налоге Кијева мора да се расправља у Уједињеним нацијама. “Неопходно је да се затражи од УН да обавеже руководство Украјине да за неколико недеља разоружа ИНГ. Ако се то не догоди, Русија има право да пошаље “Искандере” на ватрене тачке” – изјавио је генерал-мајор авијације и херој Совјетског Савеза, Александар Руцкој за “Специјални дописник” руске телевизије “Канал 1″.

(Ово је само фрагмент чланка Если хунта пойдет в наступление, то до 2 ноября — мнение аналитика | Русская весна )

Превела са руског на енглески: Кристина Рус
Извор: Fort Russ: The first phase of Kiev offensive has begun
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

The Saker: Подкаст – хајде да пробамо, ОК ?

Драги пријатељи,

пошто је вас неколико изразило интересовање за подкаст, хајде да пробамо.

Позивам вас да постављате питања у делу за коментаре испод било ког чланка, а ја ћу покушати да снимим подкаст са својим одговорима. Замолићу вас да ми питања не шаљете е-поштом ( већ имам превише е-писама на која треба да одговорим!). Такође – и само да буде јасно – не обећавам да ћу обавезно одговарати на сва питања, одговараћу једино на инспиративна. Што се мене тиче, свака тема је дозвољена – слободно питајте шта год желите. Исто тако, ако имате предлоге, коментаре или критике о блогу, о нашој заједници, или о било чему што сам написао или урадио – слободно их овде поставите. Покушаћу да одговорим најбоље што могу.

Хајде да видимо да ли ћете и ви уживати у томе. Мислим да бих ја могао


Живели и срдачан поздрав,

The Saker

The Saker Српски: Лого који видите горе је само један од за сада 17 предлога за нови. Погледајте остале и, ако имате свој предлог, изнесите га на The Vineyard of the Saker: Which logo do you prefer? (UPDATED!)

Извор: The Vineyard of the Saker: Podcast project – let’s give it a first try, okay?
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Сједињене Америчке Државе одржале успешне украјинске изборе

Уочи избора за украјински парламент, један од саветника рекао је Обами у Овалној соби: “Господине, нови парламент ће бити звер, беснеће против Русије …”

И би.

Нова украјинска Врховна рада је 100% проамеричка и русофобична. Што је било за очекивати, јер изборима су “хендловали” амерички специјалисти.

По њиховом наређењу су кажњеници ставили бирачка места под “заштиту” (стражу) под припремљеним формалним изговором “да се спрече провокације ФСБ”. Истовремено, на местима одређеним за гласање, Наливајченкови СБУ агенти су могли да раде шта су хтели: попуњавају кутије са претходно испуњеним гласачким листићима, згозовљују избројане гласове и протокол, итд.

Међутим, није све ишло глатко. Из Кијева је стигла сензационална вест ! Извор из Централне изборне комисије је пријавио, да Љашко, према неким посматрачима у својству приватног лица на бирачким местима, чврсто држи друго место и да се приближава Порошенку. Господари су се згранули. И онда је – пажња, молим ! – представник амбасаде САД, који је све време избора био у Канцеларији главног изборног повереника, наредио (цитирамо кијевски извор): “Ресетујте Љашкове гласове у корист Јацењука.”! Одма’ ! Отворен текст је преко телефонске линије сместа достављен свим бирачким местима !

Чега другог може бити новог у украјинској Врховној ради, изузев антируског једа и беса ? Јацењук се са Љашковим гласовима поравњао са Порошенком и чврсто засео у парламент, подупрт будућом коалицијом са неумољивим фашистичким крилом: Љашком, Тјањибоком, Садовојем и трајно везаном за њих Тимошенко.

Порошенко чак није имао ни конкурента, већ непријатеља у лику Јацењука. То је амерички трик: створити конкурентно окружење у окупационој влади, када свако сваког блати. Тако су пројектовани сви окупаторски проамерички режими у свим окупираним земљама. Стратешки, на изборима су победиле Сједињене Америчке Државе. Према томе, мира бити неће !

Тактички гледано, на изборима су победила тројица олигарха: Порошенко, Коломојски и Левочкин, који финансирају промоцију својих плебејаца у Парламент. Стога је даљи пад животног стандарда загарантован!

ПС: Највеће изненађење ових избора је Јацењуков Народни фронт. На прошлим изборима је добио само 10% гласова. У светлу свега што се догађало после Мајдана јасно је да чак ни украјински националисти с њим нису задовољни. Али сада знамо где је нашао магични подстицај.


Аутор: Александар Жилин
Превела са руског на енглески: Кристина Рус
Извори: Руководитель Центра изучения общественных прикладных проблем и Fort Russ: United States holds successful elections in Ukraine
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Прогон ћирилице и српског језика

Гијом Аполинер | Аустријски и бугарски прогони српске књижевности

 

Ћирилско писмо је строго забрањено, у градовима су имена улица преписана на латиницу. Бугари уништавају српске књиге и српски рукуписе, пише огорчено славни књижевник описујући окупационе прилике у Србији за време Првог светског рата.

Познато је да Аустријанци у Србији врше денационализацију, што је један од најзлочиначкијих и најнеобичнијих подухвата у овом рату. Тако се православна вера сузбија на веома насилан, понекад веома сраман и најнескривенији начин, у корист католичке вере, чиме се до извесне мере објашњава зашто је папа сматрао да треба опрезно да ћути о Србима у својој ноти зараћеним странама.

Центар Београда за време окупације у Првом светском рату

И национални језик изложен је прогону, као и вера. Ћирилско писмо је строго забрањено, пошто се сматра једном од одлика српског језика.

У градовима су имена улица преписана на латиницу. Ови прогони проширују се, уосталом, и на националну књижевност.

Свуда су заплењене збирке народних песама, а за оне који их скривају предвиђене су строге казне.

Ново писмо на раскрсници, припадници Загребачког корпуса код Шапца 1914. године

Пошто у тим песмама нема ничег против Аустрије и пошто причају само о борби Срба против Турака, јасно је да су забрањене са једним јединим циљем, циљем уништавања свих испољавања српског националног духа; забрањена су и песничка дела Б. Радичевића и Ј. Јовановића Змаја, мађарских поданика, чије су се песме током више од пола века слободно шириле међу Србима у Аустро-Угарској; та дела прокажена су само зато што су написана на српском језику.

Превод бугарске наредбе о уништавању српских књига

Бугари иду чак и даље него Аустријанци у тој борби против националног језика; спаљују српске књиге и рукописе, не штедећи чак ни црквене и судске књиге и списе.

Бугарски министар за трговину унео је малу измену у те вандалске мере наређујући да се убудуће српске књиге и српски рукописи допремају у народну штампарију у Софији да би тамо били претварани у папирну кашу.
Бугари су са неразумним бесом разрушили и историјске споменике Србије које је и турска освајачка власт поштовала.

У црквама и манастирима су уклоњени сви натписи у којима се помињу српски владари. Бугари су отишли дотле да терају Србе да завршно -ић у својим презименима замењују са -ов, што је одлика бугарских презимена.


Извор: Guillaume Apollinaire - „Les Persécutions autrichiennes et bulgares contre la littérature" , Paris, Mercure de France, "Echos", 16. octobre 1917. Превод са француског: Вера Илијин


Белешка о аутору

Гијом Аполинер (Рим 26. август 1880. - Париз 9. новембар 1918), је легендарни и контроверзни француско-италијански писац и драматург, пољског порекла. Право име му је Вилхелм Аполинарис де Костровицки.
Похађао је елитне школе на Азурној обали. Учесник је свих покрета авангарде, пошто се се након завршетка школовања упутио у Париз, где постаје угледни члан боемске заједнице на Монпарнасу.
Најпознатији је као песник (збирке „Алкохол" и постхумно објављени „Калиграми") , а такође и као аутор романа „Једанаест хиљада буздована" и „Искуства младог Дон Жуана".
Учествовао је у Првом светском рату и рањен је у главу.
Умро је два дана пре краја Првог светског рата, са 38 година, у свом париском стану, од напада шпанске грознице.
 

Порука илегалаца Николајевске Републике

(“Русвесна” од Центра за координацију Новорусије
 

Николајев има своју структуру илегале са координационим центром. Она садржи два елемента: цивилни и војни отпор. Први елемент се тренутно бави пропагандним радом са становништвом и акцијама попут сликања плаката. Пошто се николајевски “Антимајдан” припремио за илегалу, људи су већ обучени. Што се тиче борбеног елемента, његове припреме и провера, укључујући борбу у Донбасу, такође су завршени. Међутим, борбени елемент још увек није активан, његово време још није дошло. Његов главни задатак је прикупљање обавештајних података.


Како сте мислили откуд знамо толико о Мерикову? Да је Богомаз Јацењуков човек? Да судови сада темељно чисте архиве, иако смо одавно све скенирали. Ми знамо колико узима начелник полиције Заводскоја са прекрасним украјинским презименом Покидко. Знамо за окружног судију Андрошјука и низ других судија. Ми познајемо област и знамо ко је узео колико мита и ко рекетира у корист Мајдана. Знамо ко је, преко банака, узео станове старијим особама и избацио их на улицу. Ми знамо колико има тешког наоружања у граду и приградским насељима, свесни смо да је артиљерија окренута према граду, знамо да бедници желе да поруше мостове. Знамо о ротацији, о сталном кретању возова …

Ми знамо како да водимо фабрике и шта је за то потребно. Ми знамо да огромна већина становника Николајева не подржава кијевску хунту, мада је то јасно свакоме ко се вози јавним превозом или иде на градску пијацу …
Ми смо учили како да у брду информација пронађемо шта је заиста корисно. Ми смо сада обједињени у систем. И када будемо морали да узмемо контролу над градом у своје руке, знаћемо шта да радимо. Нећемо стајати беспослени, и ако успемо у спречавању терористичких напада, које је планирала кијевска хунта, нећемо изгубити струју, или воду, или снабдевање робом.

Свим “туристима” који из фотеље вичу да Николајев подржава нацисте, препоручујем да мало прошетају Водопојем, Ракетнаја Рошом или Намивом увече … Ако сте у центру, полицајци морају да вас заштите, али у другим деловима града сте један на један са локалним становништвом, па покушајте да им докажете да су за геноцид руског народа.

Да, ми користимо физичке методе на најактивнијим непријатељима. Међутим, за неке чињенице никада нећете заиста знати. Као пример само: два пилота који су бомбардовали Донбас су наједном “извршили самоубиство”. После 2. маја нисмо стидљиви у примени наших метода.
Међутим, ми не мрзимо оне који говоре украјински. Не само да имамо много таквих људи у нашем тиму, почев од заменика команданта “Беркута”, који се сада бори у Донбасу, код Мотороле, до девојке која преводи летке на украјински.

Не кажем да је све што је урађено у Николајеву урадила само наша група. Има доста људи који једноставно не могу да седе скрштених руку и чекају чудесно избављење. Говоримо им да се пазе. Када хунта буде избачена из нашег града бродоградитеља, свима ће нам требати добри људи који нису заборавили на част и савест.

Николаев наставља да се одупире, мештани то виде по натписима и прскотинама на постерима. Рагули (хунта) на ово гледају као на физичке повреде различитог интензитета. Власти морају да држе армију плаћеника да некако обезбеде привид реда у Николајеву.
Још нешто се примећује: људи се не крију, не шапућу, отворено разговарају о све тежим животним условима, о томе да је рат који су започели нацисти коштао живота мирољубиве становнике, без обзира на то којим језиком говорили. Људи виде све више натписа “За изнајмљивање” и “На продају”. Трговина је готово престала, сада отпуштени наркомани и ситни криминалци пљачкају становништво. Јавна линчовања су постала обична ствар.

Новорусија је створила војску, праву војску, није више само милиција. Наравно, без оних који су први жртвовали своје животе, пошто су изгубили своје домове и ближње, без ових хероја не би било војске. Војска је такође систем, треба га изградити, али највише од свега су потребни људски ресурси. У Новорусији има не само држављана Донбаса или добровољаца из других земаља. У војсци су становници Одесе, Харкова и Дњепропетровска, много људи из Галиције, нема града из бивше Украјине чији становници нису пролили своју крв за Донбаску област, за слободу, за демократију, за будућност без фашизма.

Зашто нема офанзиве? Јер треба да се створи армија и, између осталог, да се обнови инфраструктура, уништена од укропа. Ствара се ново друштво. Носи се питањем банкарског система и много чиме другим.

Али нико не заборавља да Новорусија није само Донбас, памтимо градове остале под окупацијом. Мештани окупираних градова плаше се онога што се десило Донбасу и оклевају да крену у акцију. Па, морамо причекати. Што је један од разлога зашто нема офанзиве. Донбас је на себе преузео терет фашистичког удара, али ту је и ту ће остати, а до прољећа, Новорусија ће настати!

То је видљиви део леденог брега. Ми смо ту, ми смо у граду, ми смо спремни и чекамо …




Превела с руског на енглески: Кристина Рус
Извори: Подполье Николаева: мы готовы и ждем | Русская весна и Fort Russ: Nikolaev Republic Underground Address
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски