Периферијски нивои свих језика све више
личе једни на друге, тј. лексика за нове појаве и процесе
готово да је изједначена у свим словенским језицима
Као
и у многим другим друштвеним појавама и односима
савременог доба, глобализација је један од доминантних
покретача лексичких промена у већини словенских и европских
језика.
У Москви је, 2009. године, одржана научна конференција
Комисије за творбу речи Међународног славистичког
комитета, која је била посвећена иновацијама у творби речи
и новим речима у словенским језицима. Стручњаци за
лексикологију и творбу речи из свих словенских земаља
реферисали су о лексичким новинама у својим језицима. Сви
су прикупили и представили богату грађу из речника
неологизама. Изненађујућа је била чињеница да су спискови
неологизама у свим језицима били скоро подударни. Тако су,
рецимо, у свим језицима као неологизми забележене лексеме
овог типа: бизнис-клуб, мастер-клас, фитнес-инструктор или
метеоаларм, параолимпијада, видеоклип, екоактивиста,
евроскептицизам, затим бројне лексеме које се завршавају на
-изација (бирократизација, интернетизација,
радикализација, вулгаризација, ароматизација), лексеме
са суфиксом -(ија)да (парламентијада, шубертијада,
ролеријада, економијада), повећава се број именица које
почињу са теле-, термо-, астро- , гала- итд. (теленовела,
телемаратон, термочарапе, термопапир, астромедицина,
галашоу), а све је више и именица које се завршавају са -гејт,
-фил, -мен, -холик итд. (нафтагејт, франкофил, франкомен,
естетохолик, чоколадохолик).
Вероватно
смо једна од ретких земаља на кугли земаљској која је, свесно
или несвесно, своје ћирилично писмо подредила другом. Чак и у
државама са високоразвијеном толеранцијом, где живи
једна или више националних мањина, на амбалажи је службено
писмо нације (француски, мађарски, румунски, руски,
бугарски, грчки, немачки, италијански, енглески, шпански
...), да не подсећамо на арапски свет, азијске народе итд.
