Сврха писања


1.

Открио сам, као и многи други,  да је готово немогуће озбиљно размишљати без писања. Писање бистри и изоштрава мисли јаче од пуког изражавања говором. Омогућава да своје идеје сагледавате објективније, готово као да су мисли друге особе. Написано можете преиспитати и одговорити себи да ли је истинито.

Међутим, чешће од тога да су вам идеје погрешне, открићете нешто друго, да не знате шта у ствари мислите. Наравно, имате неку магловиту представу и верујете да постоји ланац резоновања који води до одређеног закључка. Али, писањем ћете открити да такав ланац расуђивања углавном не постоји. У најбољем случају има много ломних карика и можда не води тамо где сте мислили да ће довести. Ово откриће је, наравно, врло непријатно, понекад чак и болно. У извесном смислу, лагали сте себе мислећи да сте добро размислили о теми, кад оно испаде да сте само копирали мисао другога.

Овај процес захтева силну искреност, јер нико не воли да буде глуп. Или не знате шта мислите, у ком случају се осећате глупо, или се испоставља да оно што сте сматрали својим мишљењем заправо нема смисла, логично је недоследно и углавном копија, па опет испадосте глупим. Међутим, награда за сав овај исцрпљујући рад је јасноћа и једноставност. Сада имате ланац резоновања тамо где сте, марно, тражили слабости и пропусте. Следећи корак је допустити другима да провере како сте резоновали - објављивање.

2.

Срећан сам када други уживају у мом раду и када могу да понудим ново становиште, али за мене је критика сопственог мишљења најзахвалнији део објављивања. Што рекох и на Твитеру: "Не пиши да би критиковао друге, пиши да би други тебе критиковали."

Ако вам је стало да сутра грешите мање него што сте данас, морате заузети овај екстремни став према критиковању. То ће се показати у вашем писању и начину на који изражавате мисли. Ако желите да вас сматрају умним човеком, артикулисаћете своје идеје на умерен начин тако да се и други с њима могу сложити. (Ово је један од главних проблема које имам са савременим интелектуалцима за које ми се чини да су увек "неутрални".) Ако тражите истину, истакнућете најекстремније и најрадикалније последице својих идеја, управо зато што се други неће сложити с њима и што ће вам рећи у чему грешите.

Добар пример је разговор о расподељености интелигенције (не IQ-а) који често водим са оцем. Угрубо: он верује да је већина превише глупа да би разумела сложену мисао; за њега се ово односи чак и на људе који не увиђају важност слободе говора (стварна слобода говора без „све док“). С друге стране, мислим да је разлика између умова људи углавном квантитативна (брзина и памћење) и да скоро свако може да разуме сложену мисао ако уложи време и труд. Код мене се ово односи чак и на квантну физику.

Не хтедох да с родитељем улазим у расправу (то је друга и дуга прича), али јасно је да су наши ставови сасвим супротни. То је зато што смо обојица изнели крајности својих теорија. Да је њему или мени било стало до консензуса и коректности, навели бисмо друге примере: отац је могао је да каже да људи не могу да разумеју сложене системе попут капитализма, а ја да су људи способни да разумеју чак и класичну физику.

Онда би неслагање изгледало много мање озбиљно. Неки би чак рекли да је разумевање функционисања капитализам теже од разумевања класичне физике.  И изгледало би као да смо много ближи проналажењу заједничког језика. Али тако бисмо били само даље од проналажења истине, јер наше неслагање није толико јасно и очигледно колико би могло бити, што доводи до још горих критика.

3.

Начин изражавања идеја који заступам можда личи на умишљеност, али ја не трагам за слагањем, као већина, већ за истином. Изношење крајњих консеквенци одређеног мишљења није ароганција, већ вид интелектуалне искрености. Њоме су вам идеје широко отворене за критику, па је изгледно да ћете нешто научити. Већа је и вероватноћа да ћете изгледати глупо, али то је цена коју морате бити спремни да платите.

4.

Инхерентна неповезаност разговора отежава уочавање празнина у разумевању и расуђивању, што важи како за саговорника тако и вас.

Разговор с неким о сопственим идејама супериорнији је од писања само под два услова. Прво, ако сте већ пуно размишљали о својим идејама на одређену тему и преиспитали низ расуђивања, што је, као што рекох, најбоље урадити у писаном облику. И друго, ако је саговорник паметан, такође промишљао исту тему и вреднује истину више него слагање. Ако и само ако су оба ова услова испуњена, разговор може бити плодотворнији у изоштравању мисли него што је писање о њима. Постоје и друге предности разговора у погледу стваралаштва, импулса који подстичу на размишљање и надахнућа, али за дубоко размишљање о предмету писање је моћније средство од разговора.

5.

Свако ко чита књиге а нарочито класике биће донекле обесхрабрен да објављује јер су ти људи били тако паметни. Сваку вашу идеју вероватно је боље изразио неко други (највероватније чак и Платон, јер је, како неки сматрају, сва западњачка филозофија само низ фуснота уз његова дела). Тако Ален Фарингтон рече, да:„Класици су класици јер су били много паметнији од нас и скоро да пожелимо да су још увек ту и нама идиотима говоре шта да радимо.“

Иако се сасвим и свим срцем слажем с Фарингтоном и можда једног дана се усудим да запишем своја размишљања на тему зашто смо „глупљи“ од предака, становишта сам да овакво схватање није нужно обесхрабрујуће. Напротив. Јер како наши савременици интелектуалци, благо речено, нису дорасли задатку, то би требало да буде подстрек за све остале. Сматрам да питање

"Да ли су паметни људи одувек тако глупи?"

за одговор има изричито: не. Стојимо на раменима дивова, углавном недостојни великих дела из прошлости. Али то не значи да их се не можемо удостојити. Ви (и ја) можда не поседујемо Ничеову храброст или Платонову мудрост, али наша је одговорност да њиховим мислима удахнемо нови живот - да их наново промишљамо - а пошто великана више нема, бесмислено је не усуђивати се.

6.

Не поредите се с класицима; они су мртви и не могу да нам реше проблеме. Ако вам треба самопоуздања, упоредите се са садашњним интелектуалцима и видећете да је друштву потребна свака могућа помоћ. Запамтите, „у земљи слепих једнооки је краљ“, и једно је сигурно: остало је врло мало двооких.

Сваки пут кад се разочарам у своју способност размишљања и артикулације мисли, што се често догађа, бацим поглед на данашње интелектуалце и сетим се Буковског: „Морао сам да наставим јер су били тако лоши, не зато што сам ја био добар; и још увек нисам тако добар, али они су и даље веома лоши."

7.

Овај есеј је мој начин да кажем: Почните да пишете! О предмету ћете научити колико и о себи. Бићете згранути колико често се варате кад помислите да сте нешто разумели. И кад напишете биће: „Ох, је ли то разлог зашто то мислим? Нисам знао."

Процес је узбудљив, изазован, застрашујући и понекад болан, али пре свега вреди. А једног дана, и ви и ја ћемо можда моћи да читавши велика дела из прошлости осетимо да смо њихова достигнућа поздравили и подржали одржавајући њихове идеје у животу, а можда неке од њих чак и домислили.

Хвала вам што прочитасте мој есеј.


Аутор: Свен Шнидерс, аутодидакт, Беч, Аустрија

Извор: 

За СКЦ "Ћирилица" Београд превео, уочивши наслов на Hacker News-у: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу


Александар Гиљфердинг – руски конзул, je упозоравао Србе (видео и књига ПДФ)

 Александар Федорович Гиљфердинг (Александерь Гильфердингъ, Варшава 1831. — Каргопољ, Олонецка губернија 1872), био је руски филолог, слависта, етнограф, историчар, дипломата, конзул у Босанском пашалуку. Према једном животопису његова породица се доселила из Њемачке и његов отац је прешао у православље, а према другој верзији отац му је био холандски протестант, а мајка католкиња. Наводе се и подаци да породица Гиљфердинг поријеклом из Саксоније, да му је прадједа био мађарски племић који се преселио у Русију. Александар Гиљфердинг је имао добро кућно образовање, проучавао је неколико језика, упознао се са словенским дијалектима. Дипломирао је 1852. године  на историјском и филолошком факултету Московског универзитета. Био је присталица словенофила, нарочито Алексеја Хомјакова. У Петрограду је основао центар окупљања свих општесловенских организација.  Од 1868. до 1872. био је предсједник петроградске секције Славјанофилског благотворног комитета, у којој се образовао и Фјодор Михајлович Достојевски.

Александар Гиљфердинг, у својој студији „Западни Словени“ 1858. године о аустрославистичкој реформи српског правописа пише да је Вук Караџић као сарадник аустрославистичке југословенске реформе српског језика и правописа „саставио нову српску азбуку која се сасвим одваја од Кириловог предања задржавши само спољашњу форму руских слова, али усвојивши сасвим латински правописни систем. Вук разваљује предање које Словене веже са дјелом Светог Ћирила, а да их азбука коју је он узео, управо води примању латиничног писма, које код Словена важи као симбол римокатолицизма.“

Алексадар Фјодорович Гиљфердинг у својој књизи “Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији“ пише: “Србин римокатолик одриче све српско, пошто је православно и не зна за српску отаџбину и српску прошлост. Код њега постоји само ужа провинцијална домовина; он себе назива Босанцем, Херцеговцем, Далматинцем, Словенцем, према области гдје се родио. Он свој језик не назива српским, него босанским, далматинским, словенским итд.Ако он жели уопштити појам о том језику, назива га нашким језиком. Он пита на примјер странце: “Умијете ли ви нашки.” Но који је то “нашки језик” он не умије да каже. Он зато не зна да тај језик назове својим правим именом, јер он сам нема општу отаџбину, опште народно име, ван своје уже области, у њега је само једна отаџбина: Римокатоличка црква.” (страна 17.)

А. Гиљфердинг је био заговорник јединства словенских језика, и формирања једног словенског језика и једне азбуке. Написао је Општесловенску азбуку, настојећи да стару ћирилицу прошири и да је користе сви Словени. Према упутствима Хомјакова, почео је да проучава санскрит и 1853. године објавио је рад „ О сродности славенског и санскритског језика “ 1853. године и потом магистарски рад „Однос словенског језика са сродним језицима“. Године 1854. објавио је Писма о историји Срба и Бугара. Проучавао је историју балтичких Словена. Писац је дјела „Остаци Словена на јужној обали Балтичког мора“, Ст. Петерсбург, 1862. Потом је објавио Историју балтичких Словена. Године 1856. постао је дописни члан Руске академије наука и добио службу руског конзула у Босанском пашалуку. Путовао је у Црну Гору, Стару Србију, Македонију, посјећивао је манастире на Косову и Метохији. После повратка са Балкана објавио је путопис „Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији“ (1859). Потом је објавио 1860. студију Словенски народи у Аустрији и Турској. Године 1862. објављује дјело о Светим Ћирилу и Методију. Написао је значајну студију за разумјевање историје Балкана о формирању хрватске нације „Историјско право хрватског народа“. Године 1865. је објавио рад Сеоска општина, о сеоској задрузи коју Русија треба да сачува, а да не слиједи Србију која је разградила сеоску задругу.

Био је противник аустрославистичке реформе српског језика и писма, која је у Срба пропагирана и позната као Караџићева, а који је био само српски сарадник аустрославистичке југословенске језичке реформе у програму еврославистичких религиозних и политичких интеграција. В. Караџића је сматрао сарадником унијатске мисије на Балкану и у Русији. Као и Српска православна црква, гифердинг је био против Краџићевог превода Новог завјета, који је издалог Библијско британско и инострано друштво, као протестантског програма профанисања Светог писма које је за православне Србе додатно банализовано. Као и руски конзул у Константинопољу Константин Лeонтјев, Гиљфердинг је национални препород Јужних Словена препознао као политику против православног предања и јединства Словена, као идеологију револуционалног раскида са православним предањем под „националним псеудонимом“.

Александар Гифердинг је упозоравао Србе је да „хрватски“ илирски југословенски покрет који предводи Њемац Лудвиг Гаус (посрбљено Људевит Гај) креатор хрватксе латинице, са којим су у југословенском програму сарађивали В. Караџић и Ђ Даничић, аустроугарски аустрославистички политички пројекат присаједињења православног срског народа хрватској хибридној римокатоличкој политичкој нацији. Заправо, упозоравао је да ће у пројеку наводног југословенског језиччког јединства – који је фактички и филолошки један српски језик, српски народ бити одвајан од православних Словена, а затим асимилован у германизоване и поримокатоличене Словене.



ПДФ књиге можете скинути на извору.

 

Аутор: Огњен Војводић

Извор: Блог Огњена Војводића

Либра, Фејсбукова дигитална валута за цензурисану потрошњу

 


Дуго очекивана дигитална валута Либра (Libra, срп. Вага) коју спрема Фејсбук можда ће бити покренута већ у јануару, пише Финаншел тајмс.

Тачан датум покретања Либре зависи од тога када ће пројекат добити одобрење за рад као услуга плаћања од швајцарске Надзорне службе за финансијско тржиште, али би могао кренути већ у јануару, најављује лист.

Либра је наизглед обичан, регулисани начин плаћања, као ПејПал, али то је Фејсбук“, каже Дејвид Џерард, историограф дигиталних валута и аутор  Attack of the 50-foot Blockchain (и истоименог сајта - прим. прев.).

Треба напоменути да Либра заправо није јединствена дигитална валута. Планирана је као серија различитих дигиталних новчића, а да сваки од њих подржава различита државна валута. Такође ће бити издата либра као „дигитални скуп“ неких од тих новчића, која ће бити доступна за међународне и трансакције у земљама без дигиталне валуте.

Вредност Фејсбуковог "новца" ће варирати у складу са дешавањима на тржиштима физичких валута.

Другим речима, Либра није толико нова „валута“, више је букет различитих валута с једним "цветићем" за корпу валута. Али са озбиљним могућностима за издавача: биће му лако пратити потрошњу и друге активности и да спречава поједине трансакције.

Данте Диспарте, потпредседник пројекта Либра, изјавио је за Финаншел тајмс да ће дигитална природа новчића можда чак и олакшати надзор, да пружа више могућности од физичке валуте. „Постоје одређене ствари које бисте могли да урадите са блокчејн системом плаћања [као што је Либра], а не можете са алтернативама, попут ограђивања (geofence) политички санкционисаних земаља, блокирања сумњивих адреса, идентификовања сумњивих активности у [безмало] реалном времену“, рече Данте.

Пакао у најави. Јер то значи да Либра има потенцијал за спречавање  "политички некоректне" и потрошње противне "социјалној правди".


Претходно од истог аутора:

УПОЗОРЕЊЕ: Европска централна банка се припрема за издавање дигиталног евра (видео)

Трампово обраћање нацији: Ја, све и свја за економију

ПредлогSHOCKING: 21% of All U.S. Dollars Were Printed in 2020! USD Value Falling – The Duran


Аутор: Роберт Венцел

Извор:

EconomicPolicyJournal.com: What a Horror: Facebook’s Libra "Currency" to Launch Next Year


Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

Да ли је Бил Гејтс још давне 2005. подучавао ЦИА како лоботомизовати "верске фанатике" помоћу вакцина? (ВИДЕО)

 

Извор за илустрацију: Enzyme that will make Bill Gates’ vaccine microchip implant work known as LUCIFERASE | News Break

Припадник ЦИА-е присутан на предавању: "Хоћете да кажете да треба да носим КТ скенер када процењујем човека и да ли да му сручим метак у главу?"


Ако је судити по видеу с мреже, милијардер и еугеничар Бил Гејтс је агенте ЦИА-е брифовао, у детаље објашњавао, како из мозгова хришћанских фундаменталиста и осталих по власт опасних појединаца елиминисати "фанатички ген", како су га називали и предавач и присутни.


Ако је видео аутентичан, онда је, тада 49-годишњи Гејтс, агентима агенције присутним на брифингу у оквиру Пројекта ФУНВАК (Project FUNVAC) априла 2005. рекао да се људски ВМАП2 (VMAP2) ген, познат и као "Божји ген" може мењати вакцином.


По предавачу који, рекло би се, личи на Гејтса, пројектни истраживачки тим је успео да уочи и забележи прилично драстичну разлику у изразу између скупова узорака људских испитиваних субјеката које је назвао узорцима А и Б.


„Дакле, наша је хипотеза да су то фанатични људи који имају прекомерну експресију гена ВМАП2 и вакцинацијом против тога елиминисаћемо ово понашање“, рекао је агентима.


Још шокантније, један агент помену ширење вируса како би се тај независни мисаони процес обуздао код појединаца, што је итекако алармантно, поготово сада кад се улаже огроман труд да се против ковида 19 вакцинишу не само сви Американци, него и читав свет.


"Хоћете да кажете да треба да понесем КТ скенер када идем да проценим човека и да ли да му сручим метак у главу?", запитао је други службеник ЦИА-е.


Предавач је одговорио да нема потребе за КТ скенерима на терену, пошто: „Вирус би се имунизовао против гена ВМАП2 и то би имало ефекат какав видите овде, што би у суштини фанатика претворило у нормалну особу и ми мислимо да ће то имати велике ефекте.“


"А шта прелажете за ширење вируса - аеросол?"


На шта ће предавач:


"Дакле, садашњи план, а на основу проба које смо до сада урадили, предвиђа коришћење респираторних вируса попут грипа или коронавируса и верујемо да је ово задовољавајући начин да им се изложи највећи део популације - већина нас је била изложена обема врста вируса и уверени смо да ће ово бити врло успешан приступ.“


На крају да напоменемо да ми, Интелихаб, не тврдимо ништа, тзв. факт-чекери Ројтерса су изричити да је видео лажан, а ви просудите сами.

 


 

Напомена преводиоца: Исти видео је коришћен и у чланку Пентагон и вакцина за промену људског понашања. И наравно Бил Гејтс (видео) , којег сам превео са сајта Јужни фронт. Е сад, било Пентагон или ЦИА - зар није свеједно? - мени се чини да га је вредело пренети још једном, поготово што су у чланку Интелихаба истакнути најважнији моменти, а истовремено је одмерен, јер се не тврди да је снимак аутентичан.

 

Аутор: Шепард Амбелас

Извор: Интелихаб

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Бунсен лабс Линуксу

Како западни медији бирају дописнике из Русије

 

Извор за оглас: Њујорк тајмс

 

Јесте ли се икада запитали откуд то да су извештаји мејнстрим медија из Русије и других земаља тако погрешни?


Одговор је једноставан: за посао дописника бирају најиспраније, најпристрасније и најциничније мозгове које могу наћи. "Новинаре" који се дају купити да напишу сваку лаж која ће бити у складу с погледом на свет уредника и власника.


И то отворено говоре.


Ево једног примера у виду Њујорк тајмсовог описа посла дописника из Москве:

 

"Дописник из Русије


Опис посла


Русија Владимира Путина је и даље једна од најзначајнијих вести из света.


Шаље јединице убица наоружане нервним отровима на своје непријатеље, недавно на опозиционог лидера Алексеја Наваљног. Њени сајбер агенти сеју хаос и раздор на Западу да би оцрнили наш демократски систем, истовремено промовишући своју лажну верзију демократије. Распоређује плаћеничке војске широм света како би потајно ширила свој утицај. Код куће, болнице јој се брзо пуне пацијентима са ковидом, док се председник скрива у својој вили.


Ако вам ово звучи као место из којег бисте волели да извештавате, онда имамо лепу вест за вас: имамо непопуњено место за тамошњег дописника, пошто Анди Хигинс почетком идуће године преузима положај шефа Бироа за Источну Европу."


И мора се тврдо веровати у новичок сплачину из кухиње МИ6. Такође у "Русиагејт" и остале идиотарије чак и пошто је комплот раскупусан.


Има се бити погледа да је бројање гласова у Русији увек погрешно, док је америчко бројање гласова најпоузданије икада игде. Руски плаћеници (зликовци, наравно) 'тајно су распоређени' тамо где год уредници тврде да јесу. Руске болнице су обавезно много горе од наших.


Иако је лако проверити и утврдити да је Владимир Путин (најопакији човек свих времена) на свом радном месту у Кремљу, посао дописника захтева извештавање да се аутократа крије у дачи.


Наравно, већина трудбеника Њујорк тајмса не верује у ове глупости. Али посао дописника из Москве није такав да би захтевао проналажење, вагање и извештавање чињеница. Тражи се лагање. Њујорк тајмсов списак услова схватања без којих се не може из Описа посла јасно говори да кандидат мора усвојити и подржавати наведене лажи о Русији да би евентуално добио прилику да шири нове.


Поштеном човеку такав посао не треба нити би га хтео. Али, како исти доноси престиж, масну плату и резиденцију у Москви, Њујорк тајмс сигурно неће имати проблема да нађе душу раду да се прода.


Тим пре што знање руског језика није обавезан услов. Преферира се, али обавезно није.


Западни мејнстрим медији су препуни пристрасних, циничних и саморестриктивних дописника са мало или нимало знања о земљи из које извештавају. Зато и не треба да чуди што им народ и политичари углавном не знају шта се стварно дешава у свету.

 

 

Преводи из истог извора: Moon of Alabama


Извор: Месец Алабаме

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Бунсен лабс Линуксу



Српско издање "Спутњика" у одбрани изборног лоповлука америчких демократа

 Овога пута, чланком

Трамп се свети демократама због истраге о „руском мешању“ - Спутњик Србија

 

Сасвим у складу с политиком руских "либерала", о чему сам више пута писао и током претходних избора, када је "Спутњик" редовно преносио пропагандистичка предвиђања да ће победити Хилари Клинтон.

Али сада ми се гади да, осим ове цртице, разматрам дволичност и Кремља и кремаљских пропагандистичких оруђа. Сетих се нешто ко је први признао Туђманову Неовисну, ко је здушно заступао иступање Црне Горе из Југославије, Месића код Путина...


Александар Јовановић

Јерменски ратни пораз и грантољуби

 

Јерменски премијер Никол Пашињан предводио је јерменске снаге у слому у Нагорно-Карабашком рату и изгубио Шуши јер је одбијао да прими руске мировњаке и дозволи повратак азербејџанским избеглицама - открио је руски председник Владимир Путин током сусрета са представницима медија 17. новембра.

„Од 19. до 20. октобра имао сам низ телефонских разговора и са председником Алијевим и са премијером Пашињаном. А онда су азербејџанске оружане снаге повратиле контролу над безначајним јужним делом Карабаха. Генерално, успео сам да убедим председника Алијева да је потребно зауставити непријатељства, али обавезан услов са његове стране био је повратак избеглица, укључујући и град Шуши“, рекао је Путин. 

Предложени мировни споразум требао је да дозволи јерменским снагама да задрже контролу над својом страном линије додира, укључујући Шуши, и да омогући повратак цивила под надзором руских мировних снага. Међутим, Пашињанова влада је рекла да је то за њих неприхватљиво јер би такав потез наводно угрозио јерменске интересе. У наредним недељама након одбијања да прихвате размештање руских мировних снага, јерменске снаге су се повукле из бројних области у јужном и средишњем Карабаху, изгубиле симболичног значења град Шуши и на крају прихватиле много гори мировни споразум. После тоталног пораза у рату са Азербејџаном, била је обавезна да преда области Лачин, Калбајар и Агдам. Шуши је у рукама азербејџанске војске. На хиљаде Јермена је погинуло. И све је то цена дејствовања Сорошевих питомаца, Пашињанове клике, опседнуте тежњом да удаљавањем од Русије удовољи својим западним творцима, а не одбраном Јермена.

Што се тиче тренутног статуса Нагорно-Карабаха, он није решен и, по Путину, стране су се сложиле да се „одржава статус кво“. „Значајан фактор“ који је играо улогу у Другом карабашком рату и који сада утиче на могући процес нагодбе је чињеница да ни сама Јерменија није признала Карабах као независну државу нити као део Јерменије.

„Искрено речено, након несумњиво злочиначких потеза бивших грузијских вођа, мислим на нападе на наше мировне снаге у Јужној Осетији, Русија је признала независност Јужне Осетије и Абхазије. Исказану вољу људи који живе на Криму да се поново уједине са Русијом прихватили смо као оправдану, изашли народу у сусрет, и учинили то отворено. Некима се то може свидети, другима се можда не допада, али ми смо то урадили у интересу људи који тамо живе и у интересу Русије и не стидимо се да о томе отворено говоримо.

То се није догодило са Карабахом и то је, наравно, значајно утицало на тамошњи развој догађаја“, рекао је Путин.

У међувремену, јерменски премијер и његов серкл ридајући оптужују претходне владе, оружане снаге, па чак и јерменски народ за изгубљени рат. Јерменија је постала још један тужан пример како обојене револуције и освајање власти проглобалистичких грантољуба на крају доводе до уништења државности и великих територијалних и економских губитака за земље у којима се то догађа.


Уместо напомене преводиоца

Јерменски политичар позива на "ограничавање односа" Јерменије с Москвом

 

Извор: Јужни фронт
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу



РТС, вечити саучесник у изборним крађама: "Распродаја у Белој кући, Трампов слоган упола цене"

Ћирилизовано: Мучна пропаганда. И то за туђе интересе.


Распродаја у Белој кући, Трампов слоган упола цене

Продавница сувенира код Беле куће почела продају мајица и капа за инаугурацију 46. председника САД, Џозефа Бајдена. Колекција Доналда Трампа, укључујући капе са слоганом "Учинимо Америку поново великом" на распродаји.

Производи са слоганом кампање Доналда Трампа "Учинимо Америку поново великом" (Make America Great Again) на распродаји су у продавници сувенира код Беле куће, која се увелико припрема за долазак новог председника.

Трмп на распродаји

 

Истовремено са распродајом сувенира са Трамповим слоганима, сувенирница на авенији Пенсилванија "избацила" је колекцију за предстојећу инаугурацију 46. председника САД.

"Председничка Инаугурација. Бајден - Харис, 20. јануара 2021. године", пише на мајицама које су се управо појавиле у продавници сувенира у Белој кући.

Бајден на цени

 

 

Извор: РТС

И ако уклоне ову срамоту са свог веб-сајта:



 

Има наде: Емисија о продаји антиквитета гледанија од репрезентације

Ћирилизовано: Далеко од тога да треба дићи руке од индустрије забаве и гладијаторства, у шта спада професионални спорт. Али ова вест, без обзира што се односи на Немце, опомиње нас да култура не само да није трошак, него да је од значаја и за привреду и неговање родољубивих осећаја и владања грађана. Надајмо се да ће је прочитати и сабласни зависник од гама зрачења Ангеле Меркел, будући дипломирани тренер А. Вучић


Емисија о продаји антиквитета гледанија од репрезентације

 

Интересовање телевизијских гледалаца у Немачкој за утакмице фудбалске репрезентације и даље је у паду, пошто је пријатељски меч против Чешке, у којем су Немци славили са 1:0, имао мању гледаност од популарне телевизијске емисије о продаји антиквитета.

Истраживање гледаности показало је да је само 5,42 милиона Немаца, односно 18,2 посто, гледало дуел фудбалера Немачке и Чешке у програму РТЛ-а, програма за чије гледање није потребна посебна претплата, преноси Seebiz.

Немце више интересује продаја антиквитета од фудбалске репрезентације
 

Према подацима ТВ кућа РТЛ, АРД и ЗДФ то је најлошија гледаност за утакмицу немачке фудбалске репрезентације која је играна у вечерњем термину у последњих 20 година.

Истовремено, популарну емисију о продаји антиквитета "Bares fuer Rares" просечно је гледало 5,45 милиона Немаца. 

 

Преузето са: РТС

 

Србски светосавски стварни свет

Наиђох на Редиту, тачније субредиту Србија, а повезница води на субредит Порнмап:

Аутор (ваљда):
 

И трону, бре, дирну ми у шовинизам, па морадох да реагујем:

 

Само још да кажем главном и одговорном уреднику веб-сајта Србски културни центар "Ћирилица", пук. Милораду Ђошићу, да не тражи од мене да сам интервенишем на раду брата Редиташа - напросто не умем да обрађујем фотке. Нек врбује њега, гарант ће хтети.


Александар

УПОЗОРЕЊЕ: Европска централна банка се припрема за издавање дигиталног евра (видео)

 

Кристин Лагард, председница Европске централне банке, данас је објавила на свом Твитер фиду:


Почели смо с испитивањем могућности издавања дигиталног евра. Како се Европљани све више окрећу дигиталном начину потрошње, штедње и инвестираања, треба да будемо спремни за издавање дигиталног евра, ако се то покаже потребним. Такође желим да чујем ваше ставове о томе...
epsilon.escb.eu/limesurvey3/43



 

Ово је изузетно опасан корак.


Први у правцу укидања физичке валуте.


Једном када се укине физичка валута, влада која је са својим новцем постала потпуно дигитална, моћи ће да види сваку трансакцију својих грађана. Приватност у трансакцијама ће нестати. Одатле је само мали корак ка контролисању свега шта се може, а шта не може купити.


Дигитална валута коју контролише влада једна је од најопаснијих претњи слободи данашњег доба.

 

 

Извор: 

EconomicPolicyJournal.com: WARNING: The European Central Bank is Preparing to Launch a Digital Euro
 

Напомена преводиоца

 

Чули сте већ...Брнабић: Дигитализација остаје приоритет и у наредном периоду

Или...Uskoro će vam Viber biti dovoljan da plaćate račune

 

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу



Јерменски политичар позива на "ограничавање односа" Јерменије с Москвом

 

 

Бивши посланик јерменског парламента Азат Аршакјан данас је упутио позив влади Николе Пашињана да ограничи политичке односе са Русијом. Тако је реаговао на руски став о решавању сукоба око Нагорно-Карабаха. 

По Аршакјану, у Русији се крше људска права, те стога Јерменија не би требало да одржава односе са њом. „Нека ово разумеју они који су Јерменију довели у исти војни блок са Русијом, Белорусијом, Казахстаном и Киргистаном. Ове земље сада дају оштре изјаве против Јерменије, што значи да ће њихово мешање [у тренутна непријатељства] нама само може да нашкоди“, рекао је Аршакјан.

 

Извор: Весник Кавказа

Напомена преводиоца: Нисам сигуран да ли је "Весник Кавказа" азербејџански или у власништву "Случајноруса". Како год, од избијања рата сви чланци су изразито проазербејџански. Али ова вест може да послужи као опомена, предлог за размишљање свима који безусловно подржавају спољнополитичке потезе Кремља.

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу