Етјен Гаспар Робертс – „Опсенаријум“ Увек ме је чудило како српски интелектуалци, посебно ови, да тако кажем, патриотске оријентације, бркају број прегледа на Јутјубу са политичком тежином. Прегледи расту, десетине и стотине хиљада, а кад дође време да се скупе потписи или, не дао Бог, да се изађе на изборе, испостави се да имају три пута мање гласова, него прегледа. Одличан пример је случај са последњих избора, где су националне Јутјуб ведете, Дејан Лучић и Јован Деретић, са носиоцем листе, др Комазецом, као ГГ „За препород Србије“, добили 13 260 гласова, односно 0,35% изашлих на изборе, а сам Лучић нема емисију у којој има мање од толиког броја прегледа, а често добацује и до више десетина хиљада. Одакле долази забуна? Зашто Јутјуб публика не гласа за оне које највише гледа?